Narodno blagostanje

Страна 828

ovoga zajma nije samo nabavka sredstava za finansiranje naoružanja, koje po novom budžetu zahteva mnogo Veće iz'datke nego ranije; on tireba da posluži i za popravljanje raznih nepravednih i neuspelih mera, preduzetih u vezi sa devalvacijom. Ovo popravlianie, kako u interesu pojedinaca tako i celokupne privrede, potpuno daje za pravo kritici preдихенћ шега Који је odmah posle devalvacije franka dao naš urednik, u svome članku u br. 30 od 3. oktobra o. g. On je tada: rekao da se po toku međunarodnih pregovora i po nekim drugim, retrospektivno objašnjivim razgovorima vidi, da je vlada bila rešena na devalvaciju još pre otvaranja upisa bebi-bonova, iako se tada obavezala da će čuvati stabilnost franka. Ovo mišljenie osvojio je duhove i u Francuskoj;

O HAPOJIHO BJIAFOCTAFDE

Бр, 51

imaoci bebi-bonova su s pravom počeli da napadaju vladu, i vrhunac tih napada bila je pretnja tužbom sudu. Naš urednik je tada, osim toga, rekao da se iz političkih i etičkih razloga može razumeti kada vlada skrivače zlata i begunce iz franka kažnjava prinudnim preuzimanjem njihovih zaliha zlata i deviza po starom kursu i posle devalvacije, ali bi trebalo da ta kazna obuhvati i sve ostale begunce iz franka pre devalvacije. Zbog: toga je on smatrao da se ovakvim merama neće postići ponovni ulazak skrivanih iznosa u privredu, koji је уахап 12 рпугедпо- -političiih razloga. I zaista. prinudno ustupanje zlata nije imalo nikakva uspeha, jer su predati iznosi bili mnogo manji nego što je. očekivala vlada. Novim zaimom se ispravljaju te pogreške.

mmm

ОБАВЕ ШТАЈНА. СЛУЖБА.

„ИНДУСТРИЈА

- — Čehoslovačka industrija se zainteresovala za podizanje instalacija za hidriranje uglia, kojim se, kao što је poznato, zamenjuje benzin. Za ovu odluku naročito su se zainteresovali ugljeni rudokopi u Češkoj i Slovačkoj. Nienom definitivnom sprovođenju u Život za sad stoje na putu Driyvredno-politički razlozi. Hidrirani ugalj je, naime, skuplji od benzina, + privatna preduzeća neće da pristupe njegovoj Dro-izvodnji dok im država ne osigura rentabilitet.

. — Muedunarodni kartel finog lima zaključio je na sedmici održanoj u Parizu povećanje cena od 10 do 20 papirnih šilinga. Isto tako su povećane cene cinkovim pločama za 1 papirnu funfu.

| — Senćanski mlin ma плен Hesler i drugovi d..d: u „Senti povećaće glavnicu sa 4 mil. na 10 mil. din.

— PančevačEi parni mlin d. d. u Pančevu ромесасе glavnicu sa 4 na 10 mil. din.

— Austrijska vlada osniva fond od 10 mil. šil. radi pomaganja onih industrijskih grana koje su oštećene devalYacijom u inostranstvu.

— Prema dosadašnjim rezultatima preradile su čehoslovačke šećerane ove kampanje 40,86 mil. metr. centi še'ćerne repe prema 39,63 mil. lane, ti. za 21,5% više. Računa se sa ukupnom proizvodnjiom od 7,25 mil. metr. centi siroVOZ šećera. Izvoz sirovog šećera bio je u novembru 470.000 metr. centi, prema 299.000 lane (za 60% više); od. početka kampanje izvezeno je 918.780 metr. centi (emi 534.000 lane, ti. za 72%. Više).

— Svetska proizvodnja žive iznosila je u 1935. god. 3978 tona prema 2652 u 1934, 2037 u 1933, 2790 u 1932 i 5579 u 1929. Na prvom mestu među proizvođačkim zemljama je братја (1232 tone prema 1096 u 1934); zatim dolaze Italija (880 tona prema 441 u 1934), S.A.D. (604 tone prema 592), Rusija (300 tona prema 267) i Meksiko (216 tona prema 158).

— Čehoslovačka vlada sprema preuređenje automobilske industrije, da bi je prilagodila zahtevima zemaljske odbrane i da bi omogućila proizvodnju u masi standardizovanih tipova kola. =. = Медипагофт одђог ха kalaj u Londonu rešio je da -kontingent za proizvodnju kalaja u prvom fromesečiju 1937 smanji na 100% standardne kvote, prema 105% do sada.

— U Atini se podiže fabrika limunove Wiseline, koja će godišnje proizvoditi 50 tona. Fabrika će podmirivati ce.Jokupnu grčku potrošnju (18 tona godišnje), a ostatak па„тегауа da izvozi u balkanske države i na Bliski Istok.

— Turska vlada potpisala je ugovor sa engleskom firmom Brasar o instalaciji industrije gvožda u Karabiku, sa godišnjim kapacitetom od 200 hilj. tona. Mašine će se ispla„titi _u toku od 8 godina.

— У Чехословачкој је пронађено ново средство за изолацију топлоте. То је стаклена вата, састављена из необично танких и лаких стаклених кончића; кубни метар ове материје тежи свега 105 кг. Слој ове стаклене вате, дебео 5 см., чува топлоту као зид од опека, дебео ! м. Ова изолација је незапаљива, не прима влагу, одбија штеточине и не спроводи електрицитет. Производња овог новог средства за изолацију ускоро треба да отпочне; има изгледа да ће се оно много употребљавати у IDD винарству.

— Енглеске предионице у Ланкашајру које прерађују египатски памук (њих 20 са укупно 17 милиона вре-

тена) образовале су картел, ради рационализације произ-

водње и уређења конкурентских односа.

— U Beogradu je osnovano novo akcionarsko društvo Dubrava а. d. za eksploatisanje šuma, istraživanje ruda i kopova sa glavnicom od 1 mil. din.

НОВЧАРСТВО

— Dosadašnja uredba o Feniksu prestala ie 15 dec. da važi i na njeno mesto stupila je nova, prema rešenju Privredno-finansiiskog komiteta ministara. Prema novoj uredbi Feniks se pretvara u samostalnu ustanovu, koja će. produžiti poslove po zaključenim ugovorima. U nove poslove Jugoslovenski Feniks ne sme ulaziti. Sva imovina, koja je prema knjigama u Beču služila kao pokriće premijskih rezervi jugoslovenskog portfelja pripada novoj ustanovi, kao i sva imovina bivšeg Feniksa u Jugoslaviji. Upravni odbor Jugoslovenskog Feniksa sastoji se od 5 članova, koje postavlja ministar trgovine na tri godine. Nadzorni odbor se postavlja na godinu dana i to prvenstveno iz redova osiguranika. U zamenu za državne menice, izdate na osnovu Zakona o građenju pruge Požarevac—Kučevo, u nominalnom iznosu od 495.000 dolara, Ministar finansija izdaće obveznice u iznosu od 16,5 mil. dinara sa 4% kamata, koje će зе атогшхоуан и 12 соdišnjih rata.

— Kod velikih francuskih banaka primećuje se od де-'

valvacije porast depozita. Tako je u oktobru porast Kkratkoročnih depozita iznosio kod Crćdit Lyonnais 589: mil. fr., kod Crćdit Industriel et Commercial 157,5 mil, kod Comptoir National dEscompte preko 1 milijardu fr., a ISO РО Сепега! око 690 mil. fr.

— Vlada ie propisala Uredbu o likvidaciji аи jućeg društva Zora d. 4. п Zagrebu. Ministar trgovine i. industrije postavlja komesara i članove likvidacionoe одђога. Obaveze društva iz osiguravajućih ugovora prestaju da.važe. Polise biće otkupljene sumom prema deobenom planu koji će izraditi likvidatori. Isplata društvenih obaveza vršiće se sledećim redom: za uzdržavanje društvene imovine, potraživanja likvidatora, potraživanja: nameštenika, potraživanja. koja

он