Narodno blagostanje

14. новембар 1936

јемшта znatno niža od one kod ureda u severozapadnim. I pozivajući se na tu činjenicu donet је zaključak o konkurenciji privrednika iz jugozapadnih krajeva pomoću niskih nadnica, koja ie čak nazvana nelojalnom.

Prosečna osigurana nadnica vojvođanskih, srbijanskih (sem Beogradskog) i bosanskih ureda, čiji broj iznosi 8, kreće se od 15 do 18 din.; a slovenačkih, hrvatskih i dalmatinskih, kojih ima 7, od 20 do 27 din.

Prosečna nadnica u prvoj zoni iznosi oko 16, a u dru-

сој око 23 фп. te ie niža za 30%. Najniža je kod petrovgadskog a najviša kod sušačkog, a razlika iznosi 43%.

Ali ni ovakav odnos nadnica u raznim krajevima, koji pretstavlja na prvi pogled jedan kuriozum, nije dovoljan da bi se doneo zaključak o nelojalnoj konkurenciji. Ovim se ne dokazuje ni konkurencija u istoj privrednoj Srati u celoj državi. ?

Potrebno je imati u vidu ioš tri činjenice: vrstu posla i kvalifikovanost radnika, troškove života, i stepen privredne razvijenosti. Analiza ovih triju činjenica pokazaće nam, pak, suprotno od onoga što su tvrdili zagovarači minimalnin nadnica kao regulatora konkurencije. Ova analiza će iasno pokazati da ne postoji konkurencija u onom smislu u kakvom su je pretstavili nebrojeno puta pokretači ovoga pitanja.

Za poslove u nekim visoko industrijski razvijenim granama traži se kvalifikovana radna snaga, dok druge poslove obavljaju sasvim nekvalifikovani radnici ili čak šegrti. Ovo može biti karakteristično za čitave privredne стапе.

Uticaj vrste posla na veličinu nadnica najbolje nam pokazuju sledeći podaci Suzora o prosečnoj 05!guranoj nadnici u glavnim privrednim granama:

Na dan 30 јипа 1934 g. imali su prosečnu osiguranu nadnicu kod Suzora:

u % od ukupnog

din. broja osiguranih kod Suzora Kućna posluga 12,70 9,75 Industrija odeće i čišć. 15,20 4,90 Higijena 15,50 2,69 Prerada kože 16,89 3,19 Drvodeljska ind. 17,50 2,83 Šumsko-pilanska ind. 19,14 7,28 Ind. kamena i zemlje 20,74 5,08 Ugostiteljske radnje 21,47 3,84 Ind. hrane i pića 21,47 5,63 Metalno-mašin. ind. 21,92 6,42 Građenje puteva 23,06 4,15 Tekstilna ind. 23,16 8,29 Trgovina 24,07 9,03 Gradnje nad zemljom 24,40 5,01 Opštinski poslovi 24,51 4,94 Industrija duvana 24,82 1,92 Pozorišta, slob. prof. 27,56 2.1 Ind. kože i gume 28,11 0,71 Priv. saobr. pred. 29,04 1,27 Hemijska ind. 29,23 1,58 Ind. papira 30,01 0,75 Grafička ind. 32,66 1,38 Građenje prevoz. sretsf. 32,74 1,04 Javni saobraćaj 34,00 2511 Elektr. centrale 37,37 1,20 Novčani zavodi 38,96 2:22

Kao što nam pokazuje gornja tablica najniža prosečna Osig. nadnica je kod kućne posluge od 12,70 din., a obuhvata u julu o. с. 0,75% svih osiguranih kod

___DAPOJUIO БЛАГОСТАЊЕ

Страна 745

Suzora, a najveća kod novčanih i osiguravajućih zavoda (sa 38,96 din.). Znači, da je kod poslednje tri puta veća. Još se kod 15 grana kreće od 24 do 38 din., a kod ostalih je niža.

Iz ovog se mogu izvući dva zaključka. Prvo, da je za ocenu stanja nadnica i konkurencije pogrešno uzeti kao polaznu i sigurnu bazu prosečnu osiguranu nadnicu kod pojedinih ureda. Na toj pogrešnoj postavci, namerno ili ne, bazirano |e gledište o nižim nadnicama i slabije plaćenim radnicima u južnim nego u severnim krajevima. A to je bila polazna tačka za pomenutu akciju privrednih organizacija iz severnih krajeva.

Drugo, gornji podaci nam kazuju da je za stanje prosečne nadnice od presudnog značaja vrsta posla i visina nadnice u dotičnoj privrednoj grani. Prosečna osigurana nadnica će biti utoliko veća ukoliko se na području dotičnog Ureda nalazi više onih privrednih grana, koje zahtevaju kvalifikovanu radnu snagu.

Još jedna činjenica pobija gledište zasnovano na prosečnoj nadnici kod ureda. Beogradski okružni ured, koji je okružen uredima koji imaju najniže prosečne nadnice (vojvođanski, srbijanski i bosanski) ima prosečnu nadnicu veću od ljubljanskog i zagrebačkog, a od ureda koji ga okružavaju za oko 30%. Prema tome beogradski ured pretstavlja oazu visokih nadnica. Kad bi pošli od gledišta privrednika iz severnih krajeva onda bi Beogradski okružni ured, koji je najveći i ima preko 90 hili. osiguranih radnika i nameštenika, imao više razloga da se buni protiv niskih nadnica kod susednih ureda (vojvođanskih i srbijanskih) nego oni iz severozapadnih krajeva. Na ovom primeru vidi se nelogičnost gledišta zasnovanog na prosečnoj nadnici jednog ureda. Jer kad bi nadnica n.pr. u Beogradu ili Kragujevcu bila za 30% veća sigurno je da bi radnici iz susednih mesta (Pančeva ili Jagodine) pojurili svi u Beograd i oborili nadnice.

Severni krajevi ne samo što su jače industrijski razvijeni, nego imaju u većoj meri one privredne grane, koje zahtevaju kvalifikovaniju radnu snagu. Tipično poljoprivredni krajevi, kao što su n.pr. zona Subotica—Niš, imaju takve industrijske grane, koje su vezane za poljoprivredu, i naičešće ne zahtevaju stručne radnike i mnogo su više sezonskog karaktera. Baš u toj raznolikosti strukture privrednih grana i radništva leži tajna niže odn. više prosečne osigurane nadnice.

Mi smo izračunali u procentima, prvo, odnos osiguranih radnika u privrednim granama na području pojedinih ureda, i drugo, procentualni udeo pojedinih ureda u broju osiguranih u jednoj privrednoj grani kod Suzora. Kombinacija ovih dvaju grupa podataka, koje u nedostatku prostora ne možemo doneti, lepo pokazuju strukturu privrede i radnika u raznim krajevima države. Uzećemo samo nekoliko karakterističnih primera.

Petrovgradski okružni ured, koji ima najnižu prosečnu osiguranu nadnicu u državi imao je и јипи о. 2. kod četiri. privredne grane sa najnižim. nadnicama (kućna posluga, higijena, industrija odeće i prerade kože) 30% svih osiguranih radnika, a ljubljanski 20%. Tuzlanski ured koji takođe spada u istu grupu ureda sa niskim prosečnim nadnicama ima 36% svih osiguranih radnika zaposlenih u šumsko-pilanskoj industriji, koja takođe spada u privredne grane sa prosečnom nadnicom ispod 20 din., dok n.pr. Ljublianski ured u toj grani ima 7,1% a zagrebački 2,6%. Industrija hartije, koja ima prosečnu osiguranu nadnicu iznad 30 din. tj. stoji među najvećim, imala je u julu o. g. 4.700