Narodno blagostanje
23. мај 1936.
па raspoloženje Ministarstvu polioprivrede za deobu dobrovoljcima koji još nisu zemlju dobili.
___— Општи раднички штрајк у Старом Бечеју завршен ie. споразумом између радника и послодаваца. Паритетни одбор је наднице које су досада износиле највише 10 динара, повећао од 1 јануара до 31 марта и од ! октобра до 1 јануара на 15 динара, са храном, или 20 динара без хране. Од. 1 априла до 1 јула надница ће износити 25 динара са храном или без ње, а од 1 јула до ! октобра 35 односно 40 дин. Радно време траје у првом периоду д, а у другом и трећем 12 часова дневно. Четкарским радницима повећана је надница на 20 динара за мушке и 16 за женске. Ове се наднице сматрају као минимум. Акордни рад плабаће ће се отсада више за 16%, а радно време ће трајати 8 сати. Наднице каменорезачких радника повећане су за 20%, тако да ће имати отсада 4,80 динара на сат. Стручним грађевинарским радницима повишена је надница од 20 на 30 динара и од 30 на 35. Радно време је смањено од 12 на 10 часова дневно, а недељни рад је укинут. Текстилним радницима је надница повишена за 5—10%.
— Међу незапосленим радницима у Петровграду води се акција за насељавање предела у Јужној Србији. Према тврдњи оних који воде пописивање, држава би дала 10 хектара земље са кућом, споредним зградама и ограђеним двориштем, семе за усев, 2.000 динара за алат и домаћу стоку за расплод која би се доцније вратила. Имање би 10 година било ослобођено од пореза, а колонисти би после тога рока отплаћивали у годишњим ратама дуг који за све горе наведено износи 24 хиљ. динара. До сада се јавило преко стотину сиромашних радничких породица.
— Бановински паритетни одбор у Новом Саду ликвидирао је штрајк због ниских надница пољопривредних радника у Суботици, на тај начин што је одредио да се од 1 маја до жетве наднице утврђују у висини од 20 динара са храном и 25 динара без хране. Ово решење паритетног одбора потпуно је задовољило обе стране, тако да су радници одлучили да престану са штрајком.
— Збор грађевинских радника у Београду тражио је
скрађивање радног времена на 8 часова, увођењем мини-
малне наднице, изједначење грађевинских радника са осталим у погледу права на помоћ код Берзе рада, увођење обавезног осигурања, повлачење садашњег нацрта уредбе о минималним надницама, слободу збора и договора, штампе, организовања, штрајка итд.
=— Нова Уредба о регулисању сразмера ученика према броју помоћника у трговачким и занатским радњама предвиђа следећи однос: на једног помоћника један ученик; на 2—5 помоћника 2; на 6—10 помоћника 3, на преко 10 помоћника 4 ученика. Више од 4 ученика не може бити запослено у једној радњи, изузев специјалне случајеве и то само с одобрењем бана, а ако колективни уговор предвиђа мањи број ученика но што је горе предвиђено, важиће његови прописи.
— Претставници Радничких комора одржали су састанак на коме су тражили: прописивање минималних надница у предузећима за јавне радове, да пољопривредни радници не потпадну под Пољопривредне коморе, како се то жели, него под Радничке коморе, доношење Уредбе о ноћном раду у пекарницама итд.
·— Да прекине штрајк радника, фабрика Тивар је предложила следеће повишење надница недељних плата: од 120 на 150, од 144 на 180, од 192 на 205, од 216 на 240, од 264 на 278, од 288 на 304, док се плате изнад 312 динара не повишавају. Радницима до 18 година и ученицима повећава се недељна зарада од 72 на 96, од 84 на 108 и од 96 на 120 динара. Радници се о овоме предлогу још нису изјаснили, али у сваком случају траже склапање колективног уговора као услов за прекид штрајка, док предузеће тра-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 343
жи да се прво врате на посао, па да се тек онда поведу,
преговори о колективном уговору.
— Novosadska Trgovačko-industrijska i zanatska ko-
mora izjasnila se protivu Uredbe o kolektivnim ugovorima i minimalnim nadnicama.
— Novosadska produktna berza ustanovila je posebne
uzanse za trgovinu kožom i krznom.
NOVČARSTVO :
— Poljska banka izgubila је za poslednju godinu dana (od 10 maja 1985) 127 mil. zl. zlata, tj. 25% svoje zlatne podloge. Zlatno pokriće se smanjilo sa 47.3%. na 34.6%, tako da je sada samo za 4.6% iznad zakonskog minimuma.
— Narodna banka je otvorila anketu o meničnom Zaduženju zemljoradnika. U upitniku, na koji treba odgovoriti do kraja maja, sadržano je sedam pitanja, od kojih su naj-
20
važnija: ukupna suma i broj menica zaštićenih zemljorad-
nika; koliko otpada na menice sa proteklim, a koliko na one sa neproteklim rokovima; koliko je menica obezbeđeno hipotekom, koliko supergarantiiom; koliko ih je otpisano; koliki je ukupan iznos neplaćenih kamata po menicama sa pTIoteklim rokovima. 3
— Francuska banka izgubila je u prvoj polovini maja
9739 mil. fr. zlata; zlatna podloga iznosi sada 58 milijardi.
— U prvom ftromesečju 1936 povećao se broj štednih uloga u Rusiji za, 281 mil. rubalja na 2,72 milijardi rubalia.
— U Čehoslovačkoj je zavedena kontrola trgovine zlatom, da bi Narodna banka imala pregled nad postojećim zalihama zlata u zemlji. Kako neprerađenim tako i prerađenim zlatom. smeju trgovati samo ona lica koja dobiju za to naročitu dozvolu od Ministarstva finansija. Trgovci imaju da vode registar svojih poslova neprerađenim zlatom i да о ovima tromesečno izveštavaju Narodnu banku. Ova ima ргаvo da zatraži ustupanje zaliha neprerađenog zlata u roku od 5. dana. Ovlašćeni trgovci ne smeju trgovati medaljama i zlatnicima, niti ih prerađivati, nego su dužni da ih bez daljeg predadu Narodnoj banci. Narodna banka, inače, ima prvenstveno pravo na otkup svega u Čehoslovačkoi proizvedenog zlata. Čehoslovačka važi kao naiveći veksator građana u pogledu valutnom i deviznom.
— Поштанска штедионица је снизила каматну стопу по ломбардним зајмовима од 7 на 6 од сто годишње. Снижена стопа важи одмах за нове зајмове, а за већ издате почевши од наредних рокова пролонгације. Остале активне и пасивне каматне стопе остају непромењене. -
— Mesto pukovnika Koca imenovan je za guvernera Poliske banke pretsednik Industrijske komore u Lavovu i potpretsednik Sejma, g. Vladislav Birka. U svojoj prvoj iziavi štampi rekao je da vlada ne namerava ni devalvaciju ni inflaciju. |
— Talijanska banka snizila ie eskontnu stopu sa 5% па 4:/9%.
ПОТРЕБАН ЈЕ САРАДНИК СА ДОБРИМ ПО- ! ЗНАВАЊЕМ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ
JAVNE FINANSIJE
— Američki parlament odbio je skoro dvotrećinskom većinom Frezir-Lemkeov predlog zakona o razduženju far mera, koji je predviđao izdatak od nove 3 milijarde dolara u ovu svrhu. Odbijanje zakona motivisano je opasnošću .da bi se primenom predloženih mera mogla izazvati opasna inflacija. — Zagrebačka opština zakliučiće zaiam od 12 mil. din. kod Gradske štedionice, koja će suma biti upotrebljena za građenje puteva i proširenje kanalizacije.