Narodno blagostanje
· НАРОДНО
„боље „организованим велетрговцима млека, чији је габдевању Београда са млеком још увек врло мали. JI ога желе искористити поскупљење сточне хране да подигну. цене млеку далеко изнад "одговарајућег. повећања „трошкова производње млека.
Аргументи којима су бранили свој захтев. о O. њуцена. млеку не могу издржати критику... „= Тврђење: да потрошачи добијају 0 млеко Поа картелисања велико-продаваца млека, може само да се тујако, да А и. ~ азју ПИ АНЕ
у 3 а O y главном Con и разне az „велике хотеле и 0 ay | — ситне
пр писан · и па по а у om већим местима у, ODOOM.
367 ЗНи у ком случају данас не износе производни трошткове млека 2,5 дин. како се тврди у резолуцији, пошто произвбђачи у зони, из које се снабдева Београд са млеком, гбљинаћ родају своје млеко препродавцима. по. ценама које свежрећу од 0,8 па до 1,5 дин. То је био случај и 1931 гд; кад је такође владала оскудица у сточној храни. А има места у северним крајевима, где се цена млека креће чак МРоко пола динара, иако сточна храна није ништа јев-
ја што боље расветљење овога питања биће од ин4 и 0 О O и пшенично | o
Ми смо у ли „Млеко, као вечити проблем Београда" (бр. 41 од прошле године) рекли да је проблем снабабвања Београда млеком стално актуелан. Начин на који же" врши снабдевање млеком не тостоји ваљда ни у једвом другом великом граду у Европи. Производња се не ковтролише "а манипулисање још мање, изузев делимичне контроле масноће млека, Производња и продаја се обавлађу под највехигијенскијим условима, што не остаје без паследица по здравље потрошача,
До сада је постојала само контрола квалитета мле· Београду, али после горње одлуке малопродаваца и прбизвођача | млека о повећању цена потребна је и интервенција надлежних. код одређивања цена млеку, утолико пре што je no среди важан артикал масовне потрошње и што ће се вероватно наставити са повећањем цена млеку. мера се може назрети и из поменуте резолуције. | 0 | потребно је применити и на. и код других производа,
Otkada je privredna depresija pogodila našu zemlju, sve se češće govori i piše o preorijenТаса пазе poljoprivredne proizvodnje. Mi smo u ranijim naрана pokazali da se ovo krupno pitanje najčešće tretiralo sa potpinim:nepožnavanjem stvari. Bilo je nemogućih. predloga. Klasičan je predlog o zasejavanju svakog sedmog hektara :0brađep* 'Đoljoprivredne površine u našoj zemlji uljanim biljkama. U” malim promenama u konjunkturi i proizvodnji neke poljeprivređiie kulture često se vidi mogućnost za DJE Cijt OT proizvodnje u velikom obimu. 1:
” Ви:
БИ privredne frobeVodnije
"Jedan novosadski list, pod naslovom: „Za preorijenta–
ВЛАЖОСАЊЕ | | 5
ciju. naše poljoprivrede”, preporučuje zemljoradnicima: da Бе zimski lan, pošto je on mnogo rentabilniji od pšenice::. ı Lan služi kao tekstilna i uljana sirovina. Postoje: утаје. koje služe зато ха dobijanje. jedne od ovih sirovina, bilo vlakna, bilo uljarice, ali ima i takvih vrsfa od kojih se u.ijsfdvreme dobije i jedno ı drugo. Takav je lan, čije se gajenje. preporučuje kod nas. ban je u maloj meri artikal svetske +r. govine, pa je kao tekstilna sirovina još u prošlom veku .poti-" snut od pamuka. Jačanje autarkije dalo je maha i povećanju: proizvodnje Jana u zemljama uvoznicama pamuka i ulidnih biЦака; Кап ата preimućstvo da :se. može gajiti, i u:hladnijim,: severnijim zemljama gde su uslovi za druge tekstilne i: uljane biljke nepovoljne. Stoga se njegova proizvodnja, iako skupljaod kultura. namenjenih istom cilju, u većini. zemalia povećava. . istu pojavi vidimo i kod nas, jer uvozimo i pamuk i uljane biljke. Zasađena površina pod lanom u našoj zemlji je pala sa maksimuma od 14.200 hektara u 1928 god. na. minimum od 10.670 hektara u 1932 god, a do jeseni prošle godine.se popela na 11.125 ha tj. za 445 hektara ili 4,39%. U zemlji postoji svega jedna fabrika za preradu lanenog vlakna. ~... Može se očekivati još izvesno proširenje kulture. lana, ali isključivo za potrebe domaćeg tržišta. Ali, to ni u kom slučaju ne može biti povod da se tako beznačajna promena u odnosu prema ukupriom obrađenom zemljištu smatra kao put za preorijentaciju naše poljoprivredne proizvodnje, jer prema statistici Ministarstva poljoprivrede u 1933 god, od RUPU Obrađene površine na lan je otpadalo svega 2%. –
»
и
Пораст производње и
Пад сцена пољопривредних производа утицао је у вели-
велики пад цена паприке кој мери на кретање наше у Бал U пољопривредне | WpOH3BO/Ube. а ка Ми смо у чланку: „Борба
нашега сељака са привредном депресијом“ (бр. 20 од о; Tr.) констатовали ту појаву. Најмање су промене код оних про-
извода, чија је тржишност највећа. То су на пр. код нас главни ратарски производи: пшеница и кукуруза, ма да је
и код њих било померања. Кукуруз је потискивао шшеницу.
HajBehe су промене код индустријских биљака. Велики пад
цена прапен је и опадањем производње и извоза. Промене . нису увек ишле паралелно, нарочито у првим годинама при-
вредне депресије. Произвођачи су, вероватно у већини 1
чајева, рачунали са скорим преокретом на боље.
Код једног пољопривредног производа, који се највећим делом производи за пијацу, видимо отступање. То је паприка. Иако је дошло до врло великог пада њених цена, у вашој земљи производња паприке се повећава,
Паприка се у нашој земљи доста троши, нарочито код сељака у неким крајевима, н. пр. Моравској Фрбији: Центар индустријске прераде паприке је Хоргош, који добија сировину из околине и других места северног Баната. До уједињења међутим, производња паприке у овим крајевима углавном није ни постојала. Главни снабдевач бивше“ Аустро-Угарске монархије био је Сегедин, један од најста= ријих и највећих центара производње паприке у Европи. Сјајна коњунктура за производњу паприке у нашој земљи, а "нарочито у САРОМ БАЛЕТУ, била |. први 10 година. -
Према подацима Министарства пољопривреде 'засејана површина стално расте. У периоду од 1925 до 1929: то= дине пораст је био много мањи него у годинама кризе |H привредне депресије. Засејана површина је износила: за' про= сек 1924/28 6.580 хектара, за просек 1929/33 г: 8.185 кај 19297. 7.600 ха: и 1933 г. 8.960 ха а само у Дунавској ба= новини 1929 г: 2.500: ха и 1933 r. 3.430 xa. Од 1929 до 1933: 1. пораст ODO за“ у OON 15 а за Дунав жу бано= вину 27%. | А АЕ o.