Narodno blagostanje

Страна 616 0 и

минимум, проведен у предузећу. То време износи пола године до годину дана. Само у врло малом броју случајева признаје се и прелаз из једног предузећа у друго.

У већини осталих земаља питање отсуства је уређено колективним уговорима, те је према томе право отсуства ограничено на оне привредне гране или чак само на она предузећа која уопште закључују колективне уговоре. Овакве су прилике пре свега у западним и северним земљама Европе, а осим тога и у Мађарској, Румунији и Југославији. У Румунији постоји право на отсуство по колективном уговору напоредо са законским, као и у Италији. Овде ваља споменути и Аустралију где намештеници, а у последње време све више и радници добијају право на отсуство одлуком паритетног суда. Трајање оваквих отсустава износи 1—2 недеље. |

У земљама или привредним гранама где нема никаквог општег уређења овога питања, ни по закону ни по колективном уговору, преостаје као једина могућност регулисање отсуства личним уговором, слично уређењу колективним уговором у појединим предузећима, или пак на основу обичајног права. ОБај облик постоји код многих неиндустријских грана, а нарочито код намештеника у Енглеској, СЈА.Д. и другим земљама.

Што је уређење отсуства толико распрострањено и разнолико, доказ је да постоји велико разумевање за ову социјалну потребу. Али то још не значи да је намештеницима и радницима заиста и обезбеђено коришћење правом на отсуство. О томе колико је стварно дато отсустава, нема, на жалост, статистичких података. Још најлакше може се утврдити број лица која имају право на отсуство по колективним уговорима. Број оних са личним уговорима уопште се не може утврдити, а код особа са законским правом контрола је тако отежана да је немогуће тачно установити, да ли се законски прописи у пракси заиста примењују. Према процени МБ. у Европи се користе правом на отсуство око 19 мил. лица, од чега само на Немачку отпада 12—14 мил. Као међународни просек узима се трајање од најмање шест дана после једногодишњег претходног рада, које и МБ. предлаже као норму за један међународни споразум.

Nemačka je udarila u sva ZVOna kako je uspela da broj svojih nezaposlenih snizi ispod onog u 1999 godini. Čitav niz zemalja, među njima naročito S.A.D. i Engleska, do sada nisu bile u stanju da u zmnatnijem obimu smanje nezaposlenost, a kamo li da procenat nezaposlenih snize ispod onog u godini visoke konjunkture, 1999. A ako se bolje pogleda, ni u Nemačkoj pobolišanje nije toliko koliko se čini prema apsolutnim brojevima. Bez ponovnog uvođenja vojne obaveze i bez ustanove radne službe, najboljih saveznica politike suzbilanja nezaposlenosti, teško da bi se dostiglo i stanje 1999 godine. To se vidi najbolje, ako se ne gleda broj nezaposlenih, nego broi zaposlenih koji je i u Nemačkoj, kao i drugde, još uvek znatno manji nego te godine.

Međutim, dok sa zaposlenošću odn. sa suzbijanjem nezaposlenosti svuda zapinje, u svima zemljama se proizvodnja znatno oporavlja. Mnoge zemlje, a naročito Engleska i druge, proizvode danas čak i više nego 1999. Ovo neslaganje između proizvodnje i zaposlenosti ne može se objasniti neučestvovanjem u konjunkturi izvesnih pokrajina ili privrednih grana koje su do sada radile za izvoz, a sada stradaju od mrtvila u svetskoj trgovini. Kod tih privrednih grana nezaposlenost je, istina, najveća, ali je i njihova proizvodnja zaostala. Naprotiv, uzrok ovakvom razvoju je u opštem роvećanju produktivnosti rada, i to, naravno, usled racionaliza-

Nezaposienosti nikako da nestane

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

_ Бр. 38

cije, usled tehničkog napretka. Drugim rečima: tehnički na-

predak je i posle krize nastavio da izbacuje ljudsku radnu зпаги 12 гадпог procesa.

Produktivnost rada, t.i|. proizvodnja po radniku, Ma je u S.A.D. do 1932 na 87 (1999= 100), u Engleškoi na 983, a u Nemačkoj na 75. Posle je nastupio opet porast. U S.A.D. se popelo do 96, dok je u Engleskoj i Nemačkoj sa 1081 104 produktivnost postala čak i veća nego što je bila 1929. To znači da je u ove dve zemlje srazmerno opet manje potrebno radnika nego u 1929,

Ovaj rezultat nije nikakvo otkriće, nego samo staro saznanje da se tehničkim napretkom može uštediti na ljudskoj snazi. Međutim, ovakva racionalizacija ne mora u sVakom slučaju dovesti i do efektivnog smanjenja zaposlenosti. U tome slučaju ne preostale drugo nego ugledati se na Englesku i one radnike, koji su ostali bez posla, zbrinjavati, kao ona, na teret celokupne privrede. Time se priznaje da je ovo samo pitanje raspodele; ušteda na radnoj snazi može se tako raspodeliti da koristi od nje ne vidi samo poduzetnik koji vrši racionalizaciju.

Drugo rešenje s obzirom na celinu privrede pokušava Nemačka, izbegavajući racionalizaciju koja služi jedino smanjivanju vlastitih troškova. Ne želeći da preduzimačima ubije volju za racionalizaciju — čime bi se ukočio svaki tehnički napredak — nemačka vlada pazi da poduzetnici ne otpuštaju radnike zbog racionalizacije. Zato za sada dozvoljava uglavnom samo onakve mere racionalizacije koje povećavaju роtrebu za ljudskom radnom snagom.

Из недавно објављених статистичких истраживања немачког Завода за проучава-

Вредност немачке пољо-

привредне производње pacre ње коњунктуре види се да је

немачка пољопривредна про-

изводња у 1985—96 – била, истина, мања него годину дана раније, али да се њена вредност, захваљујући скоку цена, повећала са 11,1 милијарди марака на 11,6 милијарди. Пораст вредности огледа се и у повећању примитка од продаје са 8,3 милијарде марака на 8,8 милијарде. ;

Индекс производње по количини (1927/29 = 100) био је у последње време, изузев год. 1932—38, у сталном порасту, и у 1984—835 достигао је 115. У 1985—986 он се истина, смањио на 111, али је ван сваке сумње да је упркос томе укупна производња немачке пољопривреде ипак порасла. Ако се ствари, наиме, посматрају на кратак рок, индекс може да проузрокује извесне заблуде, јер он не узима у обзир произведена добра која нису ушла у промет. На тај начин још неупотребљене залихе, нарочито сточне хране, не улазе у статистику, и појављује се тек онда када почну да се троше. Међутим, баш ове године стваране су веће резерве пољопривредних производа. Нарочито се сада производи у земљи велики део оне сточне хране која је раније увожена из иностранства. Тако се нпр. потрошња иностране уљане погаче смањила за око 1 мил. тона. што према садржини беланчевине одговара количини од 9 мил. тона гена. Промена у индексу пада још више у очи, када се узме у обзир да је годину дана раније било баш обратно. Оскудица у сточној храни, проузрокована сушом, била је довела до испражњења залиха и до смањења броја стоке. То је у ствари било ослабљење продукционе снаге, али је у индексу дошло до израза као нарочито велик пораст производње.

Слично томе, и индекс производне вредности претставља само једну рачунску величину која се не слаже сасвим са стварношћу, Он обухвата, наиме, само оне вредности које су пољопривредници или продали или сами утрошили за своје потребе. Нису узети у обзир жито за

3 |: