Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 146 Бр. 9 Наши папири на страним берзама Праг: | | Крајем прошлога месеца курсеви наших папира су с | 12.875 12.80 1273" |» 12.69 1269" 12.69 обзиром на нови споразум наше државе (са француским пор- Де | | | 0 | Ио пл | | | „i

терима доста знатно скочили. Након тога је почетком овога месеца тенденција постала: лабавија. Ова се сада нешто поправља. Мако овога пута нажалост немамо курсеве свију папира, та је тенденција потпуно видљива и из кретања двају доњих курсева. 4% зајам од 1895 након што је од 15—17 0. м. искочио за 10 на 152 спустио се на 146, дакле још увек за 4 поена више него у прошлој недељи. Слична је ситуа»ција и код 7% зајма ив 1931 год. 17 је нотирао за 5 поена више непо 15 0. м. када је курс био 192. Након тога је 18, 18 и 20) о. м. био чврст на 193 а 21 о. м. је опет скочио на 196 т. ј. за 4 посна више него прошле недеље. : 17-1 18-1 19-1 20-1 21-1 4% 1895 год. 192. 14978 ([46-— [46 [46 7% 1931 год. 197— 103— 3 „103. 193-— 196—

Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су:

7% Блер 8% Блер 259|s—26 | 25ф—261 >

7% Селигман 24 фебруар 21/4—295 |в

ДЕВИЗНА БЕРЗА

Потуштање фунте које на београдској девизној берзи бележимо већ од 3 недеље наставило се и даље, тако да сада нотира 250.50 према 251.50 у прошлој недељи. Исто је тако попустио и Беч који је 24 0. м. нотирао 969.10 а сада се спустио на 956, и Мадрид са 665 на 635. Пешта је непромењена на 885 а чврсти су Солун на 33 и Берлин на 14,45; термин који се је прошле недеље кретао од 14.10 до 14.20 био је сада за 15-Ш1 14.425, ва 31-Ш 14.50 a sa 30-IV 14.525.

Грчки

Лондон _ Берлин Беч Пешта Мадрид бонови

2151. 25150. 143025 95750 885 665 3175 ФА Н. 25150 1486.80. | 96910. 885 665 — 30.25 291. 25150. [245 960-—— | 585 655 31:25 26-0. 251— 144456 „960.15 9S85,— 655— 31.50 275 250:50 1445 = | 956 | 585 655. 33—

И овога пута је, као што се то и по обрту види, било доста робе. Укупан обрт износио је у извештајној недељи 22,8 мил. динара према 24,16 у прошлој. У другој недељи овога месеца обрт је био свега 17,25 мил. динара. Највећи је промет овога пута био у девизи Лондон 7 мил. (према 10 у прошлој недељи), затим у шилинзима 4,5 пенгима 35 и маркама 3,4 мил. динара итд.

Курсеви девиза на Циришкој берзи углавном су мало попустили изузев Амстердам и Лондон који су се мало поправили и Праг и Београд који су остали непромењени на 20,69 односно 7. |

30-V. 28 %HM 30]. J3 20-1 27-1 Амстердам:

209.30 „20950 208.50 207./7i/5) | 207.05) | 207.00 Лондон: 15.21 15.28%8 15.201 15.14 15.10 15.12 Њујорк: 306.625 – 3099/5 30475. 30325. 3025 |s 302874 Берлин: 124.60 134.50 123.60 123.50 123.30 122.95 Париз:

20.374 20.38 20.264; 20.20%4 _ 20.21 20.208 ја

На слободном девизном тржишту је врло слаб прилив робе, једино што даје Народна банка. Зато се и доста скупо продаје. Тако би на пример за Цирих, на бази фунте, одговарао курс од 15.55, међутим се у слободном промету продаје по 16.65; фунта се плаћа ло 251.50 према 251 у прошлој недељи, долар 50.30 према 50 у прошлој недељи, док се француски франак тргује по истом журсу као и прошле не-

деље тј. 338.

ROBNO TRŽIŠTE __

Pšenica. — Na svetskom tržištu pšenice u ovoj nedelji vladala je nešto povoljnija tendencija i cene su se malo роргаVile. Roterdam је skočio na 4.87 hol. forinte za kvinial, a Čikago na 999/s centi za za bušel. Poslovanje je bilo dosta ograničeno, jer se pokazalo da su se zemlje uvoznice snabdele većim količinama krajem prošle godine kada je na svetskom tržištu otpočela hosa. Portugalija je uspela da proda jednom evropskom koncernu 10.000 vagona, a sem toga namerava da izveze još oko 20.000 vagona. I Čehoslovačka pokušava da proda u Roterdamu oko 10.000 vagona da bi reducirala velike zalihe monopolskog društva. Pored ovih, Francuska i Poljska nastoje takođe da izvezu veće količine. Od uvozničkih zemalja pored Engleske najviše kupuje Belgija, ali samo od onih zemalja koje su voljne da u zamenu za pšenicu prime belgijske industrijske proizvode.

Labavija tendencija, koja na domaćem {ržištu vlada već nekoliko nedelja produžila se i u ovoj nedelji. Druga ruka, koja je u cilju špekulacije preuzela veću količinu robe, pokušava sada da se debarasira te tako uvećana ponuda prouzrokuie padanje cena. Tražnje takođe nema pa ni od strane mlinova, koji se uopšte više ne pokrivaju za duže vreme. Pogotovo sada kad očekuju dalje popuštanje cena. Nominalne cene a оуој пеdelji notirale su: Tisa 160—161 prema 172 u prošloj nedelji, Sava 158—157 prema 167, Srbija glavna pruga 165 prema 174 din. I pored toga što su cene prema prošloj nedelji osetno popustile ipak tražnje nema.

Kukuruz. — Situacija na svetskom tržištu u ovoj nedelji ostala je nepromenjena. Roterdam za mart notirao {e 2.55 hol. forinti, a u Čikagu 609%/s centi za bušel.

Na domaćem tržištu vlada labava tendencija. Prizad je kupio veće količine na bazi 108 din. utovarna stanica. Inače, cene notiraju: paritet Inđija 100—110, termin maj 115—114 d. Poslovanje je minimalno. Tražnja postoji iz Srbije i pasivnih krajeva.

Stoka. — Na bečkom tržištu cene svinja u ovoj nedelji popravile su se za 1—2 groša po kg. i noftirale. su 1.28—1.37 šil. Goveda su bila nepromenjena i notirala su 0O.70—1.10 šil. Bikovi i krave popravile su se za tri groša po kilogramu.

Na praškom tržištu cene svinja popustile su i ove nedelje za 50 filira po kg. i notirale su 5.65—6.60 kr. prema kvalitetu, dok su u prošloj nedelji bile 6.80—7.10 kr.

Domaće tržište u ovoj nedelji bilo je stabilno. Cene svinja prema prošloj nedelji ostale su nepromenjene: prima tovljene 7 din., polutovljene 6.50, lagane 5.50—6 din. Ako se labava tendencija na praškom tržištu produži i u narednoj nedelji, treba u tome slučaju očekivati novo popuštanje na domaćem tržištu. Goveda su nolirala: dobra iz štala do 4.50 din., slabija 3—3.50, krave i mršavija stoka 2—2.50 din.

пу“аавиввнинивнивнивишшнилипинншенвапвинишсшниниовишнинцпнивима АЕ ннипишинишонинвинопишавинниипинниннинвиснилцинвшкникпвнинпи“ пи

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д,:: ПРЕЂЕ . 55

KR. G. DUN &CQ. :

кнез Мижајлове 59.

“ WwuHHHHHHHHHHHHdHRDpHHmHHHHHHHHHHHMHHMHNRHHGdHRHRRHHnRHHHHHHHHHHHRBRRHHMNHHMMm"HMHNMHHHNHHNH NM HR

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД ЉЗАКГРЕЉ

БВермславићева 7.