Narodno blagostanje

: (та 582

У

Према подацима статистичког отсека Друштва народа свет-

· Светска и наша спољна трговина у првом полгођу ска тртовина у првом полго„Ове године.

бу ове. године. наставила је и даље са "опадањем. Увоз је пао за 1.5% по вредности, а извоз је остао скоро непромењен. Према првом полгођу прошле гбдине повећање увоза показују: Северна Америка 14%, Океанија 13%, Јужна Америка 12% и Азија. Увоз у Европи смањио се за 7%, а у Африку за 1%. Повећање извоза показују Јужна Америка (4%), и Азија (2%), 'а опадање: Африка (1%), Северна Америка (2%), Европа (4%), (Океанија (9%). По количини светска спољна трговина у првом полгођу показује незнатан пораст, који није последица падања цена, већ углавном структурелних промена (све веће преовлађивање сировина и полупрерађевина). Најразл ичитије кретање спољне трговине показују европске земље. Пораст волумена у првом полгођу показују скандинавске и неке југо-источне аграрне државе, међу које спада и наша. Западне индустријске земље, међутим, показују опадање, које се може тумачити делом сезонским, а делом коњунктурним разлозима. Земље златнога блока још увек имају најгору ситуацију. Због опадања извоза и слабљења унутрашње коњунктуре ове су принуђене све више да органичавају увоз. Из коњунктурних разлога највише је опао увоз у Италију (4.2%), док је ранијих година у овоме периоду редовно показивао сезонски пораст. Од свих европских земаља, изузев Литваније, највеће опадање увоза показује Француска (13.2%). Прекоморске земље у већини случајева показују повећање и увоза и извоза.

Југославија спада у земље чији је волумен спољне трговине у првом полгођу ове године, према истом периоду 1934, повећан за 5,4%. Повећање се углавном односи на извоз, док је увоз незнатно опао. Опадање увоза условљено је чисто коњунктурним разлозима. Повећање извоза претставља сталну појаву за последње три године. У првом полгођу најнижи ниво извоза забележен је 1932 када је овај пао на 1.372 мил. дин. У 1933 извоз се попео на 1.434, 1934 на 1.559, а у овој години на 1.580 мил. дин. Према првом полгођу 1934 извоз се повећао за 12.3%. Повећање по вредности није последица само пораста количине извезене робе, већ и цена извесних важнијих производа. Сведо ове године пораст извоза по вредности био је искључиво последица повећања количине извезене робе. Овога пута, међутим, констатује се побољшање и у погледу цена извезених производа. Целокупно повећање вредности извоза отпада на аграрне производе и то: код пшенице са 113 на 38:5 мил, дин. мекиња са 104 на 14.79, пасуља са 3.1 на 16,2, дувана у листу са 0,4 на 99.8, кудеље ica 17.7 Ha 56.0, свиња са 72 на 98, свежег меса са 39 на 75, свињске масти са 1 на 24 мил. динара. До повећања извоза горњих производа дошло је због знатно повећане куповине од стране Немачке и Чехословачке. Извоз у Немачку повећао се за 47.3%, а у Чехословачку 144%. Чехословачка је била у првом полугођу главни купац наше пшенице, свиња и дувана у листу. У Немачку је отишао гро извоза свињске масти, кудеље и нешто мало пшенице; Грчка и Италија били су главни купци пасуља. Аустрија је, поред свиња, увезла и знатну количину свежег меса. У извозу свежег меса овога пута појављује се као значајно тржиште и Енглеска. |.

У нашој спољној трговини у првом полугођу ове године претставља карактеристичну појаву повећањем извоза у италијанске колоније, док је извоз у Италију опао са 402.4 мил. дин. у 1934 на 363.8, извоз у талијанске колоније повећао се овако: Бритреју са 0.5 Ha 15.06, талијанску Оомалију са 0.25 на 5.66, Додеканез са 0.5 aa 1,5 и Либију саса

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

be: 3

0.14 sa 1.1 MMI. дин. укунно ı извоз се у ове четири колоније повећао са 14 на 242 мил. дин. и на тај начин је донекле компензирано смањење увоза из наше земље у Италију. -

За нашу спољну трговину ове гољине претставља најважнију појаву знатно већи пораст извоза по вредности, него ли по количини, што је последица побољшања цена. Док је у периоду депресије све до прошле године, била редовна појава, да извоз брже расте по количини но по вредности, ове године имамо обрнут случај. У првом полугођу ове године, према истом периоду 1934, извоз се повећао по количини за 1.35%, а по вредности 11.66%. Апсолутно и релативно повећање вредности извоза после-

дица је с једне стране побољшања цена извесног броја

производа, а с друге повећаног учешћа у извозу скупљих производа. Повећање цена показују дрво за грађу (извоз се повећао по количини за 2.6%, а по вредности за 16%), затим говеда (извоз је опао по количини за 67%, а по зредности само 38.52%), ситне стоке, масти, кудеље итд.

На тај начин, овога пута изгубила се појава даљег ширења маказа цена увозних и извозних производа. Вредност извезене тоне износила је у првом полугођу O. T.

1123 д. према 1019 у 1934, док се она увезене тоне сма-.

њила са 4056 на 3958 дин.

Увоз такође показује ове године карактеристичне промене, У групи предмета за храну и пића увоз по количини повећао се са 64.089 на 66.437 тона или за 2.2%, док се по вредности смањио са 1791 на 149.0 мил. дин. односно за 16.8%. Ова промена настала је смањењем увоза ољуштеног на рачун неољуштеног пиринџа (са 4.470 на 1.707 тона), затим лимуна и помаранџа и осталог јужног воћа (са 21.831 на 10.817 тона), сировог какао-а. Увоз сировина и полупрерађевина смањио се по количини са 269.487 ma 240.739 тона или. за 7.8%, а по вредности са 375. на 361.9 мил. дин. односно за 3.8%. У овој групи производа највећу промену показује памучно предиво. Увоз овога артикла смањио се по количини за 13.:9%, а по вредности 18.2%. У групи готових производа имамо пораст по количини за 30.6%, а по вредности само 0.8%, што је углавном последица снижења цена већине производа.

Наступиле су промене и код удела појединих земаља у нашој спољној трговини. У извозу Италија је и даље задржала прво место, али је њено процентуално учешће nano ca 25.31 на 20.50%. Немачка је са трећег места и 1278% заузела друго са 16.88%, Аустрија је са другог места и 17.82% дошла на треће са 14.49%. Чехословачка је и даље остала на четвртом месту, али је њено процентуално учешће порасло са 6.60% на 14.32%. Удео С.А. Д. повећао се са 5.89 на 6.51, а Енглеске са 3.57 на 4.46%. Код свих осталих важнијих земаља констатује се опадање учешћа. У увозу имамо следеће промене: Италија је са првог дошла на друго место, Немачка са другог на прво, Аустрија са трећег на четврто, Чехословачка са четвртог на треће, Енглеска је задржала пето место, а С. А. Д. су своје шесто место уступиле Француској и заузеле седмо. Из овога видимо да су главна померања била изазвана појачањем извоза у Немачку и Чехословачку, као и увоза из ових земаља.

У погледу трговинског биланса са појединим партнерима имамо следеће промене: активни салдо према Италији повећао се са 119.9 на 142.6 мил. дин.; актива према Немачкој показује 34.7 према пасиви од. 42.1 мил. дин.) активни салдо у промету са Аустријом смањио се са 67. на 45.3 мил. дин.; док смо прошле године са Чехословачком били пасивни са 88.1 ове године имамо активу од 42.0 мил. дин. Исту појаву имамо и у трговачком промету са Сједињеним Америчким Државама, према пасиви од 214