Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 241
11. април 1936.
prema 8% Код deviza па lire. Sve. te namere bile su dobre, ali kako su prilike postajale sve teže, morali su se ipak učin ii izvesni izuzeci. Već lane morala se priznati depresijacija veća nezo ona po zvaničnom kursu; naime, krajem novembra utvrđena je kupovna cena zlata sa 15,50 lira po gramu mesto paritetne cene od 12,60. lira, što odgovara depresi|aciji od 18,5%.
Ovih dana ie zvanično а (ednu druga vrsta lire, a za njom će verovatno doći još nekoliko njih. Sasvim po primeru nemačke registermarke 'li bolje, njenog пајпоујјез зреcijalnog oblika, turističke marke, uvedena је sada u Italiji turistička, lira. Kao što luristička marka služi za ofplaćivanie kredita koji su pod zabranom O tako će se i luristička lira uglavnom upotrebljavati za likvidaciju znatnih inostranih, najviše francuskih, potraživanja od Italije. Kod Nemaca, međutim, glavna je stvar da se plaćanje vrši bez deviza I da poverilac potroši svoja potraživanja u Nemačkoj; naprotiv, U italiji je odmah predviđeno plaćanje pomoću deviza, bez Hcposredne veze sa inostranim kreditima. Krajem marta je izdat zakon o unapređivanju turizma na osnovu kojega se banke i putnički uredi u zemlji i na strani mogu ovlastiti na izdavanje turističkih čekova u lirama naplativih u Italiji. Lirama se može raspolagati tek pošto se profivrednost uplati u dev zama; a
1
kao osnova služi kurs koji s vremena na vreme utvrđuje Istituto Cambi pod čijim je nadzorom cela akcija. U Nemačkoj Kurs rezultira iz određene ponude i tražnje na tržištu; u Italiji, naprotiv, kurs određuju vlasti po svome nahođenju, jer je uvek samo fražnja određena, tako da se ponuda može podešavati prema njoj potpuno nezav sno od potraživanja inostranih poverilaca. Turistički čekovi, kreditna pisma i platežni nalozi mogu se prodavati svakom licu koje stanuje van Italije, ali su neprenosivi. Po najnovijim detaljnim odredbama turistička lra se ne izdaje u onim zemljama gde nije zagarantovano plaćanje u slobodno doznačivoj valuti, t|. u Nemačkoj, Čehoslovačkoj, Wumuniji i Španiji. Na osnovu nemačkih iskustava omogućena је velika mobilnost ovih lira. Samo nepotrošena gotovina mora se vrafiti, pre napuštanja Italije. Sami čekovi, međutim, mogu se poneti sa sobom i docnije ponovo upotrebiti ili zameniti za devize, po dnevnom kursu uz odbitak jedne naročite proV ZIje.
"Tačni kurs turističke lire ioš nije poznat. U švajcarskim nofelijerskim krugovima, koje ova mera. vrlo pogađa, jer je sada priliv kako talijanskih tako i nemačkih {urista u Švajcarsku Vrlo slab, misli se da je kurs oko 40—50% ispod par'tefa. газа
ОБАВЕЦ
ПОЉОПРИВРЕДА
— Велика суша у Палестини шкодила је засадима наранџи. Принос је додуше повећан за 50 хиљада сандука, али је то у несразмери за повећаном површином засада. Извоз се цени на 4,6 милиона сандука.
— Бугарска продуцира годишње ско 626 милиона литара млека, од чега се 376 милиона прерађује. У прошлој години извезено је 145 тона маслаца, 339 тона белог овчјег сира и 1577 тона кашкаваља. У Бугарској постоји посебна млекарска школа.
— Услед пораста цена бутера и стоке побољшало се стање данске пољопривреде упркос смањеној прођи. Чисти принос по хектару износи у 1935 год. 82 круне према 72 кр. у 1934, што претставља укамаћење пољопривредног обртног капитала од 4,1% према 3,6%.
— Турска ће поново покушати гајење чаја у источним црноморским областима. Ранији покушаји су успевали, али је гајење, према ценама насветском тржишту, било прескупо. Како су се сада прилике у свету промениле, мисли се да ће се производња рентирати.
— Принос кукуруза код нас у прошлој години изнео је 30,28 мил. метарских центи, тј. за 21,26 мил. мтц. мање него 1934 год. а за 9,23 мил. мање но што износи просек 1931—1935. Са једног хектара обрано је у Вардарској бановини 9,3 метр. центи, у Врбаској 6,5, у Дравској 13,6, У Дринској 8,1. у Дунавској 16, Зетској 10,7, Моравској 7,3, у Приморској 7,3, у Савској 15,2, а на подручју Управе града Београда 14 метр. центи.
— На скупштини Господарске слоге у Oral одлучено је да се тамо оснује централа за све организације у северној Бачкој, као и да се приступи оснивању по свим околним селима.
— Ове године неће се повећати површине под хмељем у Словенији. У последње време продато је 200 квинтала страног хмеља, Остало је још непродато 500 квинтала, свакако наћи купца.
који ће
ТАЈНА СЛУЖБА
— У жељи да помогне фармерима, влада С. А.Д. намерава да откупи 2,5 милиона бушела пшенице у државама Вашингтон, Ајдехо и Орегон. :
čehoslovačka vlada odbija sve molbe hmeljara za proširenje zasada u 1936 god.
— Brazilijanska žetva pamuka, u sezoni 1935-36 daće, prema najnovijim predviđanjima, oko 1,743 miliona bala.
— Organtzacija Gospodatrske sloge u Prekomurju uspela је da podigne cenu stoci za 25—30%. Zasadai je odbila da radi zajednički sa sličnom organizacijom u Slovenačkoj.
ИНДУСТРИЈА
— Према билансима 31 водеће фирме у Америци, америчка индустрија челика свршила је пословну год. 1935 са чистим добитком од 54,2 милиона долара. Последњих неколико. година она је стално исказивала губитке и то: 15,2 милиона у 1934 год. 70.3 у 1933 и 155,3 у 1932 год.
У 1936 години бугарско министарство пољопривреде изградиће већи број фабрика конзерви. Организацију и набавку потребних машина обавиће државна пољопривредна и задружна банка.
— Зеничка гвожђара је после дужег престанка наставила рад у свим одељењима пуним капацитетом. На тај су начин ушослени сви радници који су у своје време били редуцирани. 5
— Производња електрицитета у Шведској од 1920 до 1934 год. порасла је од 2,6 милиона киловата на 6 милиона. Само трећина расположиве водене снаге употребљена је за производњу електричне струје. Једнако се развила и индустрија електричних апарата.
— Савез индустријалаца порцелана у Чехословачкој одустао је од тражења присилног картелисања те се задовољио само са „пиштегиз сјашви5 -ом као што је и у индустрији стакла.
— У Аустрији је 1935 добијено '6616 тона нафте према 4180 у 1934.