Narodno blagostanje

(6. HoBeM(ap) 1935.

|. — Prema izjavi g. Ministra saobraćaja počelo se sa građenijem mostova preko Dunava i Tamiša u maju 1928 g. Ugraдепо је u njih 23200 tona gvožđa, a koštali su 377 mil. dinara. - — Novi deo pruge od Kule Neboišine do Pančeva—APredgrađe sa stanicama Beograd—Donji Grad i Beograd—Dunav čije je građenje počelo u avgustu 1933 stao je 97 mil. dinara.

— Ministarstvo građevina osiguralo je potrebne kredite za izgradnju nasipa Zagreb—Podsused. Sa njegovom izgradnjom počeće se čim se dovrši savski nasip kod Siska.

_— Ministarski Savet je zaključio da se odmah počne sa gradniom pruge Bihać—KMnin, koju će izvoditi društvo Batignol.

— Prihodi evropske dunavske komisije opadaju iz gOdine u godinu uporedo sa opadanjem saobraćaja po rumunskim pristaništima prema čijoj tonaži se određuju. Osnova za izračunavanje prihoda bila je 1935 god. tonaža od 900 hili., prema 1 mil. u 1934 i 1,3 mil. u 1933. Misli se da će u 1936 jedva iznositi 800 hilj. tona. Postoje ipak izvesne nade da će pojačanje izvoza kukuruza i rat u Africi oživeti rumunska pristaništa, tako da će dunavska komisija doći do većih sredstava. Povećanje njenih prihoda vrlo je potrebno, jer je niena dužnost da одгтаva u ispravnosti dunavski put. Za čišćenje korita, a naročito za bagerovanje na ušću kod Suline gde su nanosi peska sve veći, treba znatnih sredstava do kojih komisija u današnjim prilikama ne može da dođe. Ne mogu se izvesti ni ostali radovi koji su bili potrebni (održavanje zimskog saobraćaja pomoću novih ledolomaca, znafnije produženje nasipa sa ušća u morč а)

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

__ Енглеска намерава да уведе регулисање тржишта јаја и живине, као што је то већ учињено у погледу млека. Основаће се око 200 централа које ће од пољопривредника покуповати сва јаја за готово и препродавати их трговцима. Класификација јаја која већ постоји, али је добровољна, има да постане обавезном. Цена јаја биће за све крајеве земље иста, али ће се мењати према стању понуде и тражње. За смештање вишка пролетње понуде саградиће се хладњаче. Ове мере не односе се на ситне пољопривреднике и самопотрошаче. На исти начин организоваће се и трговина живином; централе ће куповати живу живину, клаће је, сортираће месо и продавати га трговцима.

_—- Енглески министар финансија објавио је у једном предизборном говору два нова велика плана за стварање посла: петогодишњи план за поправљање друмова које ће стати укупно 100 мил. фунти, и нов план за поправљање и усавршавање железничких пруга у шта ће се утрошити 25 мил. фунти. Први план финансираће се вероватно средствима из новога фонда за грађење друмова. Железничка друштва набавиће потребна средства вероватно на исти начин као летос новац за електрификацију лондонских локалчих железница, Тада је основано нарочито централно друштво које је уз државну гаранцију издало за 32 мил. фунти 2:),% обвезница.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Broj nezaposlenih radnika u Francuskoj koji je dostigao svoj maksimum u februaru ove godine, 503,5 hili., u Oktobru je opao na 380,7 hilj., čemu treba uglavnom tražiti uzrok u sezonskim promenama. Tai broj pretstavlja povećanje od skoro 40 hilj. prema oktobru prošle godine i od 150 hiljada prema istom mesecu godine 1933.

| — Delomična nezaposlenost u Francuskoj t. |. broj radnika koji rade manje od 48 sati nedelino iznosi 41,9% od svih | uposlenih radnika. Od toga 20,57% radnika nije radilo svega 1 dan u nedelji, a 8,07 radilo je više od 5 a manje od 6 dana nedeljno i t. d. | |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 741 _

___Prema nemačkoj državnoj statistici poslovnih rezultata i dividenda nemačkih i stranih akcionarskih društava, rentabilitet je porastao i u Nemačkoj i u nekim drugim velikim' zemljama, i to u Engleskoj, S.A.D. i Japanu. U Nemačkoj su rezultati bolji od 1932/33 na dalje, tako da |e krajem 1934 bilo već znatnih dobitaka; u S.A.D. došlo |e posle poboljšanja u 1933 god. 1934 do reakcije, ali se 1935 stanje opet popravilo. U Japanu je još 1932 počeo porast dobitaka i dividende, i neprestano traje i dalje. 5

— Okružni ured za osiguranje radnika u Petrovgradu iskazuje u mesecu septembru 23051 osiguranog radnika, to је povećanje od 385 prema mesecu avgustu o. g. odnosno 819. osiguranih osoba prema julu. Od toga broja otpada 16717 na muške, a 6334 na ženske. U isto утепе smanjila se prosečna obezbeđena nadnica od 15,90 na 15,36 dakle za 0,54. dinara. Najveći broj osiguranih ima kod kućne posluge (2015) u industriji hrane i pića (2944), trgovini (2335), opštinskim poslovima (1921), industriji kamena (19004), u metainoj i mašinskoj industriji (1344) itd., a najmanji je broj osiguranih u industriji papira (13), industriji duvana (39) itd. Najveći je porast u industriji hrane i pića (463), mefalnoj i mašinskoj industriji (107) i t. d., a najveće smanjenje u industriji kamena i zemlje (160), opštinskim poslovima (70) i t. d.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

ТТемеринска штедионица д. д. у Темерину, брисање чланова Управног одбора г. г. Ковача Фрање и Јурковића Драгутина, упис чланова Управног одбора г. г. Барге Стевана, Кандерке Јакоба и Мора јосипа и упис промене чланова 4, 5, 6, 8, 9, 12, 13, 14, 16, 17, 22, 25: 26, 27, 28, 30, 35, 38, 30; 46, 50, 51, 52,'54, 57, 58, 60, 71, 5, 76, T{ и) 95 друштвених правила.

„Зета“ дрварско индустријско а. д, упис чланова Управног одбора г. г. Гугенхајма Салија и Луковића Франа и упис промене чланова друштвених правила. — Бачић д. M. за централно грејање и здравствене уређаје, Загреб, упис брисања члана Управног одбора т. Бачића Милана, упис члана Управног одбора г. д-ра Врбанића Ђуре и упис промене члана 5 друштвених правила. — Траверс AL M. за индустрију и промет жељезничким праговима, упис брисања чланова Управног одбора г. г. Милића Беле и Биндера Мавре, упис чланова Управног одбора г. г. д-ра Кауфера Зигфрида и Шона Вилка и упис промене чланова 1 и 19 друштвених правила. — Загорска творница вунених тканина д. д. Загреб, упис брисања члана Управног одбора г. Ханда Оскара. — Прва хрвтска обртна банка д. д. у Загребу, упис брисања чланова Управног одбора г. г. Контака Антуна, Кекића Еугена и Коларског Станислава. — Окружни као трговачки суд у Загребу, упис фирме Банка и штедионица д. д. у Крапинским Топлицама, филијала Загреб. — Хрватско дионич. друштво за промет некретнинама, упис члана Управног одбора г. Рајтера Људевита. — Окружни суд У Загребу, упис фирме Југословенско Холерит д. д. — Хинка Франка синови д. д. у Загребу, упис брисања члана Управног одбора г. Мишулина Роберта и упис члана Управног одбора г. Штингла Драгутина. — Танин д. д. за промет производа за стордбјење коже, упис члана Управног одбора T. Кубрихта М., упис брисања чланова Управног одбара г. г. Кубрихта Карла и Фишера Анте. — Југословенско“ Фиат аутомобилско прометно д. д. У Загребу, упис промене чланова 6, 25, 26 и 32 друштвених правила. — Славиа Д.'Д. за индустрију дрва, упис брисања чланова Управног одбора г. г. д-ра Александра Виктора и д-ра Блументала Вилхелма и упис чланова Управног одбора т. г. Стукс— Рибара Гезе и д-ра У. Роткопфа, DU