Narodno blagostanje

Страна 632 · У

нозе нападнуто је искључиво ово Удружење млинске индустрије и уопште имаоци млинова као да ови хоће да сузбију цену пшенице на штету земљорадника произвоБача и да нашкоде добром реномеу наше пшенице. Међутим, по саопштењу београдског дневног листа „Време“ од 11 тек. мес. „Министарство пољопривреде упутило је распис свима бановинама да нареде среским пољопривредним референтима да поведу што ширу акцију у народу да би се семе пшенице безусловно правилно препарирало пре сетве против главничавости, односно против снетљивости, како се не би више поновио случај као ове године, да је пшеница у неким крајевима била у великој мери главничава, односно снетљива. Од ове досадање немарности и неупућености имали су највећу штету сами земљорадници, јер нису овакву пшеницу могли лако продати, или су је морали давати много јевтиније, а осим тога, главница им је у знатној мери смањила принос. Штету је трпела поред произвођача и наша пшеница при извозу, пошто је губила од свог доброг реномеа. Кривицу за ово сносе сами произвођачи, јер се главничавост пшенице појављује само онда ако се семе пре сетве уопште не препарира против главнице или се то погрешно ради. Због тога је у интересу самих произвођача да семе безусловно пре сетве припреме према добивеним упутствима од стране среских пољопривредних референата“.

Поред овога упутства Министарства потсећамо и на саопштење Призада објављено 26 јуна тек. год. У „Политици“ путем Агенције Авале. У истом Призад из-

јављује да ће по налогу надлежних фактора примати само потпуно здраву робу у којој неће бити главнице или гари.

Ово Удружење не води никакву тенденциозну политику. У интересу општег стања оно је 4 јуна тек. год. заинтересованима скренуло пажњу и на то да се нарочито припази код вршидбе да се здрава зрна не замажу. Ово Удружење по својој дужности и задацима из Закона о радњама савесно прати све околности у вези са производ“ њом шшенице, њеном што бољом прерадом и потрошњом брашна. Сматрало је да ће најнадлежнија државна власт после објављене жетве, а уочи јесење сетве казати своју меродавну реч. То тим пре јер је необично интензивна појава главнице претила да ће недовољно пробрано и чишћено семе учинити пустош идуће године. У томе се нисмо преварили.

# По горњем писму изгледа да смо ми тврдили да Це квалитет овогодишње пшенице беспрекоран. Међутим

односна наша реченица овако гласи; „Али се исто тако не би могло рећи, да хладно време са честим кишама и сунцем неће утицати на извесно оштећење квалитета, онемогућујући нормално сазревање зрна и повлађујући штеточине. Уколико би ово променљиво време дуже потрајало утолико ће и оштећење квалитета бити веће. Разлика између нас и млинара лежи у томе што су они рђав квалитет овогодишње пшенице уопштили, док смо ми то својство приписали само једном делу жетве. По тадањем извођењу млинара дошли смо до закључка да ће наша пшеница ове године бити неспособна за извоз. Ми се међутим не можемо бранити од навале купаца са стране који нову пшеницу плаћају сувим златом. О' држању млинара ми смо писали само толико, да је њихово тврђење очигледно претерано. Држимо да ни млинари неће порећи, — а ако би то учинили, то им ништа не би вредело — да је наше оптимистичко „гледање на квалитет жетве било стварније, него њихово“ песимистичкије.“

Питаће се читаоци, као што се ми питамо, каква је то исправка којом се исправљају ствари које код нас

нису уопште објављене. Ми смо нашли одговор на то пи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39

тање и саопштавамо га читаоцима као један редак куриозитет. Истоветна исправка наиме послата је неколиким новинама. Пошто је невероватно да су те новине преписале наш текст, то је ова исправка циркуларна. Тога чуда још није било. Ми смо је отштампали из тог разлога.

Još pre zavođenja diktature grčka vlada je donela uredbu o ustanovljeniu paritetnih odbora za rešavanje зрогоуа 17među poslodavaca i radnika. Uvedeni su paritetni sudovi prvog i drugog stepena. U obe instance predviđeno ie učešće poduzetnika i radnika Prvostepenom odboru pretsedava pretsednik sreskog suda. Odboru druge instance stoji na čelu pretsednik apelacije, a među članovima nalaze se jedan profesor univerziteta i jedan pretstavnik uprave Biroa rada. Odluke odbora ministar privrede može proglasiti obaveznim. Međutim, u uredbi ie stajalo i to da je štraik zabranjen, čim se paritetni odbor umeša u spor. To je dalo povoda za propagiranje generalnog štrajka, na šta je vlada odgovorila zabranom štrajka uopšte.

Ali istovremeno su preduzete mere da se velike soci{alne suprotnosti ublaže i da se spreči širenje radikalnog uticaja među radnicima. Predviđeno je otvaranje javnih kuhinja i radničkih skloništa, i građenje radničkih bolnica. Vrše se pripreme za sprovođenje sociialnog osiguranja. U nekim preduzećima već je uvedeno osmočasovno radno vreme, koje će se proširiti i na ostala, a zakliučuju se i kolektivni ugOVOTI.

Od naročitog značaja je uvođenje minimalnih nadnica. One: iznose za radnika 55 drahmi dnevno (16,5 din.), za šegrte prva 3 meseća 25. drahmi (7,5 dinara), a docnije 30

Socijalni problem u Grčkoj

drahmi (9 dinara). Nameštenici ispod 21 godine starosti dobijaju naimanje 555—1000 drahmi mesečno (165—9300 dinara), a stariji 1500—1800 drahmi (450—540 dinara).

To delomice znači znatnu povišicu, jer su se ranije odraslim radnicima plaćale nadnice i od 30 drahmi (9 din.) dnevno, tako da je sadašnja minimalna nadnica za nekih 80% veća.

Već duže vremena su svi u tome složni da nadnice treba povisiti, što se videlo i na konferenciji koju ije sazvala vlada nekoliko nedelia pre zavođenia diktature i u kojoj su učestvovali i pretstavnici preduzetnika i radnika. Samo u pogledu visine nadhic4 mišlienia su se razilazila.

Kod nekih struka nadnice su povišene već 1935 содте. Ograničenje uvoza dalo je poleta raznim granama grčke industrije. Nastala je oskudica u radnoi snazi, i poduzetnici su bili prisiljeni da povise nadnice. Ali uopšte uzevši, one su poslednjih godina porasle relativno malo. U industriji duvana, koja u Grčkoi po važnosti zauzima DrVO mesto, DOvećala se minimalna nadnica sekača sa prosečno 60 drahmi u 1939 na 80 drahmi u 1935; najveća nadnica, međutim, iznosila је 1932 god. 125 drahmi, a 1935 samo 1920 drahmi. Nekvalifikovani duvanski radnici dobijali su 1932 god. 15—40 drahmi, a 1935. god. 15—65. drahmi, ti. nešto su porasle samo veće nadniće. Ali u svakom slučaju. ove povišice nisu ni u kakvom skladu sa istovremenim porastom troškova života.

Opšti indeks troškova života (1914 — 1000), porastao ie sa 1670 u 1931 za 356 na 2026: početkom 1986. Najvažnije su skočile cene namirnicama, sa 1576,9 u 1981 na 1999,5, ti. za 461,6. Znači da je porast najveći baš kod artikala čija se potrošnja najmanie može smanjiti i koji odnose najveći deo dohotka ekonomski slabijeg sveta. lindeks troškova života bio bi ioš veći, da kirije nisu održavane na staroj visini. Između porasta cena na veliko'i onoga troškova života postoji zato izvesna razlika. Cena' na veliko (1914 — 100). porasle su za 574, i to kod uvezene robe više nego kod domaće. Razlog leži u tome da kod uvezene robe, cene jače i brže skaču. |

ia 4 Са %