Narodno blagostanje

26,. децембар 1936.

_— Bugarska. vlada sprema | zakon o proizvodnji Tužinog. ulja koji će. sadržati stroge propise O kakvoći robe i utvrditi cene.

_-— Radi unapređenja svilarstva. Nemačka се па ргојебе zasaditi 12 mil. komada dudova, i to na zemljištu koje se inače ni za šta ne bi moglo upotrebiti. Jaja svilene bube dobijaće svilari od državnog oglednog Svilarskog zavoda u Celle-u, a čaure će posle predavati državnim sabiralištima svilenih čaura; kojih ima sada 11. Za preradu čaura postoje 4 fabrike. 5

— U Bugarskoj bilo je na kraju о. 2г. газадепо 115 bili. Ha vinograda, prema 110 hilj. krajem 1935 1 100 hili. krajem 1934 g. Od novosađene loze najviše otpada na AfuzAli, Damiat i Rezekia, čiji plod služi u prvom redu kao stono grožđe. ;

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Holandski ministar privrede iziavio je u parlamentu ·da će vlada i dalje unapređivati izVoZ, a istovremeno SpTOvoditi i mere za zaštitu domaćeg tržišta. U poslednje vreme ukinuti su neki kontingenti, ali to je učinjeno samo zato Što je bilo u holandskom interesu; ubuduće takvih mera više neće biti.

= Швајцарска влада укинула је ограничења увоза око 60 разних артикала. Мера је образложена променом привредних прилика после девалвације.

— Чехословачка намерава да државну гаранцију за извоз повиси са 1,86 милијарде ч. кр. на 3 милијарде. Држава ће гарантовати у првом реду великим фирмама код испорука иностранству, и то до 70% вредности извезене робе.

— Аустралијски министар трговине изјавио је даће повисити царину на цемент, кокс и челик, јер досадашња царина од 5% тржишне цене робе није довољна да заштити аустралијску индустрију од демпинга. Пошто је јевтиноћи ове робе узрок у великим попустима на подвозу, износиће нова заштитна царина колико и разлика између редовног и стварно плаћеног подвоза.

ТРРОВИНА

— Rumunska narodna banka naredila le da se izVOZ паће i naftinih proizvoda u Austriju ubuduće plaća samo slobodnim devizama na njen račun kod Austriiske narodne banke. Od ostalih dugova austriiski uvoznici će 85% plaćati šilinzima na drugi rumunski konto kod Austrijske narodne banke, a 15% ima se uplatiti na poseban račun, sa koga će Rumunska narodna banka doznačavati iznose rumunskim izvoznicima. Austrijanci su nezadovolini ovim naređenjem, ler se prilikom poslednjih pregovora govorilo da će se samo 25—30% ·•uvoza nafte iz Rumunije plaćali и O zama.

| — Mađarska Žal da kupi od OOU Je Vela količine oblica s. tim da se izvrši prebijanje vrednosti ove .robe sa mađarskim finansijskim potraživanjima. Čehoslovačka pri„staie uz ovai način plaćanja samo ako Mađarska bude voljna „да Кир: 1 druge robe, naročito rezanog drveta.

— Чехословачки увозни контингент дебелих свиња за. 1986. г. предвидео је увоз од 136 хиљ. ком. Стварни "увоз био је, међутим, близу 300 хиљ. комада. Узрок томе је пораст потребе за машћу, због њеног принудног мешашња::са маргарином, чија: је потрошња порасла. С. друге стране порасла је потрошња масти и свињског месаг "За месец јануар 1937 је сточни синдикат одобрио yBO3HH кон-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна: 845

тингент од 12 хиљ. комада; што одговара месечном нросеку предвиђеног годишњег контингента. 2 За

= У клирингу са Италијом међу дужницима је сада на првом месту Немачка са 1796 мил. лира, а затим. Фраицуска са 40 мил. лира. Међу повериоцима заузима прво место Швајцарска са 50 мил. лира.

— Немачка увози из Бугарске пекмеза од парада: за у Бо ДНО И до 40.000 марака. |

= ЈУ Солунској луци у грчкој зони отворено је одељење берзе У коме "ће се обављати купо- "продаја стоке. Ново“ основано · "одељење берзе корисно ће · послужити си нашим извозницима · стоке, који су због недостатка: 2 HHX трговачких. узанса често трпели штете.

— "Народна банка је саопштила овлашћеним новчаним заводима да се 25% износа фактуре за "петролеумске производе увезене из Румуније има. претворити на следећи начин у фунте: износ изражен у лејима се прерачу; нава у динаре по утврђеном курсу од 88.967 за. 100: леја, затим динарски износ у фунте по званичном курсу без прима (око 166 дин.). Овлашћени заводи могу продати енглеске фунте, ако би наш увозник хтео да надокнади румунском извознику евентуални мањак због погрешно израчунавања курса, ито заплаћања после 26. септембра ог. до износа добивеног по горњем начину рачуна. За накнаду разлике код ранијих плаћања потребно. је овлашћење Народне банке. | | | — Према новом чехословачко-мађарском трговинском уговору, предвиђена је. за 1937 годину размена робе у износу од 200 милиона 4. кр. према 120 мил. у 1936. Предвиђа се нарочито испорука свиња и других мађарских пољопривредних производа у замену за чехословач. ко дрво. — Бугарски извоз свежег парадајза нагло расте; 1936 г. је извезено 4796 тона, према 9545 у 1935, 219 У 1934 и свега 77 тона у 1938. 16066 сав парадајз испоручен је Немачкој.

КОЊУНКТУРА

— Nacionalni dohodak u VCdSkoj и 1986 год. сен se na 6805 mil. šv. kr., prema 6858 mil. u 1985 1 5741 mil. 1934. Od ukupnog dohotka 605 mil. (9%) otpada na 4 Dohodak od rada iznosi 4176. mil. (62%) prema 3978 mil. u 1935 god. Ukupna isplaćena nadnica porasla je u građeViTiskoj industriji za 12%, u- ostaloj industriji za 7%. a kod ı zanata za 6%. Porast nadnica u poljoprivredi je manji. |

— U Holandskoj Indiji skočile su, usled devalvacije forinte, cene namirnica na malo za 8—20%, a na veliko. za 16-—_49%. Morska riba poskupila je za 19,4%, kokosovo ulje Za: 16,6%. pirinač za. 8,8%,; voće za 7,6%, jaja za 8%. Međutim uopšte se nisu promenile. kirije, cene. plina, struje,. vode, benzina, prevoza itd. Posledica ovakvog razvoja је da Evropljani skoro nisu ni osetili devalvaciju, dok su. troškovi .Žživota za*urođenike porasli za preko 10%. Računa: se Zalo uskoro sa povišenjem nadnica, dok će činovničke i namešteničke plate ostati nepromeniene.

. — У Бугарској је почетком O. M. било 17, 567. незапослених према 42.760 годину дана раније. Највише Je незапослених у индустрији дувана (5. 175. према 11.231), грађевинској индустрији. (1. .792 према. 9,271) иу слободним професијама (1.346 према 4.825). Врло знатно се смањио број незапослених y текстилној индустрији (са. (9: 338 · На 363) и индустрији одеће и обуће (са 2.184 на 415), a нешто мање у металној и Моравској индустрији и „ пидустрији хране и пића. | 5 j 7 1 == - Prema 'S Opštenju Corp. Reporting. Boarda dohođak ona u 1036 porastao je” ва 8505 na 9530 mil dolara: Od