Narodno blagostanje

_ Страна 120 ||

od ukupnih primanja, dok kod naših suseda iznose 6,50%. Takva administracija nanela |e štete ustanovi socijalnog osiguranja |oš i u tome Š(O je Ono pretrpelo osetne gubitke zbog otpisa izvesnih tražbina. Nadalje nastali su veliki zaostaci u naplati prinosa od poslodavaca. | | Opšti principi i poslovne direktive, koje postavlja uprava Suzor-a, ne primenjuju se svugde podjednako, nego se čine otstupanja, a to opet dovodi do nesporazuma, razmimoilaženja i sporova između ustanova SOcijalnos osiguranja, njihovih članova i poslodavaca.

Možda bi bilo oportuno, da je uprava Suzor-a predala na rukovanje Penzionom zavodu u Ljubljami svi imovinu penzionoz ionda svojih službenika, koja iznosi oko 114 miliona dinara. |

Ako se pak uzme u obzir, da je Suzor ustanova avnog interesa, Čiji su službenici u pravima i dužnotima skROrO, izjednačeni sa državnim i samoupravVili ipovnicima, onda bi trebalo, da se imovina penzionog onda preda na rukovanje Državnoj hipotekarnoj banci, kod koje su koncentrisani istoimeni fondovi svih ostalih javnih službenika. |

· Uprava Suzor=a he postupa korektno s imovinom penzionog fonda svojih službenika, jer |e upotrebljava i svome redovnom poslovanju, zaboravljajući pri tome, da bi bilo daleko opravdanije i po interese svih službenika Suzor-a korisnije, da se tom imovinom upravlja izvan područja Suzor-a. A ako bi se imovina penzionog Tonda odvojila, kao što bi bilo najispravnije, onda bi bilo sasvim jasno, da Stuzor ne raspolaže nikakvim јони likvidnim sredstvima, pošto se iznos Od preko 100 miiona likvianih sredstava donekle poklapa sa vreanošću imovine penzionogz fonda.

Kad se uzmu u obzir navedene okolnosti u kojima se Suzor nalazi postaje tek i svakome laiku јазпо, koliko ie bila besmislena odluka Uprave Stuzora o podeljivanju dugoročnih kredita. Kako smo već napred naveli, za hipotekarne poslove postoje posebni zakonski propisi, koji su u formalnom smislu strožiji za poVerioca nego za dužnika. Svakako bi Suzor-u u tom pravcu dobro pomagao jedan stručno sastavljen izveštaj od strane naših vodećih novčanih ustanova, koje u kreditiranju samouprava imaju iskustva.

OSC SSS

i

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 8 ,

Ako se uprava Suzof-a rukovodi načelom Što Većeg rentabiliteta, onda svakako nije našla nikakav srećan izbor u tome što je donela odluku o plasmanu u dugoročne kredite samoupravnim telima. Za to čak nema ni oslonca u & 244 Statuta, pošto u navedenom paragralu nisu »izfrično pomenuti dugoročni zojmovi!«

Međutim, željeni rentabilitet može se postići ulaсапјет sredstava u kupovinu državnih hartila od vrednosti, Čiji |e kurs dosta nizak, ali u doba današnje novčane deilacije već duže vremena stalan. Tu bi se mogao postići rentabilitet 12% i više, dok je Ката јак Kod hipotekarnaih zajmova predviđen 8%. Iz bilansa za 1934 #00. vidi se da Suzor raspolaže samo sa 13 miliona dinara vrednosnih papira. Smatramo da ne bi bilo rizično, da je Suzor uložio |oš nekoliko miliona u tu svrhu, utoliko pre Što postoji mogućnost da se u slučČaju potrebe lombarduiu i tako pribave potrebna sred-

stva za obrini kapital.

Isto tako Kralj. Vlada izdala je Uredbu o izvođenju velikih javnih radova. Nije nam poznato koliko je Suzor odredio u tu svrhu. Pošto javni radovi imaju pretežno socijalan karakter, to se nadamo, da će Suzor kao naša najveća socijalna ustanova doprineti potrebne Žrtve za opšte ciljeve.

Konačno smatramo, da bi Suzor učinio najveću uslugu svome minogobrojnom članstvu, ako bi se pobiinuo za izgradnju radničkih kolonija u pojedinim većim mestima naše države. Sa izgradnjom dobrih i higijenskih stanova pružio bi Suzor s ledne strane nove mogućnosti, da njegovo člansivo uživa sve blagodati prave socijalne zaštite, a s druge strane sigurno je da bi se obezbedio rentabilitet uloženih kapitala.

Bolje higijenske prilike koristile bi mnogo u zdravstvenom pogledu radnika, koji su upravo zbog rđavih stanova izloženi raznim bolestima, a to sve pada na teret socijalnog osiguranja. Neosporno je da bi izgradnja radničkih kolonija smanjila izdatke oko sociialnog osiguranja. To bi u pravom smislu značilo vođenje jedne sistematske pozitivne socijalne politike, koja ni u kom slučaju ne bi bila na uštrb rentabilitetu kapitala: Suzor-a, nego bi čak po našem dubokom uverenju doprinela njecovom povećanju.

ва 0

У, ваше

Мине

VALUTNI HAOS i935 GODINE

Međunarodni valutni haos koji je započeo 1931 napuiem zlata od strane Engleske, nile prestao ni u 1935. Doduše, kretanje pojedinih valutnih kurseva postalo je mirnije, tako da |e već izgledalo kao da se vraća izvesna stabilnost. Pa ipak postoji jedna manje ili više nerazumljiva neizvesnost u pogledu unutrašnjeg kvaliteta pojedinih valuta; ona je izražena u neprestanom. velikom smanjenju kapitala i fransportima zlata.

Osnovno obeležje godine čine odlivi kapitala i zlata iz Francuske, Holandije i Švajcarske; oni su stalno na. hor:zontu, samo bi ih privremeno zaklonili drugi događaji. To znači da su stabilne zlatne valute u mišljenju sveta ispale najnesigurnije, iako |e pravno njihov položaj najbolji. Neshvatljivo je kako se poverenie moglo okrenuti engleskoj funti. Funta je pravno. najlabilnija valuta koja se može zamisliti, jer, kod

5ва

nje nema nikakvov merila kojez bi se mogao da drži njen kurs u inostranstvu. S druge strane, otkako je napustila zlato, ona pokazuje upadljivu stalnost svoje unutrašnje kupovne snage. Ali i ova је, мегоаћто, samo, do{le sigurna dokle je u njoj zainteresovana vlada ili dok to dopuštaju svetski politički događaji koji se svi, manje ili više, okreću oko Englesue. Strah od rata povodom abisinskog konilikta, кој је od avgusta sve viče rastao, imao je zaista za posledicu slabljenje poverenja; to je kapitalu, izbeglom iz zemlje zlatnoga bloka, dalo nov pravac, a ujedno je uvuklo u begstvo i engleski kapital. Iznenadno je sve poverenje prešlo na dolar. Ali ni dolar u stvari ne sioji ništa bolie nego ostala papirna važenja; treba imati na umu da kod njega postoji pravna mogućnost devalvacije za daljih 15%, i da opasnost od stvarnog iskorišćenja te mogućnosti. nicde nije veća nego baš u S. A. D. Zato jč