Narodno blagostanje
давати;
Страна 584
"продаја памука је у питању услед државне политике памука. Продаја дувана неће прећи обичну меру. још је важније, међутим, што купци нису приморани на нагле велике куповине, јер су се већ раније снабдели из великих залиха по стовариштима, Тренутно су ипак од већег значаја две ствари које су ван привреде: америчка политика сребра и талијанско-абисински спор. Прва може довести до пада долара; друга до његовог скока. Који ће од ова два фактора ступити у дејство или надјачати, још се не може рећи,
Ovaj oblik frampe, turista za ugali, organizovan je od strane Švajcarske. Plaćanje za švajcarski uvoz uglia iz Ne-
Trampa turista za ugalj
mačke vrši se pomoću naroči-
Коб китппса koji funkcioniše pored opšteg ·kliringa. Nemački
·turisti koji putuju u Švajcarsku imaju pravo na kontingent od
"Војводину 193 хиљ. Хрватску и Славонију 150 ХиБ., цију 50 хиљ. и Словенију 16,6 хиљ. Аграрном реформом се
500 maraka mesečno. Odgovarajući iznos švajcarskih franaka isplaćuju im Švajcarske banke na osnovu putničkih čekova. Banke zatim naplaćuju isplaćene iznose na teret uplata za "ugalj, uvezen iz Nemačke.
Tako je u teoriji. AH su se u praksi za Švajcarsku javile
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Бр, 37
mnepredviđene teškoće. U toku prvih 7 meseci o. g. švajcarski uvoz nemačkog uglja dostigao je samo 24 miliona švajcarskih fTfrahaka, dok je u isto vreme nemačkim turistima. isplaćeno preko 40 miliona franaka. U toku avgusta priliv nemačkih tuTrista u Švajcarsku još je više porastao.
Švajcafska vlada je nameravala da obustavi plaćanje turističkih čekova, dok se ne uspostavi ravnoteža u kliringu. Međutim, to bi teško pogodilo hotelsku industri|u, naročito u krajevima gde sezona počinje tek u jesen. Zbog toga 5е јаvio predlog da se ove godine Nemačkoj dade naknadna porudžbina uglia za oko 30 miliona franaka. Izgledalo je da će taj predlog biti prihvaćen. Međutim, turizam nije jedina privredna grana u Švajcarskoj, pa su sve osfale, uračunavši iu i izvoznu industriju, živo protestovale protiv privilecisanog položaja hotelijerstva. Naglašava se naročito da bi se time cela industrija prisilila đa plaća preterane cene za gorivo, jer bi mogla da kupuje potrebna goriva mnogo jevtini|e, kad ne bi morala da troši klirinški ugalj. U vezi s tim švajcarska vlada je krajem avgusta o. g. otkazala onaj sporazum sa Nemačkom. Ali, fime stvar ipak nije rešena, jer se ne može bez daljega žrtvovati ni turizam, koji je, kao što je poznato, jedna od najvažnijih privrednih grana u Švajcarskoj.
ПОЉОПРИВРЕДА
— До краја 1934 г. аграрна реформа је у нашој земљи обухватила 1.623 хектара земљишта, од чега отпада на Босну и Херцеговину 886 хиљ. ха, Јужну Србију 327 хиљ., Далма-
користило 538 хиљ. породица (166 хиљ. у Босни и Херце-
говини, 111 хиљ. у Војводини, 111 хиљ. у Хрватској, 96 хиљ. у Далмацији, 37 хиљ. у Ј. Србији, 16 хиљ. у Словенији). — Почетком прошле године било је код Главног савеза српских земљорадничких задруга учлањено 2.436 задруга са 19.500 удела, а на крају године 2.510 са 16.710. Уписани удели задруга код Савеза износе 8,35 мил. дин.
— „Словенец“ доноси да је у Шт. Јернеју на Долењском крајем прошлога месеца на недељном сајму цена крава износила 600—800 дин. према 1200 до 1500 дин. у исто време прошле године. Пале су и цене малих прасића са 70 до 100 дин. на 25 до 40 дин.
—- Словеначки листови доносе да ће ове године бити у Дравској бановини око 510 хиљ. метр. центи воћа а у вредности од око 150 мил. динара. Највише има јабука (око 440 хиљ, метр. ц. у вредности од око 132 мил. дин.), и то у Штајерској.
— Duvanska zadruga, која, ije osnovana prošle godine “u Skoplju u cilju proizvodnje duvana za izvoz, dobila je dozvolu da zasadi 20 mil. strukova duvana, ali se javilo svega 200 proizvođača sa 7 mil. strukova.
— Zemljoradnici Gomije Austrije tražili su od austrijkskog ministra poljoprivrede donošenje raznih mera, koje imaju za cili) ograničavanje upotrebe veštačkih masti, nabavljanje jevtinijeg semenja i pomaganje stočnog tržišta.
— Poljoprivredno udruženje za Banat uputio je Ministarstvu saobraćaja preistavku u kojoj traži da se železnička tarifa na uljarice snizi najmanje 50 od sto. U pretštavci se dalje kaže da je vlada istakla potrebu preorijentacije zemljo-
.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
radnje smanjenjem gajenja žitarica u korist industrijsko-uljanih biljaka. Koliko ie nama poznato, ovakav predog vlade nije učinjen!
— Talijanska žeftva, prvenstveno stočne hrane, prefrpele je veliku štetu od suše.
= У Брчком је основана Централна воћарска задруга, у коју су ушле и задруге у Градачцу и Бос. Шамцу.
— Пољска је донела уредбу по којој сваки земљорадник, који има жита на продају, може добити краткорочни кредит са 3% интереса у облику зајма. Жито на које је узет зајам може остати код земљорадника, на ово банка, која му је дала зајам, има прво контроле. Земљордник за узети зајам издаје меницу са два жиранта. Другом наредбом Министарства финансија уведен је низ пореских олакшица за власнике пољопривредних газдинстава. Такође су обустављене до 15 октобра све принудне продаје за наплату заостале државне порезе. |
— француска влада је решила да опет дозволи BDшење терминских послова са пшеницом на робним берзама. У вези с тим расту и курсеви. Пре неколико дана квинтал пшенице био је 50 франака, а 2 0. м. продавао се на слободном тржишту у Паризу по 83 франка. С обзиром на слабију овогодишњу жетву очекује се да ће курс у октобру месецу достићи 100. франака. Вршење терминских послова било је забрањено декретом од 18 децембра 1934 због рекламација упућених од стране произвођача, који су сматрали да ово тржиште оштећује интересе пољопривреде.
— Министарство пољопривреде С. А. Д. цени овогодишњу жетву пшенице, не урачунавши ту Русију и Кину, на '3:520 милиона бушела, што претставља вишак од 60 милиона и односу на прошлу годину. Ипак због смањења стокова расположива количина је за 240 милиона бушела ма-
ња него у прошлој години,
== Америчко министарство пољопривреде цени укупне приходе пољопривредника у год. 1934 на 1,3 милијарди