Narodno blagostanje

__ 19. ин 1936,

= Према новинским вестима Белгија је са Румуниjo закључила споразум о испоруци 120 хиљ. тона румунског жита, чија ће се противредност употребити за плаћање заосталих румунских трговачких дугова у Белгији.

= Одељење царина Министарства финансија нарењило је царинарницама да при увозном царињењу робе захтевају подношење оригиналне фактуре иностраних продаваца. — Светска трговина угљем смањила се у 1985 са 247,2 мил. у 1934 на 240,3 мил. или за 2,8%. У Европи сматење износи 1,9%.

— Чехословачки министар привреде изјавио је да сељаци-произвођачи и трговци стоке као и потрошачи траже регулисање тржишта стоке да би се онемогућила зинекулација и да би се осигурало редовно снабдевање тржишта стоком. Предлози уредбе о регулисању тржишта су готови.

— Аустрија је одобрила нашој земљи допунски контингент од 30 ваг. грожђа за увоз у месецу септембру, а 20 ваг. за после 1 октобра.

НОВЧАР ство

— Привредни комитет Друштва народа, под претседништвом сер Лис Роса (ут Кенћ Воз5) упутио је Савету Друштва народа меморандум о нормализовању валутних прилика у свету. Земљама које помоћу девизног клиринга вештачки одржавају девизни курс, треба дати извесне гарантије, да би постепено могле да укидају девизна ограничења, бар у робном промету. Те гаранције би се састојале у интервенцијама које би, по угледу на егализациони фонд, вршиле земље са добром валутом, чим би слабе валуте после престанка вештачке подршке запале у тешкоће. Интервенције могле би вршити непосредно и саме новчаничне банке. Да би, међутим, те интервенције успеле да осамостале и оснаже слабе валуте, треба пазити да паритет не буде превисок.

— Белгијске 4% државне хартије од вредности достигле су 11 септ. о. г. први пут паритетни курс.

— Аустријска Народна банка исказује за прву септембарску недељу пораст девиза за 5,25 мил. шил. на 135 мил. шил. У августу је прилив девиза изнео укупно 32,5 мил. шил. Узрок повећању је жива туристичка сезона.

— Југославија је од децембра 1935 поново била престала да плаћа своје ануитете откупнине Јужних железница, предвиђене уговором из 1934 год. Сада је после дужих преговора опет положила известан износ на име отплате дуга и изјавила да ће ускоро платити још неколико оброка. И са Мађарском су вођени преговори о плаћању овог дуга, те јој је одобрено да један заостали тромесечни оброк плати у пенгима.

— Пезета је пре почетка шпанског грађанског рата нотирала у Лондону 36:/2%; до почетка септембра фунта је поскупила на 43 пезете, а прошле недеље на 56.

= У Аустрији су се у августу повећали штедни улози-за 10. мил. шилинга на 2351 мил.; 60% пораста OOUR на Беч. o. — Инострани дугови пољских банака износили су крајем марта о. г. 271 мил. злотих према 276,3 мил. крајем децембра 1985 и 2594 мил. крајем 1984. Од тога отпада на обавезе по виђењу 50,98 мил. на обавезе плативе по отказу 16,37 мил., на обавезе са роком 108,85 мил., на- реесконт девиза 2,44 мил. на салда дуговања по те-

кућим рачунима 37,37 мил, а на салда дуговања ино-“

страним банкама у Пољској 55 мил. злотих. Међу поверилачким · земљама на првом месту је Француска (62,7 мил.),- а затим Енглеска (59,44 мил.) Немачка (45 мил.) и Италија (18 мил.). Потраживања пољских банака од иностраних новчаних завода износила су крајем марта о. г.

НАРОДНО БЛАГОСТ АЊЕ

Страна 619

85,75 мил. злотих (према 89,74 мил.) крајем 1985 год. Нај-

више потраживања било је у Енглеској (20, 76 мил.), Немачкој (16,2 мил.), Данцигу (18,5 мил), С. А. Д. (8,6 мил.) и Француској (7,81 мил).

— Једна од највећих белгијских банака решила је, ради смањења трошкова, да убудуће плаћа камату само на оне дугове који полугодишње буду изнели најмање 5.000 белгијских франака. До сада је та граница била 9.000 франака. Осим тога код рачуна испод 5.000 фр. неће се више давати извод, осим ако је било већих промена на рачуну. Банка се нада да ће ове мере проузроковати пораст штедног промета, јер се на штедне улоге и даље плаћа камата без обзира на њихову висину.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Амерички 21,% зајам од 400 мил. долара на 20 година преуписан је девет пута.

— Канада је емитовала зајам од 100 мил. долара, и то делом у 1% благајничким записима на 41ј> године по курсу од 9825, а делом са 3% као вечиту ренту, по курсу од 96.50. Ово је први пут да Канада емитује вечиту ренту. — Град Милано емитује зајам од 250 мил. лира који ће служити за финансирање једног дела јавних радова. Радови ће трајати 4 године и стаће око 460 мил. лира.

— Министарство финансија донело је одлуку да се 4% oGBeaHHHe за исплату отштета за експроприсана земљишта за аграрну реформу обрачунавају код уплате ду: жне порезе за експроприсана земљишта по берзанској вредности 4% Аграрних обвезница.

— Осијек емитује 5% благајничке записе на 10' год. по курсу од 97, у укупном износу од 6 мил. дин. Записи би били ослобођени свих такси. Улагачи код Градске штедионице морају само 50% износа положити у готову, а 50% могу уписати својим улогом. Зајам ће се употребити за канализационе радове и грађење нових школских зграда.

— Аустријска влада увела је низ нових дажбина ради повећања средстава за војне потребе. На продају стоке и меса плаћаће продавци 2—12 гроша по килограму; ова дажбина не сме се преваљивати на купца. Друге уредбе предвиђају дажбину од ! мил. шил. годишње коју има да плаћа Раваг, затим доприносе од стране покрафина и града Беча, и дажбине које ће се убирати од кодкарница. САОБРАЋАЈ

— Према вестима „РејсћорозЕ'-а финансираће се електрификација аустријских државних железница која ће стати 180—200 мил. шил., једним унутрашњим зајмом. Најпре ће се електрифицирати пруга Беч— Салцбург.

— Цариградско трамвајско друштво, једно инострано предузеће које је у блиским везама са Софина-концерном, повисује свој капитал са 1,45 мил. турских лира на 2,25 мил. Повишење има да послужи за проширење трамвајске мреже.

— Талијанска влада одредила је за продужење електрификације железница износ од 1,2 милијарде лира који ће се, почевши од 1937-88, расподелити на 6 буџетских година. Предвиђена је електрификација пруга у укупној дужини од 4365 километара; када ови радови буду довршени, биће са досадашњим електричним пругама од 4980 км. електрификовано укупно 41% целокупне талијанске железничке мреже, одн. 60% укупног железничког саобраћаја. Што се тиче главних пруга, електрични возови саобраћају већ од Бренера до Вероне и на пругама Болоња—Рим—Напуљ— Салерно и Вентимиља— Пиза. На преуређењу пруге Салерно--Ређо ди Калабрија за