Narodno blagostanje

5. децембар 1936.

ристика нашега радништва важи и за Загреб. Од 52.954 радника и намештеника које је обухватио попис од 30 јуна 1934 г. 42,27% било је старо између 20 и 30 година. Оних који су имали више од 40 год. било је 17,61%. Велик је проценат запослених који имају мање од 20 год. (6,017 или 11,36%). Деце испод 15 година било је око 1.500. Г. Хаберле сматра да је знатан и број запослених стараца преко 60 година, који износи 954 или 1,8%.

Три четвртине индустријских радника били су стари између 20 и 40 година, старијих од 40 било је 19,5%, а млађих од 20 година 5,91% (640). Број запослених малолетника је незнатан и мањи је него код осталих важниiHx привредних грана. У занатству је број запослених малолетника и млађих радника већи. Старијих од 40 година било је свега 12,4%, док је оних испод 20 год. било 91,5% (3.024).

Подаци о великом проценту младих радника (измеБу 20 и 30 г.) постају јасни кад се упореде са подацима о квалификованости радника, које смо изнели У бр. 48 о. г. („Половина радника у Загребу су неквалификовани“). Гро ових радника сачињавају сељаци и сељанке, који нису прави професионални радници. Запосленост је код већине пролазна етапа, јер се враћају натраг у село, а замењују их нове млаће снаге. Три четвртине радница је неудато (775%) и преко половина радника неожењено (55,5%), а то, такође, иде у прилог нашему тврђењу. |

Загреб спада међу оне градове у нашој земљи гле су трошкови живота најскупљи, што уз квалификованост радника и природу посла доприноси да је и просечна оснгурана надница код загребачког Окружног уреда међу највећима. У августу 0. г. она је износила 93,87 дин. и била је већа од просечне за целу земљу за 11,5%. Налнице радника у Загребу, по подацима г. Хаберлеа, биле су на дан 30 јула 1934 г. следеће:

Број запослених

Осигурана надница мушких женских укупно до 8 дин. 2.524 1.167 3.691 од & до 964. 48 40 88 = 26 „1165 183 1.341 1.524 ~ 6 о MOJE 2, 308 417 725 ». MA, 165 936 8.760 9.696 »„ IG8 „ 2006 1.078 1.518 2.596 "200. | 200 1.763 1.691 3,454 240 , 2885 2.481 1.717 4,198 7 258 , УЗЕО, 3.665 1.515 5.180 » 94,0! 40,05 3.293 1.156 4.449 „ 400, 28. „ 2.638 912 3.550

преко 48 11.589 2.264 13.808

Запослене жене су плаћене слабије. Осигурану надницу преко 24 дин. имало је 31.180 или 58,9% свих мушких 23.616 или 77,54%, а женских 14,934 или 66,38%). Гро женских имао је надницу између 14 и 17 д. (38,94%), док је код мушких највише осигурано у надничним разредима од 24 до 40 дин. и преко 48 дин (37,9%). Значи да скоро две петине запослених мушких радника и намештеника има iy надницу преко 48 дин., а исто толики проценат женских само 14—17 дин.

Просечна надница код женских за целу државу је мања од оне мушких за 25—30%. У августу 0. г. осигурана надница мушких код Сузора износила је 23,53 дин, а женских 17,37 дин. Као што нам показују горњи подани ова диспропорција између надница мушких и женских у Загребу je jom већа. Разлог овој појави лежи у врсти посла. ' ·

У загребачким индустријским предузећима имало је само 470 мушких радника (7,28% свих индустријских) оситурану надницу испод 24 дин. док је код женских број био већи (1.500. или 37,8%) и то углавном са надницом од

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 1 95

14 до 24 д. Знатан број инд. радника имао је надницу изнад 48 дин. (3.884 или 35,8%).

Занатски. радници су слабије плаћени од индустријских, јер је мушких са надницом испод 24 д. било 3.960 или 38,8#%, а женских 2:146 или 58,8%. Надницу до 8 дин. имало је 2.794 или 19,81% свих занатских радника. То су углавном шегрти и млађи помоћници. Гро мушких има надницу између 20 и 34 дин. док су женске распоређене приближно подједнако у свим надничним разредима, али је најбројнији разред са надницом испод 8 дин.

У индустрији и занатству велику већину претстазљају мануелни радници, док су у трговини и новчаним заводима у већини. намештеници. Трговачко особље ни:

боље плаћено него индустријски радници. То показује упоређење надничних разреда. Мушких намештеника трговачких радњи са надницом испод 24 д. било је 1.170 или 19,5%, а женских 950 или 38,29%. Надницу преко 48 дин. имало је 3.480 намештеника-ца (или #1,1%). Међутим, намештеници код банкарских и осигуравајућих завода су много боље плаћени. Са надницом изнад 48 д. било је мушких 1.120 или 83,8%, а женских 246 или 68,1%. Број запослених са надницом испод 35 дин. је био минималан.

-____________________ Odbor za ispitivanje aktuelnih

· problema svetske trgovine, koji ie osnovan pre godinu dana _ од Karnegijeve zadužbine u okviru Međunarodne trgovinske komore, objavio ie izveštaje stručnjaka, koji su služili za bazu 13 tačaka za unapređenje svetske trgovine, o kojim smo mi već pisali u broiu od 24 okt. tek. god. Osnovna nota ovih izvrštaja je, da povratak blagostanja zavisi od ponovnog oživljenia svetske privrede i da su za to potrebne istovremene mere na području valutnom i onom trgovinske politike. Oslobođenje svetske trgovine mnogo zavisi od ukidanja valutnih nesigurnosti; ali poslednje ie samo onda moguće ako se devizni kursevi izvesnih zemalia međusobno prilagode, devizna i klirinška ograničenja ublaže i reši pitanje međunarodnog zaduženja.

Pobeda engleskog gledišta

[e re er JT CJ

Prvi izveštaji se bave smanjenjem svetske trgovine, čija se veličina naročito vidi iz upoređenja sa poletom proizvodnje od 1932 god. Ono se smatra kao posledica protekcionističkih mera, preduzetih bilo radi organizacije odn. industrijalizacije, koje imaju više privremen karakter, bilo radi postizanja autarkije pomoću zamenljivih (veštačkih) proizvoda, koja će najzad ipak morati da se ukine zbog njezinih ogromnih troškova. Odgovornim za ovo stanje smatra Odbor poverilačke zemlje, koje su dužničkim zemljama onemogućile otplaćivanje dugova putem robne razmene i prisilile ih da poduzimaju povećanje carina, kontingentiranja, deviza, ograničenja i devalvacije, da bi osigurale ravnotežu svojih platnih bilansa.

Što se tiče stabilizacije valuta, ističe se da su carinske merc izazvale mnoge devalvacije, ali da je, obratno, i mnogo carinskih mera poduzeto da bi se ublažile trgovinske nejednakosti, nastale devalvacijom stranih valuta. Sem toga роnovo se ističe, da je valutna nesigurnost u poslednjoi konzekvenci ipak štetna za svetsku trgovinu, jer se koristi od devalvacija pokazuju kao kratkotraine, isto tako je s obzirom na ograničenje mogućnosti valutnih fondova vrlo sporno gledište, da se cene mogu stabilizirati pomoću valutnih manipulacija. Ali odbor sada priznaje da stabilizaciji valuta mora da prethodi izvesno prilagođavanje svih valuta, a naročito ukidanje deviznih ograničenja i regulisanje međunarodnih dugova. Što se tiče tehnike stabilizacije, odbor preporučuje, suprotno svom dosadašnjem gledištu, uvođenje provizorijuma u obliku izvesne garantije za stabilizaciju, čemu opet ima da