Narodno blagostanje

O rpana 10 | ||_LL__

— Пољска влада је снизила царину на свеже јабуке |

на 35 злоти по метарској центи.

— Крајем овога месеца отпутоваће у Мадрид наша трговиниска делегација, која he водити преговоре са Шпанијом о ревизији трговинског уговора. Радознали смо како ће она решити проблем квадратуре круга.

— Извозници су упозорени да не товаре за Немачку живу ни заклану живину и сланину, док се не увере да немачки купац располаже девизним одобрењем, јер у противном, роба се враћа са границе. Даље, Немачка не допушта увоз заклане живине код жоте врат и глава нису сасвим очупани и гуша испражњена. ;

— У прошлој години промет у јавним и царинским складиштима на Сушаку био је 499.616 квинтала. Пошто се промет стално повећава, одлучено је да се подигне нова зграда. -

— Краљевском уредбом дозвољен је слободан увоз стакла у Бугарску. Стакло увози Бугарска пољопривредна задружна банка у Софији слободно од царине и свих осталих дажбина. -

— Турска је отказала свој клириншки и контингентски споразум са Чехословачком за 3 март. Чехословачка влада је изјавила да се отказ може дати најраније 15 маја. Не зна се још какво ће мишљење по овој изјави заузети турска влада. Чехословачка актива у кљлирингу са Турском износи 64 милиона Ku.

— У Њујорку је почетком ове године основана „Консумер Дистрибјушн Корп.' са почетним капиталом од 1 милиона долара. Фирма има намеру да фунгира као централни куповни орган за низ великих магацина и трговина организованих на консумно-задружној основи. Друштво намерава да и само отвара нове магацине и трговине које би водиле новоосноване задруге.

— Грчка ће затражити од Друштва народа да јој се надокнади штета проузрокована пристајањем уз санкције, и то на исти начин као што је учињено Југославији. Грчка је у октобру 1935 била у трговини с Италијом за. око 50 мил. драхми активна, према 72 мил. у октобру 1934.

— Општина у Загребу одредила је следеће цене за хлеб: бели 4, полубели 3.50, ражени и црни 3, од једноличног брашна 3 дин. кг.

— Ha последњој лицитацији Дирекције државних железница у Београду за набавку железничких прагова постигнуте су цене од 22.78—24 дин. према 27—928 дин. у периоду пре примене санкција.

— У Женеви је основана међународна берза за кожу и крзно.

— Прашле године аустријски увоз из Италије био је 574 мил. шил, а извоз у Италију 127.3 мил. шил.

— Активни салдо Чехословачке у клирингу с нашом земљом износио је почетком фебруара 90.6 мил. круна.

— Бугарска је одобрила слободан увоз поцинковане жице и железа, уколико је роба намењена виноградима.

— У Лењинграду ће се почетком марта одржати 10 великих лицитација кожа дивљачи. Нарочито интересовање влада за богати избор кожа поларних лисица.

— Извештај комитета за петролејске санкције биће ускоро готов. Штампа сматра, да ће се аане моћи с успехом применити само у случају, да дође до сарадње између земаља које производе петролеј а нису чланице Друштва народа и земаља чланица Друштва народа. Исти извештај сматра, да би се пошиљке петролја из С.А.Д. за Италију могле умањити ембаргом на бродове-цистерне, који преносе петролеј за Италију, а не припадају С, А. Д. Ако

С. А. Д. пристану да свој извоз петролеја у Италију сведу.

на нормалну (меру, земље које производе петролеј, плрихватиће петролејске санкције,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ. II Бр. 1

— Мзвоз свиња у Чехословачку износио је 1935 год. 195 хиљ. комада. Од тог броја на Југославију отпада 73 хиљ. комада. Масти је увезено свега 900 вагона. Југославија је у том увозу заступљена са 200 вагона,

— Енглеска је у Атини протестовала што грчка влада прави разлике између појединих земаља код додељивања допунских дозвола за увоз и контингената, што даје првенство државама чији је трговински биланс са Грчком пасиван, и што ограничава увоз енглеске робе.

— Аргентински извоз свежег воћа знатно је порастао у 1935 год. Највише је извезено грожђа (8,16 мил. кг. према 7,87 у 1934), крушака (4,70 мил. кг. према 1,87 мил, тј. за 154% више), јабука (1,55 мил. кг. према 146 хиљ. Kr. T.j. за 1070%), брескви (438,4 хиљ кг. према 2444 хиљ.), шљива (223,9 хиљ. према 55,3, т.ј. за 305% више), поморанџи (196,1 хиљ. према 11,5 хиљ., т.ј. за 1600% више). Извоз је мањи једино код лубеница (156,2 хиљ. према 270,6 хиљ.), втаре пи !а (671 хиљ. према 1,04 мил, кг.), трешања и кајсија, ·

— Вараждинска трговачка задруга прославља ове године стогодишњицу постојања. Основана је 1836 као прва у Хрватској.

— Француски монопол дувана купио је у Чапљини 1100 бала дувана бољег квалитета.

„SOCIJALNA POLITIKA

— Француски министар финансија одбио је у Финацсијском одбору предлог левице о оснивању националног фонда против незапослености, јер би усвајање овога предлога створило влади издагке од преко једне милијарде франака. Начелно, међутим, усвојио је идеју и обећао је да ће сам израдити план чије ће извођење бити јевтиније.

— Француска влада намерава да изнесе пред: парламенат низ социјалних закона, и то: о заштити радника; 0 побољшању стручне наставе; о пензији рудара; о ограничењу пекарског заната; о 40-сатној радној недељи у стакларству; о приступању међународној конвенцији о женској радној снази у фабрикама; о продужењу обавезног школовања; о забрани рада у фабрикама деци испод 14 год. (до сада 13 год.).

·'NOVČARSTVO

— Швајцарско савезно веће одобрило је свим швајцарским предузећима, која су обавезна на билансирање, да у билашсима за 1935 год. и 1935/36 годину могу обвезнице и заложнице јавноправних корпорација и заложних централа исказати (по њиховом просечном курсу за последњи месец пословне године. Дозвољено је смањење од 20% у случају евентуалне диференције између поменутог курса и просечног месечног курса закључно од дана билансирања.

— На атинску берзу врло је лоше утицао устанак у марту пр.г. Капитали су се држали углавном резервисано. Доласком краља ситуација «се поправила, Нарочито је енглески капитал показивао живо интересовање за прчке златне зајмове. Нови политички немири изазвали су понован пад цена. Капитал чека сада на резултат краљеве политике измирења. — У Бириху је основан кантонални поузданички уред ва сузбијање кризе на швајцарском тржишту хипотекарних кредита. Он се састоји из 5 чланова: неутралног претседника и по два претставника банкарства и кућевласника. Сада се оснива' слична установа и у Солотурну.

— Америчка влада спрема за месец март емисију краткорочних бонова и дугорочних облигација у виду конверзије 452 милиона долара бонова који доспевају за уплату 16 марта те добивање пола до једне милијарде долара нових капитала. | |