Narodno blagostanje

19, децембар 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 821

ПИСМА СА ПУТА о Па

ДОГАЂАЈИМА И ПРОБЛЕМИМА

Друго писмо

Париз, почетком децембра

I ФРАНЦУСКИ ПОЛИТИЧАР О ЕНГЛЕСКОЈ ВОЈНОЈ СНАЗИ У РАТУ НА СУХУ.

У дискусији о спољној политици у француској Народној скупштини од 5 тек. мес. казао је г. Пол Рено, да Француска има свега две спољно-политичке комбинације: наслон на Немачку или на Русију. Енглеску је дакле избацио из комбинације и то у тренутку, када г. Делбос с усхићењем одговара истом мером на изјаву г. Идна на банкету у част г. Ван Зеланда, по којој Енглеска сматра повреду западно-европских граница за сазиз Бе . Г. Рено је опозиционар, па би се могло лако претпоставити, да је он из тактичких разлога избацио Енглеску из комбинације, пошто је влада у том тренутку бацила тежиште баш на наслон на Енглеску. Та би претпоставка била нетачна, пошто е г. Рено у истом говору изјаснио за комбинацију са Русијом, која претставља и владину политику. Г. Рено је англофил, те се не може претпоставити, да је тако говорио из непријатељског расположења према Енглеској. Он избацује из комбинације енглески савез искључиво због тога што сматра Енглеску војно за врло слабу. Тиме не жели он да потцени поморско и ваздухопловно наоружање Енглеске, већ циља на њезину слабост за случај сувоземног рата, а будући рат Француске мора бити првенствено територијалан, захваљујући њезином географском положају и с обзиром на њену међународну ситуацију. о | 1

Када Енглеска службено изјављује да је повреда западно-европских граница сазив belli aa њу, онда она мора да зна да се ради о сувоземном рату. Осим ако не мисли да у њему учествује само својом ваздушном флотом. Кад приватног Енглеза питате, су чим мисли Енглеска ратовати на европском копну, он одговара да је она и у Светском рату извршила своју дужност иако ни онда није имала опште војне обавезе. То је међутим само

један изговор. Морају знати Енглези да под овим условима не могу много да учине у рату на суву. Пацифисте пак налазе велике утехе у тој чињеници; они сматрају да ће отсуство опште војне обавезе спречити енглеску владу да по цену живота својих синова врши полицију на европском копну.

Истина, Енглеска је то већ радила 1914 године. Она је ушла у рат због повреде белгијске неутралности. (Немају право они који тврде да је она заратила из економских разлога или да би спречила напад од стране победоносне Немачке. Не може се мањи ризик заменити бескрајно великим). Али пацифисте баш на основу искуства из 1914—1918 год, доказују да би свака интервенција у европском рату била беспредметна, пошто Европљанима нема лека. Ништа није могла Енглеска својом појавом у светском рату да поправи код континенталаца | = | |

Добро наоружана Енглеска би била доиста најмоћнији гарант мира у Европи. Али, било да Енглеска уведе општу војну обавезу или не, све се више чују у енглеском јавном мнењу гласови у

- корист политике дезинтересовања према прили-

кама на европском копну. Један пацифистички политичар нам је казао, да Енглеска личи на мужа који јасно види да је и сувише дубок бездан између њега и његове жене, али који ипак не предузима кораке за развод брака, из навике и других обзира. Енглеској пада тешко да се одрекне улоге коју је играла стопедесет година у Европи. Али то не значи да се она неће добро да размисли, пре но што би ушла у рат у својству европског полицајца. Изјава г. Идна не везује никога, она само обележава гледиште данашње енглеске владе.

Н ЕНГЛЕСКА СЕ СВЕ ВИШЕ ТУЂИ ОД ЕВРОПЕ.

Нама се чини да се цела Енглеска већ увелико туђи од европског континента.

Спољна политика Енглеске била је кроз цео деветнаести век руковођена на првом месту економским обзирима. Ту лежи и прави узрок размимоилажења са Француском после рата. Док је Француска сматрала дасеима да извршује Версаљски уговор, дотле је Енглеска стала на гледиште · да је главни циљ међународне политике после рата економска обнова Европе. Она је сматрала битним условом за излаз из тешког економског стања повратак Русије у европску економску заједницу и подизање куповне снаге Немачке. Енглеска је била колевка и највећа поборница слободне. трговине. | свршетка рата било је у борби против рапидно напредујућег протекционизма. Она је била више но нервозна на аутаркијску политику т. зв. нових

Тежиште њене акције у Женеви од

држава и трудила се, уз припомоћ северно-европских држава, да уклони сметње међународне трговине. Са великом забринутошћу примила је она к знању формирање тзв. европског југоисточног аграр-

_ног блока са програмом увођења преференцијал-

них олакшица на европске аграрне производе, а на штету прекоокеанских земаља. Преференцијал је, говорили су енглески претставници у Женеви, аброгација клаузуле највећег повлашћења, а то значи крај светске трговине. У економском комитету Друштва народа долазило је до врло бурних сцена. Увиђајући да се Европљани не могу поправити, холандски делегат, претседник г. Колајн, поднео је оставку и одржао један пророчански

_ говор, који се у свему испунио. Он је то учинио у договору с Енглезима, са којима је стално био сагласан. Европа је остала при преференцијалу,;