Narodno blagostanje
Страна 755
23. новембар 1935. O __МАРОДНО_
Iz Uredništva
PREDLO
” Kad je doneta poslednja Uredba o zaštiti zemljo- . radnika, izjavljivano jeda ona pretstavlja dcfinitivno rešenje ovog važnog problema. Međutim, jedva | piošlo mesec dana, a pojavljuje se predlog bivšeg miništra | građevina g. d-r Marka Kožula u saradnji sa Klupskim” odborom jugoslovenske radikalne zajednice. S politič kog gledišta ovaj je predlog vrlo seriozna Sivat, |cr potiče od dva kuba koji lako mogu da pretstavljaju većinu” Narodne skupštine. НА
Predlagači polaze od pretpostavke, da današnja zaštita zemlioradnika nije mogla da zadovolji ni dužnikKe ni poverioce, jer je za prve imala kao dejstvo gubitak kredita, a drugima nije pomoženo time što će moći da naplate svoja potraživanja u malim obrocima u toku једnog dužeg perioda vremena. Predlapači traže posredo- . vanje države u isplati zemiljoradničkih dugova. Iznos. svakog potraživanja imao bi se utvrditi sudskom _odiu- | kom, posle čega bi država izdala poveriocima svoje OD-. veznice, koje bi nosile interes od 1% ili 1,5% godišnje. | Prema predlogu poveriocima bi trebalo obezbediti pravo lombardovanja ovih obveznica kod državnih i drža- · vom privilegovanih novčanih zavoda. Što se tiče dužnika, dug im ne bi bio poklonjen, već bi se morao isplatiti državi bez kamata u roku koji odgovara njihovoj eKOnomskoj snazi. Kako u prvo vremč otplate naplaćene od dužnika ne bi bile dovoljne za amortizaciju Obveznica. predatih poveriocima, za dopunu imao bi se uzeti onaj deo čiste dobiti koji se državi predaje od strane Hipotekarne banke, Poštanske štedionice, Uprave monopola, Klasne lutrije i drugih državnin novčanih ustanova.
Teško je odrediti tačan efekt Ovoc projekta, jer nisu određeni svi elementi na osnovu kojih bi se on mogao iskalkulisati. Pre svega nije određen rok, u kome bi. se pomenute obveznice imale amiortizovati. Projekt bi ipak mogao biti povoljniji od svih dosadašnjih uredbi i... za poverioce i za dužnike. To izgleda paradoksalno, ali. se može lako objasniti. Pri rešenju seliačkih dugova” imao bi, naime,.da učestvuje jedan nov faktor — drža- va. Ona bi ne samo posredovala u isplati dugova izme-.
ди poverilaca i dužnika, Već bi imala da snosi i interes „ 2!
na dužnu glavnicu, koji bi se, prema predlogu, ui па 1% 1 1.5%. O INO
Kao što se vidi, jedna grupa poverilaca trebala b M | da podnese nov gubitak u kamati, jer je prema požitiV- |
nom zakonodavstvu kamatna stopa za novčane zavode i neke druge poverioce bila utvrđena sa 4.5%. Koliki: bi bio taj izubitak, i da li bi ga uopšte bilo, ne može se da«: nas utvrditi. Sve će zavisiti od roka, uıi kome:bi poverioci došli do gotovog novca. Kad amortizacioni rok. obvez-. nica ne bi bio duži od 10 godina, izgleda dabi bolje prošli i dužnici i poverioci, nego što prolaze sa današnjim sftanjetnu У аи из ин пи а АИ про и а " Dužnicima predlog donosi tu prednost, što ne Di morali više uopšte da plaćaju kamate, a glavnicu bi poveriocima umesto njih platila država. Formalno zemljotadnici bi morali da plate državi celi nominalni iznos svog dugovanja. Međutim, sigurno je da bi in ona u |
O REŠENJU ZEMLJORADNIČKI
':oni posle
„Ako se pretpostavi, da bi obveznice za razduženje zent- |
(10,66 dinara) k
„na našem tržištu e
udvostručio. Tim
· državni „hartija. Dosadašnje
БЛАГОСТАЊЕ
H DUG i og a i otpisala dug, naročito ako su laBe ekonomske snage. ~ 00 »; “ai poverilaca bi bio utoliko povoljniji, što bi uzakonjenja projekta dobili državne: obveznice · bi tačno znali na čemu su. Nasuprot tome za доза- | šnič uređenje zemljoradničkih dugova nikada se nije о1о теа! да је денптупо, i poverioci na. osnovu dosa- –
OVA
mnogo slučajev u pita- |
а
'dašnjih uredaba nemaju ničega pozitivnog u rukama. Oni bi dobili i time što se ne bi izvršio delimični otpis -
duga, kao što je to predviđeno и poslednjoj uredbi. |
Što se tiče kurša obveznica, izgledi nisu najpovoljniji. Radi upoređefija mogu se uzeti 6% Begluci. Krajem oktobra o. g. oni su побгаш за 64. То хпаа да зе 7а | efektivnih 100 dinara dobijala kamata od 9,375 dinara. ~
ijoradnika nosil obveznica kreta bi za svakih 16 dinara. Razume”
'minalnu kamatu od 1,5%, kurs novin i Se око 16%, odnosno poverilac dinara potraživanja dobio samo 16 ~
4 Di:poverilac dobio još manje bi kamata za nove obveznice bila 1%. Kad bi rok nove obveznice .
utvrđena Samo
bio kratak, kurs 61 Dio povoljniji, ali samo pod pret· розгаукот, да nč dode do рог | “ta. Mi smo, međutim, ubeđeni, da bi taj poremećaj bio ·-
: dođe do poremećaja na tržištu efeka- neizbežan. U stvari, doš 'do strahovite katastrofe | за па tržištu elekata, jer bi izdavanje ovih obvez- nica pretstavljalo jednu inilaciju papira, koja bi se te- ško mogla meriti čak i s inilacijom koja je izvršena pu- | štanjem u opticaj rente Raine štete. Prema anketi izvršenoj 1932 od strane Agrarne banke zemljoradnički dugovi iznose, oko 7 milijardi dinara. Ako se pretpostavi ·
да је ta ciffa. preterana, ipak je malo verovatno да 5: |
ukupni nomina!ni iznos novih obveznica mogao da bude ·
manji od 4. milijarde dinafa. To znači da bi se ukupni opticaj, državnih hartija od vrednosti u najmanju ruku e Di Sć ižazvao katastrofalan pad svih · e treba ni pomišljati na strašne posledice po ; redit, koje bi se jayile kao rezultat te inflacije
je uredbe su osakatile poverioce. One · "Катаје, а розједија штедбот о об bi se 07 i noviji predlog bez Dveznica pret- -
У
Тип se pu ] | ni vraćanje poverenja ni otklanjanje dejstva finansijske | inovčane krize, kao što misle predlačači, Naprotiv, to bi | nas dovelo do još veća haosa. Seljaci .bi i dalie ostali · dužni, a poverioci ne bi dobili ništa, ili skoro ništa. .
Zakonska. mogućnost da se obveznice lombarduju, ne bi takođe ništa značila, jer bi za založene komade ~
_poverioci mogli. da dobiju.najviše 3j4"kursne”vrednosli, ·
odnosno samo po nekoliko dinara za svakih 100 dinara nominale. 5
Međutim, ovaj bi predlog mogao biti vrlo koristan, · kad bi se izmenio ı njegovim nepovoljnim tačkama, | 'Umesto da se poveriocima izdaju obligacije, freDalo bi