Narodno blagostanje

|

Страна 114

По курсевима судећи пре би се могло да напише као наслов: На Западу ништа ново. Међутим за пажљивог посетиоца Берзе било је извесних догађаја који нам не дају право да кажемо да нема вичег новог и који нас овлашћују да метнемо као натпис да је Берза стално добро располо-

"жена. Берза показује извесну мирноћу; чак ни број посе-

тилена није више тако обилан. То је дало повода некима да помисле да капитал почиње да се дезинтересује за Берзу, мако за такву претпоставку не би могао да се пронађе узрок. Гледајући тако на Берзу неки су берзијанци покушали да оборе курсеве нарочито Ратне штете, пошто је она већ толико година спекулативан папир. Док је нормалан курс био у последње време 359, то су у уторак почели да врше притисак на исти и прво га спустили на 356 а у среду на 354, али је у том тренутку избила експлозивна тражња за неколико милисна тако да се курс одмах почео поправљати. То је поправљање продужено у четвртак, последњи дан наше обавештајне недеље и састанак се завршио врло чврстом тенденцијом. Јавља се са свију страна да се на шалтерима појављује тражња за папирима. Ипак није искључена могућност да нам најближа будућност донесе јачи скок курсева.

У сваком случају трансакције на берзи развијају се задовољавајуће. Послови су мањег обима. Тако је обрт био: 3.166. хиљ. динара. Од тога отпада на: 7% Ивнвестип. зајам 114, 6% Беглуке 274, термин 75, 4% Аграрце 23, 7% Блер 372, 8% Блер 35, Ратну штету 977, термин 638, Народну банку 7, Аграрну банку 275, 7% Стабилизациони 290 и 6% Далматинце 95 хиљада динара.

Али су послови зато врло реални и готово без икакве спекулативне примесе.

Обрачунски курс наших папира у Фујорку дио је: 741: 42,8712; 10-1: 42,8535; ПИ: 42,8712; 12-П: 42,9248.

Наши папири на страним берзама

Након пораста курсева наших папира на париској берзи, који је трајао до 4 0. м. почело је поновно попуштање, тако да је 7 о. м. забележен најнижи курс у прошло недељи. 8 0. м. настала је опет чвршћа тенденција, изузев 2% Фундинг облигације, које су још мало попустиле и 4% зајма из 1895 и 41/%% зајма из. 1911 који су остали вепромењени., Према прошлој извештајној недељи, као што смо рекли, готово сви папири су у паду који износи за 4% зајам из 1890 12 поена тако да ош нотира 142.50, за 4'/2% из 1910 7 поена, 7% из 1931 3 поена, за 5% из 1913 2%/5 поена а за 5% из 1902 и за 4:/29% из 1906 по 1! поен.

51 61 71 8-1 46% 1895 148.) 43 | 14250. 14250 5% 1902 JA47.50 || )J464% | MA. 140 41JJ% 1906 139. 0) 130500 |) JB4_0 | 60 41}, 0% 1909 13450, | 134 || | 13250) )|35_41/>%. 1910 1858 || ИЗА | 34 — 13%. | 41/,% 1911 135.00 130. 0 3407 | 13400 5%, | 1913 TA7 0) ||45007) | |4304 00 ) 46050 7% 01931 205 098075) | JOJ. U 203 5% | Фундинг 100850. 01. | 10150) ој

Курсеви наших папира на Њујоршкој берзи били су:

i 7% Блер 83% Блер 7% Селигман 10 фебруара 241 268] 26:|4—211] 26—28.ДЕВИЗНА БЕРЗА

Грчки Лондон Берлин Беч Пешта Мадрид бон. TI 257.— 1426.95 930— 885—— 670— 32.75

10-II 257. 1441.16 932. 885— 670= 33.25

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

| Бр, 7

LOMI 2517—- 1466.50 933.901 885— 670— 33.115 1241 256.50 1480—— 038 ~ 885— 670—- 3375 13-1 255. 1483.55 '939.87 885—— 670—- 3—

Курсеви на девизној берзи углавном су у порасту осим фунте која је у извештајној недељи попустила од 257— ga 255. Насупрот томе курс марке који се је у прошлој недељи спустио на 1410— поново је порастао на 1483.55, што долази од недостатка робе. И ове недеље је вршен термински посао са курсом од 1445—1460 према 1380—1400 у прошлој недељи. Беч је и надаље врло чврст на 939,87, чему је исто тако разлог недостатак робе. Мадрид се поправио од 665— на 670——, као и грчки бонови од 32,50 на 34—, док је Пешта остала непромењена на 885.

Обрт је на београдској девизној берзи износио У извештајној недељи 17,25, према томе готово потпуно исто као у ведељи пре тога. Највећи је обрт био у девизи Берлин 5,35 мил, у девизи Лонлон 4,55, Беч 3,2 и Пешта 1,78 мил. динара.

Курсеви девиза на циришкој берзи мало су попусетили, изузев Њујорк који се мало поправио и динара који је остао непромењен на 7.

314 30-7. 28-Х1 361 6-1 13-1

Амстердам 209.10 209.30 209.50 208.50, 207.921/, 207.771}, Лондон 15:16. 15:21 15.288]. 15.205), 15.164, 1514 Њујорк 3115, 306.625 3095/. 3047), 302.50 303.25 Берлин 12450 124.60 13450. 123.60. 123.35. 123.59 Париз 20.38.. 20.374 20.38 20260, 2023 20.205], Прат | 12.07 19.375 12:80 12./9% 1270 1269 Београд | 1.2 7.02 7.02 1.— Т— 7.—

На слободној девизној берзи забележили смо прошлог пута мало попуштање курсева. У извештајној недељи курсеви су се нешто поправили, тако MH. пр. фувта од 256.50 —257.25 на 256.50—258.—. Након тога се је међутим курс после интервенције Народне банке спустио на 255—. Долар је порастао од 50,75—51,25 на 51—51,50, швајцарски франак од 16,85—16,95 на 16,875—-16,975 а француски франак од 341—343.—. на 34150 344—— Тај већи размак код француског франка долази због велике тражње нарочито

Љубљане и Загреба.

ROBNO TEŽIŠTE

Sifovihe. — Na svetskom tržištu sizovina poslednjih nedelja vladala ie labavija tendencija usled manjih nabavaka zbog većeg korišćenja ranije nagomilanih zaliha. Sem ıioga, u izvesnim industrijskim granama zapaženo je i postepeno ograničavanje proizvodnje, koje je bilo nešto veće od sezonskog. Та' ројауа posledica је sve veće neizvesnosti o razvoju kohjunkture u tekućoj godini. U mnogim zemljama, koje su bile najaktivnije u primeni konjunkturno-političkih mera, oseća se sve: više lHnansijska jserpenosi. Sadašnie ceme u zlatu većinc agrarnih proizvoda i industrijskih sirovina više su od onih u istom periodu prošle godine. Samo su niže cene sledećih proizvoda: kukuruza, masti, kave, pamuka, bakra i srebra.

Pšenica. — Popuštanje cena na svetskom tržištu pšenice nastavilo se i u ovoj nedelji. Roterdam za mart pao je na 4.821/a hol. for. za Wvintal, a Čikago za: maj na 96.75 centi za bušel. Sadašnji pad ćena ima dva uzroka. Prvi je u tome što je kanadski ministar trgovine sazvao u Olavi konferenciju za 25 o. m. na kojoj će se raspravljati o merama za brže unovčavanje pšenice kako bi se sadanji veliki stok Ureda što brže smanjio. Sem toga, na {ržištima kontinentalne Evrope i En-