Narodno blagostanje

" 12, септембар 1936,

Пшеница. Ова недеља на светском тржишту пшенице била је у знаку чвршће тенденције; курсеви су од почетка недеље на свима берзама у скоку. Ливерпул је опет достигао 76 шил., Ротердам 5.90 хол. форинти за мтц., Чикаго 112 центи за бушел, Винипег 100 центи за бушел. Поправљање курсева очигледно је последица слабљења бесистичке контрамине, која, како се сада показује, није била дугог века нити је успела да цене осетније обори, на шта смо ми, уосталом, у неколико махова указива"ли. Али садањи скок има и посебну важност, јер се ускоро очекује појава канадске робе, која је увек била предзнак за лабавију тенденцију и попуштање курсева, док се овога пута дешава обрнуто. Чвршћој ситуацији највише је допринео најновији извештај Међународног института у Риму на основу кога се будући развој цена и прилика на светском тржишту пшенице може врло оптимистички просуђивати. Према извештају Института целокупни принос шшенице на северној полукугли, изузев Русију и Кину; износи 820—830 мил. мтц. што значи 35—45 мил. мтц. мање него у прошлој години, односно 60 мил. мтц. мање него просечна жетва за последњих пет година. Целокупни расположиви вишак из нове жетве (како северне тако и јужне полукугле) Институт цени на 1.200.500 вагона од чега отпада: на Канаду 350.000, Аргентину и Аустралију (рачунато на бази просека извозног вишка последњих година) 550—600.000, а на Русију, Дунавске земље, Северну Африку, Индију итд. 300—350.000 вагона. Увозна потреба европских земаља цени се на 1,150.000, а ваневропских земаља на 400.000 односно целокупна увозна потреба света у кампањи 1936/37 на 1.550.000 вагона. Међутим, као што смо горе видели, за покриће ове потребе стоји на расположењу из овогодишње жетве вишак од 1,200.500 вагона, те се, према томе, јавља дефицит од 250—850.000 вагона, који мора да буде надокнађен из залиха, те ће се ове у наредној години осетно смањити, управо сићи знатно испод нормалних залиха уобичајених у времену повољне коњунктуре.

На домаћем тржишту влада и даље интересантна ситуација. Довози су још увек доста мали, али се састране приватних трговаца ове недеље јавила велика тражња. Трговци су нарочито куповали на савској линији. Изгледа да им је ова роба потребна за мешање са потиском у Браили. Савска роба рађена је ове недеље по 126—130 што према директивним ценама, претставља свакако врло добру цену. M на другим линијама цене су према директивним Призадовим врло повољне, или се јавља мала разлика, знатно мања и од законом утврђене марже, или су Призадове цене пређене. Последња појава примећује се у крајевима који нису најбоље прошли са родом пшенице и који су упућени на увоз. Из тих разлога понуде Призаду биле су врло мале, по десетак вагона дневно. До 9 о. м. закључно Призад је купио 7590 1/2 вагона од чега је око половину продао. Што се извозног паритета тиче, он је према Ливерпулу износио ове недеље 126—128 дин. према Ротердаму '128.50—131 дин.

| Почетком недеље постигнут је споразум са „Ческословенском обилном сполечности У Прагу о продаји 2.500 вагона наше пшенице од чега ће један део бити увезен у Чехословачку, а други, преко Браиле, за рачун Чехословачке продат на светском тржишту. У прошлом броју јавили смо, да је у августу месецу извезено 4.790 вагона

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д.

ПРЕЂЕ :

___R. G.DUN & CO.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

кнез Межеађлова 30.

Страна 603:

пшенице. Међутим, ова цифра није била дефинитивна, јер су недостајали подаци са неких царинарница, који су сада приспели, а из којих се види да је целокупни извоз пшенице у августу месецу био 5168 вагона. У првој недељи септембра извезено је 1978 вагона. |

Кукуруз. — У вези са чврстом тенденцијом на тржишту пшенице поправила се ситуација и на светском тржишту кукуруза. Цена у Ротердаму скочила је на непуне 4 хол. фор. за мтц, а у Чикагу на [12 центи за бушел.

На домаћем тржишту стари кукуруз потпуно је занемарен, нарочито после одлуке Народне банке, да ће се извоз кукуруза допуштати само за девизе. Тиме су као купци искључене све клириншке земље, а нарочито Чехословачка, јер је ова у последње време била једини купац. И сада на граници стоје три шшлепа диригована за Чехословачку, које царинске власти не пропуштају, пошто роба није снабдевена одговарајућим валутним уверењем. Стари кукуруз рађен је ове недеље по 88—89 дин. паритет Инђија за промпт и 90.— дин. паритет шлеп Дунав—Тиса такође промпт. Напротив, У новом кукурузу послује се врло живо. Сушени кукуруз за октобар — 15 новембар шлеп Дунав—Тиса рађен је по 77 дин. а вагонска роба по 74 дин. Паритет према Ротердаму износи 71—72 дин. Наше цене све се више ближе извозном паритету на који ће их ускоро свести поменуто решење Народне банке.

Стока. — На бечком тржишту свиња и говеда ситуација ове недеље, према прошлој, остала је непромењена. Цене свиња кретале су се између 1,58 и 1.72 шил. за кг.

У Прагу цена свиња мало се поправила, на 7.207.50 кр. по кгр. |

Од јула до 15 септембра ове године у Немачку смо извезли 7.537 ком. свиња и 2.029 говеда. Услед великог извоза у Немачку на домаћем тржишту од неког времена почела се осећати оскудица у свињама услед чега су цене знатно скочиле, Ове недеље свиње су трговане по 8.25—9 дин. кг. Скок цена свиња на домаћем тржишту, међутим, није шкодио извозу, али је ипак дошао до изражаја у поскупљењу меса и меснатих производа у земљи, што је већ изазвало пораст трошкова живота.

Воће. — Извоз шљива врши се и даље, ма да је знатно ослабио, јер се на тржиштима увозничких земаља почела појављивати и домаћа роба. На бечком тржишту довози су још увек велики, те су цене пале на 12—22 гроша за кг. према квалитету. На прашком тржишту шљиве су продаване по 1.40—1.50 кр. кг., на тржишту У Варшави по 55—60 злоти 100 кг, у Немачкој 10—12 MK. за 100 кг, у Швајцарској 12—13 фр. шв. франко Букс. Извоз грожђа иде врло слабо, а цене су биле следеће: у Бечу 50—90 гр. кг. према квалитету, у Прагу 4—–4.50 кр. кг. у Варшави 1.40 злоти кг. |

У сувим шљивама нема још никаквог посла, јер се очекује одлука владе о томе, да ли ће држава интервенисати на тржишту сувих шљива као што је случај. код пшенице о чему је „Народно благостање“ писало. у прошлом броју. Економско-финансијски комитет донео је начелну одлуку о интервенцији; остало је да се утврде још неки детаљи у погледу директивних цена за откуп сувих шљива. Ово питање треба да буде решено на данашњој седници комитета.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕЊ

Њериславићења 7.