Narodno blagostanje

2 децембар 1935.

лом паду осим Ба који је остао непромењен |! на. 7,02 и Лондона који се је нешто мало поправио.

31-1 30-V 28-ХГ 5b-XII 12-XII 18-XII Амстердам 209.10 209.30 209.50 209.40 209.—. 208.70 Лондон 1516 1528 15288] | 15:25 15.19. | 1521 Њујорк 311.3J4 806.625 30095. 309— 308,5/, 30g.1|. Берлин 12450 124.60 13450 12420 12405 123.80 Париз 20:38 20374, 2038 2035 20374 2031 Праг 12107 12:31 | 12:80. 12.77 ПАТОНА | 12.77 Београд 7.02 7.02 7.02 7.02 7.02 7.02

На слободној девизној берзи курсеви су и надаље у паду. Долар нотира 49,85—50,25 према 50,80—51,20, швајцарски франак је пао од 16,45—16,55 на 16,25—16,35 а француски франак од 335—337 на 330%— 333. Ристо. се плаћа у вароши 325 према 335 у прошлој недељи.

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Новчано тржиште, У недељу је у Загребу одржана конференција професионалних организација новчаних завода из целе државе. Сврха састанка било је питање ликвидације земљорадничких дугова у вези са банкарском кризом и пословања новчаних завода.

На конференцији дошло је до споравума свих орга-

низација по наведеном питању, те је прихваћен меморандум, који се има доставити свим надлежним факторима. У њему се тражи решење питања земљорадничких дугова и то: преузимањем земљорадничких дугова од новчаних завода по држави или једној од њених привилегованих новчаних устачова уз исплату потовим новцем.

Девизно тржиште, Курсеви код појединих девиза У сталном су попуштању. Робе је на тржишту доста, тако да се тражња глатко. подмирује.

Берлин (упутнице) пале су на 14.—. По томе курсу је Народна банка два дана откупљивала Берлин и тако задржала даљи његов пад. Међутим средином недеље роба се је повукла и без интервенције рађена по 14.20.

Енглеска фунта је пала на 245.81 уз који је курс у среду рађен. Роба је остала на тржишту уз горњи течај непромењена. Мадрид је прављен по 8.75. Беч се је незнатно учврстио за 1 пару. Последњи његов средњи курс остао је на 8.94,

Ефектно тржиште, Ефектно тржиште је било ове недеље без већег интереса изузев код доларских папира, Промет је био доста скучен, а и код курса Штете дошло је до мале реакције према прошлој недељи.

Штета је ослабила за 2 поена, те је прављена по 363. Задња тражња остала је на 362.50, а понуда на 363.50. У другим државним папирима курсеви су стабилизовани на прошлонедељној нотици. ~ _

Нешто више интереса владало је за доларске папире. 8% Блер је прављен по 81.50, а 7% Блер по 70.75. Селигман тражња 74-—. Стабилизациони новац 77— без робе.

Курс акција Паба био је и ове недеље у порасту. Тражња 239—, понуда 245—.

За 'Прбовље новац је полаган 122— док је остала на 140—, Шећерана, Осијек понуда 135.—,

роба

ROBNO TRŽIŠTE

Sirovine. — Гађауца tendencija na sveiskom НИ sirovina produžila se i ove nedelje. Izuzev cene pšenice, kukuruza i lanenog semena, cene svih ostalih proizvoda prilično su popustile. Sadašnjim padom približile su se znatno nivot na kome ie bila započeta jesenja hosa. Sve je očiglednije da je prerađivačka industrija, pred izgledima za zaoštravanje sukoba ı Evropi, na Dalekom Istoku i u Africi, nakupovala velike zalihe sirovine i proizvela znatne stokove. Zbog toga ona, sasvim

| IO БЛАГОСТАЊЕ |

Страна 831

prirodno, danas sve manje kupuje. Najviše je popustila cena pamuka, zatim metala.

Pšenica. — Ove nedelje na međunarodnom tržištu pšenice nastupio je nagli preokret. Žitna komisija u Argentini početkom nedelje donela ie odluku o povećanju otfkupne cene pšenice sa 5.57 na 10 pezosa za metc. Do povećanja je došlo usled podbacivanja žetve za najmanje 30% prema prošloi godini. Dok je ove godine u periodu januar—oktobar Argentina izvezla 4.8 mil. tona za narednu godinu izvozni višak ceni se na 2.6 mil. tona. Smatra se da. će pretstojeća žetva biti najmanja u periodu 1916—1935. U vezi s ovim došlo ie do skoka cena na- svima tržištima. Iz Kanade takođe došle su umirujuće vesti. Novi pretsednik Ureda za žito izjavio je, da se njegova ranija izjava.ne može ni u kom slučaju tumačiti tako da će Kanada svojom novom politikom doprineti obaranju sadanjih cena. Krajem nedelje cena u Roterdamu skočila ie na 4.721/o Bol. tor. za kvintal, a, a Čikacu na 102 cenie za bušel.

Na domaćem tržištu vladala je u ovoj nedelji prijatnija tendencija. Cene su nofirale: na Tisi 172.50, na Dunavu 168, na Savi.165 din.

Kukuruz. — | na svetskom tržištu kukuruza došlo je do skoka cena. Pri kraju nedelje Roterdam je notirao 2.70 hol. for. za. mfc. prema 2.30 u prošloj nedelii, dok je Čikago ostao nepromenjen: 57'/s centi za bušel.

Na domaćem tržištu, usled velike tražnje za pasivne krajeve i male ponude, u ovoj nedelji vladala je čvrsta tendencija. Promptha roba plaćana je 108 din. Termini su nofirali: za janaar 100—110, mart—april—ODOmai vagonska roba раritet Vršac ili Inđija 121 din., maj šlep 122.50 din.

Suve šljive. — Na beogradskoi berzi suve Šljive понrale su: obična сатииига 590—580, "ојл 720—700, 89/55 650—

"640, З5јаоо 580—570, 1ојазо 540—530 фи. Ректех ратне! Кга-

gujevac 360—340 din.

| HERAUSGEBER M. L. KLAUSBERGER

Die inhaltsreichste wirtlschaitspolitische Zeitschrift der Nachtfolgestaaten, Erscheint jeden Затазјаб 11 леп — Gegrindet 1908

Der Oesterreichische Volkswirt ist fur

jeden unentbehrlich, der die Gescheh=

nisse in Oesterreich und den Nachfolgeslaaten verstehen will.

Glossen, Aulsaize, Nolizen, Bilanzkriti-

ken des Oesterreichischen Volkswirts

sind als zuverlassige Fahrer durch den

verwickelten Aufbau der Nachfolgestaaten anerkannt.

Seine gesammelten Jahrgange bilden eine unerschopiliche Fundgrube sonst nur schwer erreichbaren wirtschalftspolitiscthen und statistischen Materials-

Bestellungenm nimmt jede Buchhandlungš sowie die Verwaltung des Oesterreichischen Volks-= wirls im Wien IX, Porzellangasse 27, emnmtge= den. Der Bezugspreis betragt viertelj. Din, 190mit Zustellung. Das Abonnement kann jeder zeit bedinnem, Probenummern kostenlos.