Narodno blagostanje
29. фебруар 1936.
1931 није извезен ниједан ншоњ). Свежег меса извезено је 1,68 мил. кг. (према 205,3 хиљ. у 1934 год. 427,8 хиљ У 1933 год, 1,98 мил. у 1932 и 3,44 мил. у 1931). Бекона је извезено ! мил. кг. према 1,12 мил. у 1934; ранијих година није извожен. Свиње су највише извожене у Аустрију и Чехословачку, говеда и свеже месо у Немачку, бекон искључиво у Енглеску. Све већи је, поред тога, изввоз TOK" у Грчку, Египат и Палестину.
· __ Холандија је одредила да се ове године само 1/2 обрадиве површине може засејати пшеницом. Пољопривредна газдинства са површином мањом од ај ха смеју засејати пшеницом највише 1), ха. Основна откупна цена за шишеницу произведену на одређеној површини износи 9 хол. фор. за квинтал (око 270 дин.).
_—_ Русија је повећала откупну цену шшенице за колективка газдинства за 1.20 на 12.50 рубљи ва квинтал. 8 количине излифероване држави преко планског предвиђања плаћа се већа цена за 10—100% према нормираној.
—_ Нови Фармбил (фармерски закон), који је усвојио амерички парламент, даје врло широка овлашћења Министру пољопривреде. Основни циљ закона јесте успостављање предратне куповне снаге пољопривредника. Kao што је познато, укинута А. А. А. имала је за циљ успостављање предратног нивоа цена пољопривредних производа. Према томе, практично нови закон даје неограничену моћ влади и министру пољопривреде у области аграрне и привреднофинансијске политике уопште.
— Грчка штампа посвећује доста пажње нашем реорганизовању институција дуванског монопола и подвлачи наше успехе на том пољу, нарочито куповање нашег дувана од стране немачке, француске и египатске дуванске индустрије. Грчка штампа сматра наше успехе опасношћу за грчки дуван.
— Бугарска ће ове године знатно повећати културу памука. Прошле године памуком је било засејано 120 хиљада хектара. Ове године засејана површина износиће 520 хиљада хектара.
ИНДУСТРИЈА
—_ 20 септембра прошле године Министарство финансија забранило је, да се од ! фебруара 1936 ставља у промет ракија у јачини од преко 50 гради. Тим поводом војвођански произвођачи ракије упутили су недавно претставку Министарству у којој траже, да се у промет може ставити и ракија до 60 или бар до 55 степени. Као разлог они наводе чињеницу, да је веома тешко пећи ракију и винске дестилате тачно на 50 степени, те да и при највеБој пажњи дестилат може да прекорачи одређену границу.
— Чехословачки индустријалци стакла решили су да опет запосле неколико стотина квалификованих радника који су пре 10 година изгубили посао због увођења специјалних машина.
— Француском парламенту поднесен је предлог за доношење мера којима ће се потпомоћи производња синтетичног бензина у висини од 3 мил. тона, што износи 10% француске потребе у бензину. Предлог препоручује заштиту те производње у форми такса и царина а петролеј.
— У јужно-афричким рудницима злата прерађено је руде у 1932 год. 35,2 мил. тона, у 1934 год. 40,1 мил. а 1935 год. 44,6 мил. Свака тона дала је 3,3 кг. злата (одн. 26 и 24 кг). Добитак од тоне руде износио је у шилинзима 5], одн. 15/, и :-/, тако да је укупни добитак порастао са 144 мил. фунти на 31,7, одн. 32,6 мил.
— Светска производња сребра изнела је 1935 године 206,5 мил, унци према 1854 мил. у 1934 и 164,1 мил. у 1933. Опет је ва првом месту Мексико, са 35% (72,2 мил. према ТА, одн. 69,1). Затим долазе С. А. Д. (38,4 рпема 26,4 одн.
21) и Канада (16,4 према 16,4 одн. 15,4). Цела Јужна Аме-
'
НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ.
Страна 141
рика дала је 25 мил. (према 16 одн. 13,6), а све остале земље 54,5 мил. (према 52,5 одн. 45).
—_ једна група пољских индустријалаца допутовала. је у Билеће ради преговора о преузимању шумског предузећа пена
— y Француској је образован картел фабрика хартије за паковање који регулише производњу 37 творница са са 200 хиљ. тона у вредности 350 мил. фр. Регулисање се врши помоћу контингената, без заједничке поодајне централе, Воде се преговори и за стварање картела штампарске хартије и штампарског картона. После забране инвестиција у млинарској индустрији, индустрији шећера и биљних уља Бугарска (је 3забранила инвестиције и у читавом низу других индустриј= ских грана као н. пр. у индустрији пива, алкохола, гликозе, цигле и црепа, сапуна за прање, памучног конца, трикотаже, позаментерије, конца за штрикање, прозорског стакла, бергманових цеви.
__ У јануару 0. г. произведено је у Чехословачкој 91,5 хиљ. тона сировог гвожђа, што значи за 50% више но у истом месецу прошле године.
— У Чехословачкој је основан картел бензина до краја ове године. У картел је ушло 40 бензинских пре- · дузећа. |
— У Румунији су 15 километара од Букурешта пронађени нови извори петролеја.
__ После неочекиване одлуке америчког Врховног суда у спору државног електричног предузећа „Тенеси Вали Оторити“ која је повољна за Рузвелта, влада је предузела инсталацију електрана у великим размерама, без обзира ва предузетнике који то сматрају као нову објаву рата приватној иницијативи.
— У Мађарској су откривена нова лежишта петролеја поред аустријске границе. Једно америчко друштво већ је добило концесију за експлоатацију новооткривених извора.
— Светска продукција цинка у 1935 год. износила је 1,33 милион тона, док је у 1934 год. износила 1,18 милион. У продукцији на првом месту стоји Америка са 564 хиљада тона.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
—_ Енглески платни биланс показује у редовним позицијама у год. 1935 вишак од 37 мил. фунти према изравнатом билансу у 1934 и 1933 и мањку од 51 мил. фунти у год. 1932. До преокрета је дошло услед тога што се вишак увоза смањио од 1932 год. за 50 мил. док су се приходи од камата повећали за 35 мил. фунти.
— Руски приватни дугови у иностранству процењени су крајем 1934 на 2127 мил. зл. рубаља; ту су урачунате и. камате. Од тога отпада 32,3% на Француску, 249% на Енглеску, 15,8% на Немачку и 15,6% на Белгију.
— Према немачкој трговинској статистици цене теретних аутомобила смањиле су се од 1932 до 1935 просечно за 20%. Код камиона носивости ДО 2 тоне цена је пала са 1514 на 938 марака (38%), код оних између 2 и 5 тона са 4980 на 4370 (12%), а код оних преко 5 тона са 18340 на 14880 марака (19%). Извоз се код појединих категорија повећао са 710 на 1069 аутомобила, одн. са 1420 на 2628 и са 31 на 68.
— У Пољској је основан комесаријат за цене који има да се стара да потрошачи заиста имају користи од званичног (снижења цена индустријских производа и да посредничка трговина не уништи дејство те мере.
— Banska uprava u Zagrebu odbila je zahtev pekara za povišenje .cena hlebu i potvrdila u celosti cenovnik gradskog poglavarstva.