Narodno blagostanje
_16. новембар 1935.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 739
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
E z=zmZzzzESSIKoozeees—
Министарски савет донео је на. основу 5 63 Финансијског закона за г. 1934/35 Уредбу O «овим олакшицама пореским обвезницима који су У заостатку са отплатом порезе.
Уредба о ванредном отпису пореског дуга.
Први пут је то питање било решено Законом за из-
мене и допуне Закона о непосредним порезима. По 5 28 тога закона сматрају се дужним они порези који нису плаћени до краја 1932 год. По том пропису имао се тај порез пла-
" тити у годишњим ратама кроз 1 година почевши од 1934 године. у
Већ тада, тиме што пропис није био индивидуалан
· него линеаран, што се је дакле пошло са становишта да когод није платио није то ни могао учинити, награђени су сви они који нису одговарали својим пореским обавезама, а могли су то да учине. Држава им је дала бескаматан зајам. |
Нова Уредба покушава да поправи грешке те линеарне мере. Полази са поставке да има велик број пореских дужника који могу да плате. _
Како међутим не може да им оспори право отплате које су стекли Уредбом од 1932 године, а жели ипак да их придобије за плаћање, одлучила се држава на велику жртву.
Свакоме, ко плати дужни порез до краја фебруара 1936 године држава признаје 12%-ну камату. Другим речима она есконтује своја потраживања.
"Габеларно изгледају те погодности овако:
За оброк који до- плаћа дужник до краја
спева год. фебруара 1935 г. 1936 80% 1. 5 |. || 05 1938 | - . . . : 71% 1939 1 63% 1940 56% 1941 50% 1942 45% 1943 40% 1944 36% 1945 32% 1946 28% 1947 | 25% 1948 : : ; | : | 23% Држава се одлучила ва ту знатну жртву сматра-
јући да ће бити компензирана тиме што ће доћи до новца данас када јој је он потребнији, него тек после неколико година. ; | И ми сматрамо да има велики број пореских дужника који би могли да одговоре својим обавезама. Уза све то мислимо да се они ипак неће служити погодностима које им се пружају. | |
Ми живимо данас у време привредне депресије чија је главна карактеристика осећај несигурности. једни не верују уопште у сигурност свога посла, други не верују У валуту, трећи у поредак итд. Све су то моменти у којима нема пресије на државве дужнике. Додајмо томе још и то да живимо у време разних заштита дужника и да и у том погледу може за наредних 12 или 15 година бити знатних промена. SRO ша ИН ВАН + А МЕ Из свих тих разлога не верујемо да ће Уредба дати оне резултате који се од ње очекују.
Сматрамо ипак да она претставља врло интересантну анкету о томе како се код нас гледа на будућност.
U Srbiji pre rata nije postojalo Ministarstvo narodnog zdravla, Već Запте ко odeljenie pri Ministarstvu unutrašnjih dela. Ono |e bilo stvoreno uglavnom za borbu protivu epidemičnih bolesti, kao što su bile kolera itd. Posle rata, Ministarstvo. narodnog zdravlja postalo је zbog preokreta u shvatanju тадајака države. Pored oštaloga, ova je morala da primi i brigu o narodnom zdravlju kome se u celom svetu iz ekonomsko-političkih i socijalnih razloga počela da posvećuje vrlo velika pažnja. Ali, izgleda, sem osnivanja Ministarstva narodnog zdravlia kod nas u ovom pogledu nije skoro ništa učinjeno. Rashodi na zdravstvenu i 5Ocijalno-političku službu u našem državnom budžetu iznose |edva oko 2%. Slično je stanje i kod većih gradskih opština. Svakako da se fime ne može mnogo učiniti. Sem toga, kod naš je glavna pažnja bila obraćena razvijanju ustanova preventivne medecine, dok su bolnice i ostale ustanove. za lečenje bolesnika bile zapostavlienje. Preventivnim merama nije moglo da зе роdiže već prilično ruinirano zdravstveno stanie u masi i OVO je moralo još više da se pogoršava. Njegovo stanje danas nije ni najmanje povolino, a šio ić glavno, oseća se nedostatak u ustanovama i srefistvima za njegovo poboljšanje.
Za poboljšanje stanja narodnog zdravlja bolnice su пајvažnije ustanove, kao i raspodela lekara. Stanje naših bolnica međutim, ne zadovoljava niti u pogledu broja niti kapaciteta i uređaja. U pojedinim banovinama {edna bolnica dolazi na stanovnika: u Upravi grada Beograda 277, Moravskoj i Drinskoi banovini 11.000, Savskoj 19.000, Zetskoj 20.000, Dunavskoj 24.000, Primorskoj 30000, Vardarskoj 31.000 i Vrbaskoj 42.000. U pogledu broja bolnica najgore stoje Vrbaska, Vardarska i Primorska banovina. Ima čitavih krajeva koji nemaju ni jedne bolnice. Mania mesta, nepovezana glavnim saobraćajnim komunikacijama, osećaju najveću oskudiću u bolnicama. Kao i kod lekara, i kod bolnica imamo isti slučaj neravnomerne raspoređenosti. One su, kao i lekari, koncentrisane u velikim gradovima. Otuda vidimo pojavu.da, dok na jednoj strani stanoOVništvo oskudeva u bolnicama, ove na drugoj strani ostaju delimično neiskorišćene.. Tako je prema podacima državne statistike u 1933 godini bilo prosečno dnevno 17.427 bolesnika na 24.185 bolesničkih postelja. Na 100 bolesničkih postelja dolazilo je prosečno 73 bolesnika dnevno odnosno 28% bolničkih postelia bilo je stalno prazno. Zatim, u istoj godini za 36.000 tuberkuloznih bolesnika bilo |e samo 1500 postelja. Otuda je u 1033 godini 47.9% bolesnika otpušteno kao neizlečeno ili je umrlo. Ovaj fakat najbolje ilustruič rđavo stanje narodnog zdravlia i tešku grešku učinienu forsiranjem preventivnih ustanova, a zapostavljanjem razvijanja bolnica.
Još je gore stanje bolnica u pogledu uređaja i snabdevenosii lekarima, lekovima i drugim sreistvima što је розјеdica rđavog finansijskog stanja. Na kongresu lekara, koji је nedavno održan u Beogradu, konstatovano je da su bolnice u stanju teško ihsolventnih preduzeća. Dok se prihodi iz godine u godinu, usled opadanja kupovne snage, sve više smanjuju, dotle se na drugoj strani gomilaju dugovi. Danas nema skoro ni jedne bolnice u zemlji, koja ne duguje privatnim licima. počev od hrane pa do lekova. U 1933 sve naše bolnice utrošile su na lične izdatke 60 mil., a na materijalne 114 mil. dinara. Prosečni godišnji izdatak na jednog stanovnika bolnički lečenog pretstavlja Đizernu sumu od 29 dinara! Sa ovom sumomi ne može se postići nikakav efekat lečenja. U pogledu uređaja bolnice sve manje odgovaraju savremenim zahtevima. Mnoge oskudevaju u najosnovnijem uređaju; nedostatak sretstava one-
Epilog kongresa lekara