Narodno blagostanje
7. септембар 1935. НАРОЛИО
из УРЕДНИШТВА
— O у светлу
Светска трговина, индустријска. производња и запосленост претрпели су-већ у 1930 г. осетан пад. Такође је атно пала и паша спољна трговина, али је број запосле-. них растао, достигавши код Сувора у септембру максимум од 655 хиљада. Годишњи просек броја осигураних је Износио у 1930 г. 631.180 и био је већи него ми у једној другој години. Мивимум осигураних код Сузора достигнут. целу 1933 год. са 521 хиљ. Од септембра 1930 г. до јануара 1933 год. опао је број осигуравих за 72.550 или :26,5%. Почетком 1934 г. почиње опет пораст броја запослених, који још траје, као што нам показује доња таблица:
Број осигураних Више него у истом.
1935 год. месецу Месец 1934. 1933: јануар 506.496 22.264 24.047 фебруар 505.384 10.333 20.012 Mapr 526.330: 3.260 29165 Април 551.080 15.930 34.555 Мај 566.740 : 4.096 38.391 јуни - 285 1388 ı 16.29 47.935 Просек за 1 полгође 540.190 12. 50 32 421
Просечан број осигураних у првом. полгођу. о. HO. износио је 540.190 и већи је од оног у истом периоду 1934 т. за 225%. и оног у [933 п за 7,19. али заостаје иза онога у 1930 г. (584.170) за 7,5. %0.
За последњих осам година сезонски прираст броја запослених од јануара до јуна био је највећи 1928 г. (89.340), затим прошле године (84.410), а најмањи 1932 г. (24.020) и 1923 г. (55.645). У првом полгођу 0. г. износио је 78.635 и почео је тек од марта, као што видимо из доње таблице:
Сезонско кретање броја запослених (више или мање према претходном месецу):
1935. 1934. Јануар — 40.660 — 28.840 Фебруар“ = 1110 +10.820 Март 20.950 28.020 Април + 24.750 +12.080 Мај =. 15:058 27.490 Јуни 7-18,390 + (RE 6.000
- Најнеповољније су биле прилике ове године на подручју окружних уреда у Бања Луци и Скопљу, где број осигураних према истом периоду прошле године стално опада. Код бањалучког се 'број смањио за преко 9 хиљ. Погоршање је још забележено једино код осечког у фебруару и тузланског у марту. Главни разлог опадању броја осигургних код скопског уреда је престанак изградњи железница и путова, а код осталих умањено пословање шумско-пиланске индустрије, као последица застоја у извозу дрвене грађе.
Побољшање је. највеће код уреда у Сарајеву и „Com бору, затим у Нишу, Осеку, Суботици, Загребу.
Број осигураних код Сузора по привредним гранама нам показује доња таблица:
у
БЛАГОСТАЊЕ «трана 579
статистике запсслености Више или мање него у мају
"Привредна грана мај 1935 r. ME 1933. Јавни саобраћај 13.170. |T O, 8 3,0 Приватни саобраћај 1985. — па = (03 Индустрија камена и земље 26170 3, 145 Метално-машинска ИНД. 33815 | 6,8 | 9,5 Грађење превозних сретстава 5030 43 | 3,4 Хемијска индустрија 10470 --=- 6,4 71455 Електричне централе 6:530. — 64 + 2,8 Текстилна инд. 45295. + 62 29,0 Индустрија хартије . 4.600- — 0,1 +16,4 “Инд. коже и гуме 4130 + 46 +16,1 Прерађивање коже 18670. - 26. 5 3! Шумеко-пиланска индустрија 47515 12,4, 20,0 Дрводељска индустрија 15070. + 38. 47 Инд. хране и пића 35.130 = 15. = 94 Индустрија дувана 8525 TT JD 520 Угоститељске радње 20825 - 44 -- 18 Какфекција 27.185 тла 260 Градња железница и путова 21015 —138 — 6,3 Градње над земљом 20.595 —12,0 — 240 Графичка индустрија 9300 — 16. И Хигијена | 15.485 671 16,1 Општински радови 25.520 — 19 — 83 Трговина 53.560. + 5,2 +.4,1 Новч. заводи и сам. канц. 15.550 = 53 Кућна послуга 61320. + 40 | E 7,5 12640 - — 14 + 2,3
Разно У погледу кретања броја запослених у периоду привредне депресије можемо све привредне гране у нашој земљи поделити на три групе: код прве је дошло до великог опадања, код друге до пораста и код треће до мањих колебања. У прву групу спадају следеће. привредве гране:
Број осигураних
јули 1931 мај 1935
| ~ мањеу % Високе градње. 50.310 · 66,0 | Индустрија дувана 12.490 32,0 Новчани '348: и сам. канц: 26.070 40,0 Дрводељска ИНД. 22.390: 33,0 Приватни саобраћај 10300 23,5 Укупно 121.500 45,0
од половине -1931 г. до маја о, г. скоро се преполовио број запослених код пет горњих грана, а кад би упо"_редили са најповољнијим стањем онда би пад био још много већи. Тако је на пр.1928 г. било запослено код градњи над земљом 70 хиљ. а код новчаних завода и самосталних канцеларија 29,3 хиљ. Од укупног (броја осигураних код Су'зора отпадало је на ових пет грана“ 193]. 191%. а у мају о. г. 11,5%. Падање броја запослених је заустављено код новчаних завода, дрводељске индустрије и приватног саобраћаја. Последње две године дошло је до опадања код општинских радова, градњи железнице и путева,