Narodno blagostanje
šče.
Страна 810
__- НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ
5 _| __Бр. 50
· prednosti službe u vojsci. One su ogromne, tako да 'sam se nehotice zapitao, šta će da košta suvozemna "vejska Englesku. Duvao je strahovit vetar te nisam mo830 duže da stojim pred tim plakatima, ni da pobele'žim опо 80 je najinteresantnije u njima.
58 Da |e Engleska počela s ovom akcijom, када је imala tri miliona nezaposlenih, za šest meseci uspeh "bi bio postignut. Međutim, danas je zadatak. mnogo 'teži”i apsoluino je nemoguće postaviti ma ·kakvu. pro“grozu. Ali ni maksimalan uspeh u regrutovanju ne mo”že'BHi iz daleka da zadovolji personalnu potrebu Englee u eventualnom budućem ratu. Pre bi se moglo rea 'Kngleska ovim regrutovanjem samo priprema šinski kadar. Kada čovek ima pred očima zakono·davstvo o fofalnom rafu u raznim zemljama, onda је "петовисе сомоп! о зиуохетпој уојзе! и Епојезкој 1 "zbog toga se mora pretpostaviti da odgovorni. faktori “moraju imati planove o popunjavanju ove'praznine. Ме može Engleska na dobrovoljnoj i liberalističkoj. bazi :vođiH rat s uspehom, kad su u drugim zemljama i pošsledhje Živo biće i poslednja radionica angažovani za fat. Uostalom, u pogledu ekonomske mobilizacije za slučaj rata, izgleda da se u Engleskoj radi mnogo viсво 510 зе [0 misli. Pokušaj engleskog Ministarstva irodne Odbrane da osnuje državnu fabriku aviona, Ted snažnih privatnih, samo je jedan dokaz za 10. Drugi je dokaz javna akcija države na stvaranju ге-
паетупе hfane u zemlji. Engleska ima u sivari već pot-
ДОГАЂАЈ
U oktobru o. g. monopolski prihodi su izneli 169,3 mil. din. prema 176,8 mil. din. u istom mesecu prošle godine, te su : = родђас та 75 ти. а. lj %.:Povećali su se jedino: prihodi od soli za 2,2 пи: 4. па 26,94: mil. d. Najviše su podbacili prihodi od petroleuma, za #4/4- mil. d. (ili 25.0%) na 17,15 mil. din. Znatno opadanje. priHoda :od petroleuma u oktobru je svakako posledica ogromidtog povećanja istih u septembru o. g. (sa 5,9 na 13,1 mil.. d.). Кубе o Za. prvih sedam meseci budž. godine 1936/837 zg. (apriloktobar) monopolski prihodi su dali 1.133,98 mil. din. prema 51;160.30. mil. d. u istom periodu prošle godine, te su podžbačili za 26,32 mil. din. odn. 2,93%. Pojedine vrste prihoda :pokazuiu ovakvo kretanje (u mil. din.): а њи а —%
S e akc 1985 g. 19862. 840,4 807,4 --— 8,9 159,0 165,5 (а 5:85: etroleum 58,8 64,0 > 800: 2 20се ~ 49,2 43,2 00 о Cigar-papir 36,1 36,8 Sr Ba #Razni: prihodi 16,8 : 17,0 az ЕЈ
Prihod od duvana, najvažnijeg monopolskog: artikla, šmanjio' se za 32,9 mil. d. ili 8,5% prema 1935. g.: 1 izjedna:io-Se sa prihodima od duvana u istom periodu 1984: g.-koji ·:8d bili naipiži za poslednjih 8 godina. Glavni potrošači»du: ana “Su državni činovnici, koji su naš naibroiniji:red: ghad“skog: stanovništva. Njihova kupovna moć je opala, jer su
prihodi ostali isti, dok su troškovi života poskupeli,:te'je to уједа od uzroka opadanja monopolskih prihoda od. duvana. :'Bakođe:je i smanjenje izvoza duvana uticalo. na kretanje mo„nopolskih prihoda od duvana. Kao i ranijih: godina prihodi :sod:soli:i petroleuma u letnjim i jesenjim. mesecima:su u:'pDorastu. Prihod od žižica nastavlja sa sistematskim::opadamnjem.
vojnom, već u onom politike naoružanja.
puno izrađen ekonomski generalštab: u obliku podod"Бога Odbora Zemaljske: Odbrane za životne namirnice "и ratu. Ovaj se Odbor nalazi u sastavu Minstarstva::za ·Koordinaciju Narodne Odbrane, na čijem se čelu :na'lazi Ser Toma Inskib. Isti je formirao još proletos jedan: potkomitet za ishranu civilnog stanovništva, na čijem se čelu nalazi ugledni ekonomista Ser. Uili{em Bi-
veridž, Zaseban potkomitet proučava pitanje zaštite ži-
·votnih namirnica od neprijateljskog: bombardovanja i „gasnog napada iz vazduha. Ministarstvo poljoprivrede
ima takođe jedan organizam koji proučava isto pitanje sa gledišta. nacionalne proizvodnje. Pre nekoliko je daпа Ministar Trgovine S. Ransimen osnovao u svome
Ministarstvu odeljenje za ishranu u slučaju rata, čiji je
zadatak rešenje pitanje izvora van zemlje. I ono stoji u vezi sa- Ministarstvom za Koordinaciju Narodne Odbrane. Za direktora će biti imenovan g. Frenč, sekretar Ministarstva poljoprivrede i ribolova. 12-0g novembra izjavio je g. Baldvin u Donjem Domu, da pitanje ishrane u slučaju rata nije još potpuno rešeno, ali je na najboljem putu. Šema racionaliziranja je već dovršena.
- · imam utisak da će Engleska u budućem ratu da baci težište-na filotu i vazduhoplovstvo. To ne bi bilo
"ništa novo; nove bi bile samo. dimenzije, jer englesko ·naoružanje ima. za cili vazduhoplovni park o kome se "до danas samo sanjalo. Avion će biti još mnogo važni-
je:odbranbeno sredstvo od napadnog, ne u pogledu
1 ПРОБЈ
МИ
U broju 36 pisali smo opširno
Opijumsko pitanje i za i- O problemu opijuma kod nas
duću godinu osfalo ije i našoi opijumskoj politici. nerešeno Tom prilikom konstatovali smo | praznine našeg · opilumskogz
EKSER resi er ar ea OJ = == zakonodavstva, zatim da se svetsko tržište sve više sužava i, u vezi s tim, istakli potre-
bu ograničenia proizvodnje. Međutim, kako po svemu izgle-
· da, i'za- narednu godinu ostaće sve po starom. Prema izve-
štajima iz Južne Srbije prilikom jesenje setve makom je zasejama veća površina no laniske godine. Pošto je opijum. postao krupno partijsko-političko pitanje našeg Juga, proizVo-
.đdači nimalo ne sumnjaju da će i iduće godine biti zadržana “ista otkupna cena i da će država opet staviti na raspoloženie ' potrebne milione za intervenciju.
Nasuprot ovomć, izgledi za unovčenje sve su перо-
Volinij. Kako pe svemu izgleda, oni će se u narednoj godini
još više pogoršati. S. A. D. su ove godine kupile znaine
"količine opijuma, te će naredne godine verovatno зтанји "UVOZ. Al, ako se to i ne bi desilo, ipak svetska uvozna'po-
treba ni u narednoj: godini neće ni u kom slučaju prekoraiti 180:.000"ke. Koliko ie pak 60 i suviše malo prema Svet-
"skoj proižVodriji, dokazuju najnoviji napori proizvođačkih 7а“malia da šmanje proizvodnju. Među ove zemlje spadaju Iran
i Turska. Iran je, pre izvesnog vremena, prvo oborio cene svojoj robi misleći da na tai način poveća plasman na svet-
"skom tržištu. Ali u tome nije imao uspeha, jer su odmah: bo-sle toga” oborili cene svome. opijumu i Centralni biro u. Ca-
rigradu ij Rusi.:Na-taj način, između cena iranskog i tursko-
jugoslovenskog :odnosno ruskog opijuma ostala ie stara re"аса: Хбош "Тота će, Iran. naredne godine smanjiti Dprow„Izvodniu zasejavanjem veće površine pamukom. Na tu: meru .:on-se :odlučie: zbog velikih neprodatih stokova iz ranijih: пита, Кој se u poslednje vreme: stalno uvećavaju.
'go-