Narodno blagostanje

“Страна 678 НАРОДНО

· клириншким земљама скоро потпуно изравнали. Из: подата_ка које смо горе навели, види се да је актива од 1933 год.

стално у опадању. Док је у 1929 год. однос увоза према

· извозу био 75:100, у првом полгођу ове године имамо

размеру 82:100. Међутим ни ова се размера не може одржати; она се мора погоршати на нашу штету.

Наши клириншки уговори са већином земаља не почивају на принципу 100% компензације извоза увозом.

_Тако према уговору са Италијом ми добијамо 15% вред-

ности извоза у слободним девизама, по уговору са Франдуском и Швајцарском 20%, од Грчке добијали смо до 1 септембра о. г. 20%, а од тада 35%. За извоз пшенице у Грчку добијамо 80% у слободним девизама. Сем тога, у извесним клириншким уговорима предвиђени су неки производи који се извозе изван клиринга тј. за слободне девизе. Када се све ово одбије од активног салда нашег тр-

_ говинског биланса са клириншким земљама од 1933 до да-

нас, који износи око 1.5 милијарду дин. онда "су потраживања наших извозника од извоза у иностранство. износила на дан 5 септембра о. гг. 446 мил. дин. (314 мил. дин. из клиринга са Немачком, 131.7 из клиринга са Италијом и 0.38 са Бугарском). Ова сума претставља имобилизацију нашег капитала на клириншким рачунима. Она потиче из

две земље које не само да данас претстављају наша нај-

важнија извозничка тржишта, него ће то бити и у будуће. Као једини излаз из овога стања остаје повећање увоза из ових земаља, односно појачано изравнање. У противном

може се десити да извоз у Немачку и Италију, због пора-

ста њиховог дуговања по клириншким рачунима, и противу наше воље почне да опада. То би бис нов удар нашем извозу.

Према томе, скоро потпуно се изгубио наш активни

салдо са свима земљама, изузев Немачку са којом смо у време закључења клиринга били пасивни. ' Актива према Италији која је у 1929 год. чинила преко. 90% · укупног активног салда са клириншким земљама, претворила се у

' пасиву. Активан салдо се губио смањењем нашег извоза,

дакле изравнањем према нижој страни, као што смо ми то тврдили још у почетку склапања клириншких уговора,

Savez hrvatskih vinogradara i voćara održao je kongres, koji je, kao i sve. slične priredbe, završen rezolucijom, koja sadrži, ni manje ni više, dvadeset i šest zahteva.

Glavni zahtevi su: slobodan promet vlastitih proizvoda vina i rakije; ukidanje državne, banovinske i opštinske irošarine u njenom današnjem obliku i ponovno uvođenje paušala kod točilaca pića; garantovanje putem zakona da se ubuduće trošarina neće ni povećavati ni proširivati; ukidanje svih sporednih opštinskih dažbina na vino i rakiju; dozvoljavanje upotrebe Špirita iskjučivo u industfijske svrhe; zabrana prometa i upotrebe drvene ocetne kiseline i njene upotrebe u razređenom stanju za ljudsku ishranu; zabrana proizvodnje akoholnih pića u fabrikama špirita, kao i pečenja rakije iz žitarica i šećerne repe; zabrana uvoza suvog grožđa i smokava; svođenje antialkoholičarskog pokreta u »umerenu kolotečinu«; dašne materijalne pomoći privatnoj писјану;, unapređivanju vinogradarstVa i voćarstva; rodnih i voćnih područja u smislu reoniranja proizvodnje; oslo-

Vinogradari vuku veliku menici na nerodnu godinu

koja radi na

bođenje od poreze novopodignutih vinograda i voćnjaka; za- , brana obnavljanja i sađenja loze ı voćaka izvan utvrđenih ро-

dručja; isključenje iz prometa kvalitetno rđavih i slabih vina; zabrana upotrebe vina od neposredno rodnih hibrida za piće, kao i za pečenje rakije i proizvodnju sirćeta; besplatan brzovozni prevoz voćnih sadnica i vinove loze; davanie izdašne pomoći Savezu hrvatskih vinogradara i voćara za suzbijanje Sen

davanje iz-.

ograničenje VinoO-

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 43 · Džozove vaši, sniženje: prevoznih tarifa za vino, vinske i voćne destilate, rakiju i sve proizvode od voća, kao i potrebe za kulturu i preradu ovoga; ukidanje carine na plavi kamen, sumpor i sva sretstva za suzbijanje bolesti i štetočina; osnivanje poljoprivrednih komora; oslobođenje od takse na prernios zemljišta prilikom komasacije vinogradarskih parcela itd. itd.

Ovoj rezoluciji nedostaje samo Toliko što ne traži ništa u gotovu. Po njoj možemo videti kako bi lepo izgledala naša ekonomska politika kada bi vinogradari bili uticajan faktor u zemlji. Istina, slično se dešavalo u drugim zemljama. Tako su u Francuskoj pre 150 godina krajevi u kojima se proizvodi vino bili od velikog uticaja na državnu politiku preko političke grupe takozvanih Žirondinaca. Razlog je tome što je vinogradarstvo po raširenosti bilo ravno proizvodnji pšenice. Pa ipak, oni su bili. daleko od toga da pokušavaju da dobiju odlučujući uticaj. Uostalom sa tačke gledišta vinogradara oni možda i nisu pogrešili ističući gornje zahteve. Staro je pravilo da što više tražiš više i dobiješ. Najzad, kada se iz državne kase mogu doplaćivati štete trgovaca opijuma, koji pretstavlja nesrazmerno

Pi

· beznačajniju privrednu granu u našoj zemlji, onda mogu i

vinogradari imati pravo da dobiju po nešto iz iste kase.

Pre četiri godine upozorio je Mek Milen na jednu slabu stranu engleskoga sistema finansiranja. Manja i srednja preduzeća teško dolaze do potrebnog kapitala za nužna proširenja. Takva preduzeća po pravilu ne dobijaju dugoročnih kredita (na 5 i više godina), jer banke ne daju svoje uloge industriji na duži rok. „Ekonomist” predlaže da se taj problem reši osnivanjem naročitih društava za finansiranje. Ona treba da budu beočug između izvesne grupe sitnih kapitalista i pomenutih vrsta preduzeća.

Potreba finansiranja engleskih sitnih preduzeća

Upravu takvih društava za finansiranje trebalo bi, kaže »Ekonomist«, poveriti samo licima nesumnjive ispravnosti; ali ona ireba ujedno da budu i stručnjaci koji će biti u stanju да odgovore svima bankarsko-tehničkim zahtevima. Društvo za finansiranje ne bi imalo zadatak da pomaže tek osnovana preduzeća. Poduzetnik treba prvo da pokaže izvestan uspeh bez tuđe pomoći. Tek onda društvo za finansiranje može da mu stavi na raspoloženje sretstva koja su mu potrebna za proširenje posla. Društva uopšte ne smeju mnogo da rizikuju. Svako traženje kredita treba naipažljivije ispitati. To bi u mnogim slučajevima zahtevalo i konzultovanje naročitih stručnjaka. Može se desiti da od 20 molbi za kredit društvo za finansiranje samo jedru jedinu ne odbije. To bi društvima stvorilo znatne troškove. Dalje, ·društva treba da stvore odgovarajuće rezerve. Zato njihov kredit ne može biti jevtin. Kamate moraju biti dovolino visoke da bi se iz njih mogao stvarati kapital i da bi omogućile i izvestan umeren rizik. S druge strane, one ipak ne smeju biti tolike da dužnik pod hjima grca. Ne sme se nikada zaboraviti šta je zadatak tih društava: da zdravim, ali malim preduzećima olakšaju proširenje rada. Čim se to postigne, novac treba što pre da se vrati da bi poslužio za finansiranje drugih preduzeća.

Ako pogledamo izveštaj ma koje zanatske komore, naići ćemo na vrlo mnogo primedaba, tužbi i zahteva koji se odnose na bespravan rad. U svim rezo·hucijama Паја зе у o donošenju zakona protiv bespravnog rada. Na desetine hiljada penju. se prijave protiv bes_ pravnog: rada. Beogradska: zanatska komora u svom izveštaju za prošlu godinu kaže da na njenoj teritoriji ima 16.700 ђезpravnih majstora prema 32.660 pravnih; to su samostalni radnici koji obavljaju zanafske poslove krišom, bez protokolacije

Zanatlije i šegrtsko pitanje

вала о

· Нгте. Џ izveštaju zagrebačke zanatske komore za prošlu go-

dinu kaže se da je pitanje bespravnog rada tenor svih zahteva