Narodno blagostanje

2.

мај 1936, preterano bar zasada brinuti za preventivno lečenje. Mnogo ie važniji. problem kurativne medicine, a osim toga bi akcija ograničena na taj način lečenja mmnogo lakše uspela, jer nema bolesnog čoveka koji ne bi tražio sebi leka.

(Од 1 априла о. г. уведена Ј на жилете бановинска трошарина од једног динара по» комаду и тиме је усвојен је_ дан од захтева бербера за санирање прилика у њиховом занату, које су истакли на земаљском конгресу октобра месеца у Београду. На томе састанку бербери су огласили жилет својим дин-душманином и тражили да се забрани његова продаја по улицама, каванама и дуванџиницама, као и оптерети увоз што већом царином. Сада, после увођења бановинске трошарине, бербери су приступили подизању цена својих услуга. У вези с тим поставља се питање дејства ове мере на берберски занат и фискус, јер свакако да је она уведена и због интереса овог последњег.

Главни узрок садашњој кризи берберског заната не лежи у ширењу потребе жилета, већ у хипрепродукцији радња, која је имала за последицу бесомучну међусобну конкурентску борбу. Конкуренција се водила на живот и смрт и није допустила да дође до споразумног уаврђивања и одржавања цена. Број берберско-фризерских радња у периоду депресије не само да није опао, него се шта виш:г и повећавао. При таквом стању смешно је помислити, да би поскупљење жилета и забрана њихове продаје по улидама и дуванџиницама могла да допринесе ма колико санирању прилика у берберском занату. Жилет је постао данас један од најнеопходнијих атрибута савременог човека. Регова употреба проширила се свакако највећим делом због штедње. Али, исто тако не треба губити из вида све већу оскудицу у слободном времену, као ни промене услова и начина живота. Новоуведена такса на жилете неће натерати људе да се брију у берберницама, и то не само због тога што би употреба жилета још увек била јевтинија, него што је све мањи број оних који могу да губе време у берберници. Напротив, повећање цена бријању може многе досадање посетиоце берберница да отера на жилете. Према томе, новоуведена такса на жилете не само што неће користити берберима, него им, шта више, може смањити и број досадањих муштерија.

Ни фискус не може имати неке нарочите користи од увођења таксе. Жилет је артикал, који се може врло лако шверцовати и тога ће свакако у будуће бити. На другој сграни већом употребом сретстава за оштрење смањиће се потрошња жилета. А она би могла пасти до те мере, да доведе у питање домаћу производњу овог артикла, која је у последње време показала квалитативни напредак.

-Такса на жилете неће помоћи берберима

me KK Tr атара

Сомборски Оузор објавио је извештај о пословању у прошлој години у коме се, поред осталога, приказује и ти привредно стање дотичнога краја. На територији овога Уреда доминирају две индустријске гране: текстилна (кудељаре) и хране и пића (шећеране и млинови). Остале гране заступљене су врло мало, углавном за потребе локалног тржишта. Најнижи број осигураних чланова забележен је 1933 (15.469 према 18.667 у 1929 — тј. години врло повољне коњунктуре). Последње две године, међутим, број упослених стално је у порасту: у. 1934 достигао је 17.191 или 11.06% више од онога у 1938, а у 1935 повећао се за 7.74% на 18,515. Ово повећање последица је повољне коњунктуре у кудељној индустрији у којој је прошле године било упослено 4627 или 25.01% укупног броја осигураних радника,

· Радничке наднице на територији сомборског Оузора

нанеле ва]

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 287 _

У индустрији хране и пића било је упослено 2691 или 1454%. Супротно извештајима занатских организација подаци Уреда показују пораст броја обућара и кројача што се види из овог прегледа : | | i 1935.

1933 1934 Обућари 439 461 5187; % укуп. броја осигураних 2.84% 2.68% 2.80% Кројачи 505 622 104 % укуп. броја осигураних 3.26% 3.62% 4.05%: .

Као што се види, у периоду 1933—85 број обућара. се повећао за 18.2%, а кројача за 48.7%. Највеће опадање броја осигураних показује се у трговини, банкарству, општинској служби и код кућне послуге. Опадање броја. кућне послуге потврђује да је све мањи број оних Ky-, ћанстава која могу држати послугу. Разлог опадању броја осигураних општинских намештеника лежи у томе, ште. све већи број општина прибегава сопственој организацији | лечења да би уштеделе плаћање приноса.

Просечна обезбеђена надница на територији _ овога уреда од 1929, када је достигла највећи износ од 23.01 дин. стално је у опадању; у прошлој години пала је на 16.42 или за 5% према 17.27 у 1984. Радничке наднице у овоме крају земље долазе у ред најнижих. Просечна надница у прошлој години била је за близу једну трећину: нижа од просечне обезбеђене наднице у целој земљи. То: долази из два разлога: први је велики број женске радне снаге, а други шегрта и сеоских радника. У периоду: 1931—85 у највишим надничним разредима (УШ—ХП) ea надницом преко 24 дин. број осигураника пао је са 6.530: на 3.570 или за 45.4%, а у нижим разредима се повећао са 10.509 на 14.985 односно за 41.8%. Ова промена у саставу. осигураних радника по надничким разредима последица је велике понуде радне снаге са села, која чини гро радништва у овоме крају.

Eura EEN IE прграаавевиоиннивлр Нар 5 а а ан етра не тИн ни -али Ми смо већ неколико пута;

упозорили на разлике у дејству. валутних манипулација. Насупрот успеху енглеске девалвационе политике дошло је до многих разочарења у другим земљама које су преду“ зеле исте мере, па су се ипак пре или доцније опет нашле пред старим тешкоћама. Ове разлике су толико видљиве да су француског економисту Волфа потстакле да постави нову теорију девизних курсева у којој пресудну улогу игра однос економских снага, чиме је отстрањена стара противуречност између схватања Касела и Фишера. | Недавно је у једном чланку немачког часописа »МУгтасћа а фепзј« истакнуто да сличне разлике у дејству, постоје и код других трговинско-политичких мера. Разлика се опажа чим се ближе загледа начело реципроцитета које је данас у средишту трговинске политике. У већини земаља, нарочито у земљама извозницама Средње Европе и Јужне Америке које се највише боре с тешкоћама, реципроцитет је примењен као решење по нужди, као неизбеживо зло; о његовом деструктивном дејству убрзо су сви били начисто. Ово решење је настало из клириншког и компензационог промета, али није донело никаквог полета трговини. Напротив, смањило је количине на ниво нижег партнера, а то је изазвало и поремећаје у ценама. Нарочито је смањење извоза индустријске робе проузроковало велико опадање цена готових производа, а и сировина, ако је постојала опасност да ће њихов извоз опасти. Па ипак је начело реципроцитета, нарочито у облику преференцијала, употребљено с успехом за конструктивну трговинску политику, али само у две земље које су ове мере могле да примене, јер им је привреда доста снажна. То су Енглеска којој је пространа империја

Кад двојица чине једно исто...