Narodno blagostanje

__44. септембар 1935 55

На међународном девизном тржишту је ове недеље енглеска фунта била мало лабавија, али се њен курс пред крај недеље опет поправио. Због тога видимо, да је курсу Ци· риху према прошлој недељи само мало попустио.

На циришкој берзи био је лабав курс лире а чврст онај долара, девизе Амстердам и Берлин. |

На циришкој берзи имали смо ове курсеве девиза.

OLI | OV ом “DC |? Амстердам 200.10 20030 207.70 207.725 207.67 Лондон 1516. (524 _ 1514 [528 [518 Милано 26.38 25457 25075 2503 25.08 Њујорк 3118 306.625 305.50 306'8 – 3073], Берлин 12450 12460 12330 12335 123.05 Париз 2038 _ 20.374 20235 20251 20.25 Праг 1207 12875 12.699 12705 1271 Београд 702 70» 60. 700 100

На београдској девизној берзи имамо ове недеље знатан пораст послова. Обрт у девизама је износио 13.9 милиона динара према 10.8 милиона у прошлој и 9.8 милиона дикара у претпрошлој недељи.

Највећи обрт забележен је у девизи Лондон, са 548 милиона: на друго место долази ове недеље Беч са 4.3 милиона. У грчким боновима обрт је био 529 хиљада, у девизи Њујорк 760 хиљада, Париз 280 хиљада, Цирих 730 хиљада итд. И тд.

Курсеви девиза клиринга били су следећи:

Бонови

Лондон Беч Пешта Мадрид гр.бан.

5-IX 234.25 845.37 —.— 570— 34.94%Х 233.50 847.57 = 510 — | 3458 10-IX 233.25 850.86 —.— 510.— 34.50 11-IX 233.25 853.— —.— 570.— 34.50 124% 233.65 849.85 —.— 570.— 34.57

На београдском приватном девизном тржишту је ситуација у главноме остала непромењена. Робе има довољно и запажено је да понуде надмашују тражњу; упркос томе код курсева није било промена. Девиза Цирих тргована је по 15.35 до 15.440, Париз по 312 до 313—, Ландон 233 до 233.50, Њујорк 47.10 до 47.25, лира 385 до 387 и т. M.

ROBNO TRŽIŠTE Pšenica

Hosa koja je na svetskom tržištu pšenice počela krajem prošlog meseca, nastavila se i u ovoj nedelji. Od prekomorskih ponuđača na tržištu se nalaze Argentina i Kanada, a u Evropi Rumunija, Bugarska, Sovjetska Rusija i sa manjim količinama Poljska. Rusija je prodala Engleskoj oko 200.000 tona i računa se da će imati za izvoz još oko 50.000 vagona. Rumunija je, kako izgleda, napravila zaključke za preko bolovinu svog izvoznog viška. Najviše je kupila Italija, a nešto je prodato i Švajcarskoj. Kanada je dekretirala minimalnu cenu na 87:/5 centi (oko 142 din.) za bušel po kojoj će žitni ured, na čijem čelu. stoji Mek Ferland, otkupljivati sve ponuđene količine i plaćati proizvođačima u roku od 10 dana po izvršenoj predaji. Svakako, i ovako visoko dekretirana cena imala је uticaja. na pojačanje hose na svetskom tržištu. Sem toga, primećuje se da se Kanada uzdržava od većih ponuda. Po izvesnim verzijama ona očekuje još veći skok cena usled sve većeg zaoštravanja ekonomsko-političkih sukoba u sve{u..

Cena u Roterdamu skočila je na 4.471/a hol. e, za kvintal, a u Čikagu na 94.50 centi za bušel.

Na domaćem tržištu vlada vrlo čvrsta tendencija... DO. nuda je minimalna i ne može da pokrije ni tražnju mlinova. .Na:

mnogim lokalnim pijacama proizvođači se u poslednje vreme

uopšte ne pojavljuju sa ponudama. Srbijanski mlinovi počeli su da se snabdevaju južnosrbijanskom robom iz Kumanova, koja je nešto jevtinija od banatske,

РОДНО пе OTME

Страна 6 607

_ . Pošto nema ponude, cene nominalno nofiraju: ŠabacSava, 192: рет__Заџа 1347 135, Зтет— Рипау 130—132, Тава 135, Весеј 133, Pančevo 132, Kumanovo 117—120 din. 'Termin je rađen та. поуетбат: 1 roba 138, "Tisa 143145 dinara. | | __ - RO. . ;

Ма. от седећи :kukuruza nema ПА ла рготенпа. Cena u Roterdamu, polovinom. nedelje, skočila je sa 2:50 па 2.55: hol. for. za-kvintal, a u Čikagu na 76 centi za bušel- >: :Na- domaćem: tržištu vlada labava: tendencija, jer. mena kupaca. Rađeno je nešto. malo: ranko Bratislava па bazi 10150:din. Utovarna stanica Dunav -расепа је 93—94 шната. Termin-za maj- notira. 94, a :sušeni oktobar + поуетраг 82 din. Terminski zaključci u Beču rađeni su: dunavski kukuruz miksed eks šlep:Beč za oktobar i novembar 9, sušeni 09.70, za mai 1936 zg. 10.50 ši Bečke cene'niže su od naših: sada za (0.15. dinara. a пса | Voće | Ove nek elje. na bečkom i praškom | tržištu svežih šljiva, usled velikih dovoza, i znatno smanjene potrošnje cene su pale na 26—28 ог. | 150. 60 kr. kg. Pri koncu nedelie u Beču i Pragu ostalo ie neprodafo. preko 150. vagona. Ni situacija та. grožđe ove nedelje nije bila. роуоцпа, Jer se .počelo ројау= ljivati, pored bugarskog, domaće. grožđe. | |

= Stoka

Na bečkom tržišta cene 'svinia popravile su se Za » 1 gr. i notirale su 1.45—1.58- šil: prema kvalitetu. ' Na praškom tržištu svinje su pojevtinile za 0.20 filira i prodavane su po 6.80—7 kr. "Talijansko tržište goveda ne pokazuje nikakve ртотепе: Cene понтаји 2—2.30 Пте. | _ _ Na domaćem tižištu cene svibja notiraju: polutovljene 6—6.50, tovljene 0.90 7, “ekstremne 1—7.50 ап.

HERAUSGEBER M. L. KRLAUSBERGER

Die inhaltsreichste wirischaftspolitische · Zeijtschrift der Масћ!ојбез!аајев, Erscheint jedem Samstaš in Wiem — Gegridndet 1908

Der Oesterreichische Volkot ist far

jeden unentbehrlich, der die Gescheh=

nisse in Oesterreich und den Nachfol- ; gestaaten verstehen will, |

" Словвеп, Ачјвафе, Notizen, Bilanzkritiken des Oesterreichischen Volkswirtssind. als. zuverlassige Fahrer durch den

___verwickelten Aufbau der Nachfolgesta- ·

6 alen anerkanni.

Seine gesammeilen- 'Jahrgange bilden eine uneiscHopiliche Fundgrube' sonst nur-schwer erreichbaren wirltschaftspor" ·ilischen. und. slatistischen Materials.

Besjellunden, питај. једе Buchhandlung s 'sowše · die Verwaltung des Oesterreichischen Volks= wirls im WV\ien. 1, Porzellanđasse 27, entge“en. Der Bezugšspreis betragt viertelj. Džn, 190__ mit Zustellunć, Das Abonnement kanm jederZeit Degen по вев ипо kostenlos,