Narodno blagostanje

Страна 654 је __НАРОДНО И ДЕНА Бр. 40 Ratna šteta termin И 41/2% 1909. | 129— 128— 126.50 130.— 125Narodna banka 4 2% 1910 126.— =—— 132.— 132.— Agrarna banka 218.50 191.50 180.— 176.-— 172.50 41/-e% 1911 127.— 131.— 131.— 131— 13179: Stab zajam | UC | | | | 5% 1913 132.— 132.— 128.— 130.— 130.50 G%”"ĐDalm. prompt 500 _____--_______ _---- 7% 1981 184 — 196.50 198— 197.50 197.50 6% » » 1000 CE II E ) ==" Funding 1933 109.50 110.— 110.— 109.50 109.—

6% >» » 5000. 6% » termin Duvanski loz 1888 Crveni krst

Lutr: zaiam 1881

[1]. |

ТЕ

Smatra se đa između redukcije nominalne Катае stope kod državnih hartija. i redukcijč garancije. kod. PAB-a nema pravno nikakve razlike. Kurs akcije PAB-a je bio iskliučivo zavisan od državne garancije. Ona је tretirana na berzi kao papir sa stalnim ukamaćenjem, a ne kao dividendni papir.

Ne može se poreći da Ministarstvo finansija bdi nad kursevima državnih hartiia. Državne kreditne ustanove su stalno na berzi. One: nemaju šta da žale. Ali baš zbog toga što se zna da Ministarstvo finansila bdi nad efektnim tržištem, slučai sa akcijama PAB- -a. je utoliko neobjašniiviji i utoliko više zabrinjava imaoce papira.

Ali se nikaRo ne može reći da је bilo panike, čak ni kod PAB-a. A naša ie berza prolazila kroz panične situacije. Setimo se samo oktobra pretprošle godine. Depresija se više ogledala u povlačeniu tražnje sa berze. Мји је morala da zameni u naivećem delu javna ruka. Samo ne kod Blera, koji ie i dalje rađen za privatan račun uz popuštanje od 1 punkta. Poslednjeg dana rađen ie po 71, ali kako је kurs dolara silno skočio, to bi se moglo reći da tai papir nije uopšte popustio. Ratna šteta je popustila jednog momenta do 960, uz neznatan obrt. Ali se kurs po tome ipak nešto učvrstio. Poslednieg dana na njemu nije bilo uopšte posla, tog papira ie vrlo malo na tržištu.

_Može se misliti kakva bi izgledala situacija, kad bi tog papira bilo mnogo па tržištu u ovakvim momentima, pošto ga u opticaju ima preko 4 milijarde dinara nominalno. On je relativno naimanje nuđen. Мајјасе se osetio pritisak kod 6%-tnih Begluka. Toga papira ima hajviše oko berze. Оп је poslednjih godina bio glavni predmet trgovanja. Kurs je popustio do 68. Ali čim se povukla tražnia po tom kursu, povukla se i ponuda. Poslednieg dana nije bilo nikakvog obrta. Znači da se duhovi smiruju, kad se ne nudi ni onaj papir · koga ima najviše i kad se ima u vidu da je tražen Velik iznos po 67. Dalmatinaca ima vrlo malo na berzi i uopšte u opticaju pa ne mogu biti merodavni za situaciju na berzi. Narodna banka je stalno čvrsta, Tražena ije poslednjeg sastanka po 6.600.

Obrt u izveštajnoj nedelji iznosio je 7,1 mil.. din. prema 4,78 mil. i 2 mil. u prethodnim nedeljama. Najviše su rađeni 6% Begluci 2,55 mil. din. prema 1,04 mil. zatim Privilegovana agrarna banka 1,1 mil. prema 5792 hilj., Ratna šteta prompt 940 hili. prema 1,9 mil. (termin 501 hili.), 7% Bjer 442 hili. prema 571 hili., 6% Dalmatinci 354 hilj. prema 144 hili., 7% Seligman 191 itd.

Obračunski kurs naših dolarskih papira u NOGORU, је bio: 25-1Х: 43,5678; 2812: 43,6209;. 29-IX: 44,4683; 30-1%: 44,4995; 1-Х: 44,5487. :

NAŠI PAPIRI NA STRANIM BERZAMA

Kursevi na pariskoi berzi bili su sledeći: . | 21-IX 991. 281Х. - -241%Х 95-1%Х

40% 1895 198... 130. | 199... | 196. | 205. 5% 1909 136. - 137. 13876. 196 155 4:јоф 1906. | 194.95... 190.— . 197,—. |: 194.80. u

· Prag 12.690 19.80

12450 |

Kao što зе iz gornje tablice vidi, preovladala ie čvrsta tendencija. Porastao je kurs sledećih zaimova: 4% od 1895 za 1 poen na 129, 41%. од 1910 ха 6 роепа па 132, 4%'" је od 1911 za 4 poena na 131 i 7% od 1931 za 13.50 na 197.50. Меpromenjeni su bili Funding obveznice od 1933 sa 109 na 109.50 i 41J3% od 1906 sa 124.25 na 124.50. Pao ie kurs 5% zajma od 1902 za 2 poena na 134, 41/-% od 1909 za 4 poena na 125 i B% od 1911 za 1.50 poena na 130.50.

. Kursevi naših papira na njujorškoj berzi bili su:

74% Bler 8% Bler 7% Seligman 28 septembra 25:ј8—25'ј8 25+|8—26' | 281J-—30

DEVIZNO TRŽIŠTE

Uzbudljivost na deviznom tržištu došla je sa strane. Sa valutama Које 5: devalvirane nije se ni trgovalo. Cela pažnja je bila skoncentrisana na nemačku marku i na liru: Lirom se gotovo nikako ne radi. Marka međutim nešto je popustila, prompt je rađena po 13.60—13.65 dok ie termin mnogo jevtiniji. Ultimo oktobar 13.28:јг а 15 novembar 13.20. Strahuie se od devalvacije u Nemačkoi uprkos službenim izveštajima u protivnom smislu. Grčki bonovi su rađeni po 99.5. Slab ie Beč. Ide po 8.261, jer se i tu strahuje od devalvaciie i ako mislimo da je ona isključena. Dinar je još uvek čvrst, ali sudeći po kursu funte sterlinga poslednjih dana se situacija obrnula. Funta se nije mogla dobiti ni po 284,5. Svakako da ovo neće biti trajna promena, već da je uzrok rđava organizacija.

Kursevi su bili sledeći:

из) London „Berlin Beč Pešta Madrid Milano 58 25-IX 934 1363.983. 859.— —— = —— 80.—K 28-IX 934 1347.94 850— | —— — = 30.08 99-IX —— 3 134685 85152 —— = = 3030-1Х 234 1359.33 = — =— — 1-X 234 1363.64 826.82 885 —- — 29.50

Obrt u izveštajnoj nedelji iznosio je 31,9 mil. prema 96 mil. i 31,1 mil. U najvećim iznosima rađen je London 17,7 mil. prema 13 mil., Berlin 6.6 mil. premi 7.4. mil., Beč 3,83 mil. prema 9,9 mil., Pešta 3,0 mil. prema 764 hilj. din. itd.

Na ciriškoi deviznoj berzi Pariz, Amsterdam, Beograd i još neke druge devize ne notiraju još.

Kursevi su bili sledeći:

29-IV 28-V 25-VI 3-IX 16-IX 24-IX 1-X

Amsterdam 208.30 209.15 207.90 208.32 208.395 207.75

London | 15,61) 15.425 15.42 15.44 15.541 15.563/a 21.481|5 Njujork 308.48 3095%/a 307.25 306.95 307.— 8071i/s 484Berlin 123.35 194.50 199.60 193.35 193.45 123.30 173.—

Pariz .20.21ija 20.377/sa 20.261/a 20.20 20.20š/a 20.218/4 12.72 12.67" s 12.70 12.68: 17.75 Beograd 7— 7.— ZA — Z._ 7— |

· Рергезасја Суајсатког franka пајтапја је prema funti i iznosi 27%, док је najveća prema dolaru sa 29%.

” Depresijacila prema ostalim devizama samo je malo manja

od one prema dolaru. Funta dakle zasad ima prednost pred ostalim devizama a naročito pred dolarom, pošto ona nije skočila u toj meri kao ovaj.

Na privatnom deviznom tržištu u Beogradu funta ie vrlo čvrsta i notira 235—9395.50. Za dolar se nudilo 47. Егап-

·cuski. iju: švajcarski franak nisu rađeni.