Narodno blagostanje

Страна 600 НАРОДНО

· povećati ža 10%, tako da će 1938 dostići predviđeni maksimum.

Isplata osiguranja prepušta se, što se fiče iznosa, pojedinim državama, ali treba zakonski da se reguliše.

Kod oba osiguranja nisu uzeti u obzir poljoprivredni

· radnici, kućna poslugza, državni i privremeni radnici.

Uz ove dve velike osiguravajuće institucije dolaze, međutim, još i drugi doprinosi centralne vlade potpornim ustanovama pojedinih država, bilo da ove postoje ili treba tek da se stvore. Unija učestvuje ravnim delom u osiguranju slepih, i to

. u iznosu do 15 dolara mesečno, ukupnom svotom od 3 mil. do-

Јата prve godine. Za nezbrinutu decu Unija doprinosi {ednu trećinu, i to najviše 6 dolara mesečno i 24,75 mil. dolara ukupno prve godine. Osiguranje bolesnih matera i dece preuzima Unija za polovinu, do iznosa od 9 mil. dolara u prvoj godini. Najzad, Unija će godišnje davati 8 mil. dolara državama za izgradnju opšte i javne sanitefske službe.

U zakonu nema opšteg osiguranja za slučaj bolesti i nesreće.

Sam Ruzvelt nazvao je ovaj zakon kamenom temeljcem budućeg društvenog i privrednog uređenja. On je, po njegovim rečima, u stanju da parališe posledice konjunkturnih kolebanja; naročito će sprečavati prevelike krize, kao što je današnja, čije otstranjenje zahteva u toliko opasnoj meri državni kredit. Da bi zakon to postigao, potrebno je, međutim, da se izgrađuje i dalje. Ruzvelt priznaie da je nemoguće na ovaj način osigurati 100% stanovništva protiv 100% opasnosti; ali ipak se 30 mil. sugrađana mogu osigurati protiv poneke opasnosti.

Novi zakon stvorio je zaista za celo područje S. A. D. dosta jednak sistem osiguranja; ovaj |e već po tome značajan što se njime rekvirišu ogromne svote u određene svrhe. Već god. 1936 daće sama Unija oko 95 mil. dolara subvencije, a godinu dana docnije dodaće još 54 mil. Godine 1950, kada će prvi put oporezovanje u ovu svrhu dostići puni iznos, daće poslodavci i radnici zajedno 2,7 milijardi dolara za osiguranje; penzioni fond treba do tada da dostigne 50 milijardi dolara visine.

једну од важнијих карактеристика послератног привредног развитка у свету претставља "убрзано померање центра производње појединих

Померања у производњи

метала

привредних грана. На једној страни индустријске земље су

се трудиле да што више развију пољопривредну производњу, док су аграрне и колонијалне државе све више убрзавале индустријализацију. На другој страни настојале су, нарочито индустријске земље, да се што више ослободе зависности у погледу снабдевања сировинама. Аутаркија је убрзавала овај развитак. Уколико није било могућности добијања природних сировина, прелазило се на синтетичне си-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 38 ровине. Под режимом аутаркије цене коштања су играле споредну улогу. |

Судећи по обиму, највећи преокрет у овом погледу учињен је у светској производњи метала, нарочито код негвоздених метала. Не само да се увећао број произвођачких земаља ових метала, него су нова произвођачка подручја, због нижих производних трошкова, претстављала све већу конкуренцију старим произвођачима. Однос између старих и нових земаља у производњи потпуно се изменио, преовладале су друге које су данас меродавне за формирање цена на светском тржишту негвоздених метала. Тиме се на светском тржишту ових производа објашњавају садашње цене, које нису у сагласности са опсегом производње и потрошње, као и стања залиха, Потрошња негвоздених метала у 1933 била је на нивоу потрошње у години високе коњунктуре (1929) и већа од производње. Алуминиума је на пр. произведено 170.4 хиљ. тона, а потрошено 229,3, олова је произведено 1363.0 према потрошњи од 132:0, производња калаја била је 1242, а потрошња 140.4, бакра 1273, односно 1.2787.:0 хиљ. тона. Једини изузетак чини цинк кога је произведено 1171.8, а потрошено 11611. Из овога видимо да је у прошлој години четвртина потрошње алуминиума морала да буде подмирена из залиха. Код других производа смањење залиха било је нешто мање, али према годинама кризе и депресије у којима су се оне стално увећавале, било је врло. значајно.

У погледу померања седишта производње највеће промене збиле су се код бакра, олова и алуминиума. Родезија је 1930 г. произвела једва 8000 тона бакра, а у прошлој години њена производња попела се на 140.000 тона. Према 1930 повећала је своју производњу и Канада. Наша земља је удвостручила производњу. Супротно овоме Сједињене Америчке Државе, Чиле и Канада биле су принуђене да редуцирају производњу. У том погледу највише су биле погођене Сједињене Америчке Државе које имају највише производне трошкове. За неколико година ући ће у ред значајнијих произвођача и Совјетска Русија. У производњи алуминиума све већу улогу играју Немачка и Русија. Прва нарочито последњих година форсира производњу пошто јој алуминиум служи место других метала које мора да увози. Немачка не располаже сировинама за производњу алуминиума, те је упућена на увоз из наше земље, Мађарске, Француске и т. д. Код производње олова преоријентација се извршила на штету Сједињених Америчких Држава. Њихова производња пала је саб49д у 1930, на 290 хиљ. тона у 1934. Канада је успела да се одржи на нивоу из 1929. Од европских земаља знатно су увећале своју производњу наша земља, Италија и Енглеска. Повећање европске производње ишло је на рачун америчке. У производњи калаја ицинка, иако у мањој мери, запажају се исте појаве. Главна карактеристика ових померања огледа се у све већем скретању производње ка потрошачким земљама, које уколико немају властитих сировина, форсирају увоз руде место метала.

ве а

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— бог зађпос радапја сепа ibuteru Danska: |e uzela inicijativu da povede razgovore sa najvažnijim izvozničkim zemljama i ispita mogućnost za sklapanje |{ednog međunarodnog sporazuma. U tu svrhu ona se obratila Australiji : Novom Zelandu, sa kojima uskoro treba da Биди ромедеп! гахооуоTi O nacrtu ugovora.

— Pri zaključku broja dobili smo originalnu rezoluciju konferencije trgovinskih i industrijskih komora, koja |e održana u Ljubljani. Koliko smo mogli videti na prvi pogled, konfe-

rencija nije razumela šta je individualna zaštita. lako kaže da je za individualnu, ona predlaže linearnu zaštitu, samo za једли liniju manje od dosadanje. Mi ćemo se u idućem broju vratiti na ovu rezoluciju. Smatramo da ni nova Uredba neće biti gotova do prvog oktobra о. а. Као 510 je predviđeno, a to se i ne može tražiti od njenih redaktora pošto se pojavio niz novih problema legislativno-tehničke prirode.

— Mađarska je osnovala Zemaljski ured za шпоусепје živine, koji će, između ostaloga, regulisavati ı otkupne cene · za proizvođače.