Narodno blagostanje
__2. децембар 1930. = šćeni да газроде ији količine, određuju cene, i više celokupni platni promet između potrošača i proizvođača. Polioprivrednici nemaju više nikakve veze sa tržištem; oni sve svoje proizvode imaju da isporučuju onim. sabiralištima kojima su dodeljeni. Isto tako su i trgovci na malo i prerađivači obavezni da kupuju samo od određenih sreskih ureda -nza- "raspodelu; _Zabranjeno im je kupovati direktno od seljaka. Da bi se što više izbegla birokratizacija, neće se stvoriti nikakva nova nadleštva; sprovođenje zadataka sabirališta i ureda za raspodelu poveriće se određenim firmama, uz nagradu. Ove firme će, istina, kao i do sada, kvalitativno razvrstavati robu po svome nahođeniu, ali ie neće smeti da ргодаји gde i kome hoće. One postaju činovnici Zemaliskog staleža ishrane. Osim toga one će donekle ·smeti same. da. određuju vrstu upotrebe robe, iako je to većinom stvar viših nadleštava. Radi bolieg i preglednijeg prevoženja robe spajaju se određena proizvođačka i potrošačka područja u jednu celinu („Einzuggebiet”), na taj način što će prva upućivati SVU svoju robu isključivo onim drugim. To se sprovodi naročito u stočarstvu. ·
Da bi se moglo raspolagati svom proizvedenom robom i vladati njenom raspodelom, uvedene su. kao što smo Već spomenuli: 1) obavezna isporuka odredenim sabiralištima (Ančdienungspflichi), koja već postoji za Žito, krompir, buter, Таја; stoku i vrtarske proizvode; 2) obavezna prethodna pri-
HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ.
|
Страна 843
java isporučive. robe, radi bolje preglednosti, 3) obavezna zakliučnica, koja služi tačnoj kontroli, i 4) odredba da trgovci na malo moraju kupovati samo kod određenih M za raspodelu.
Spolja posmatrane, ove mere pretstavljaju samo regulisavanje trgovine; u stvari je time učinjen krupan korak ka kolektivizaciji privrede uopšte. Dosada je proizvodnjom i potrošnjom pofpuno vladalo liberalističko tržište sa svojim 810bodnim stvaranjem cena; otsada će, kako kaže nacional-socijalistička kritika. njima isto toliko vladati kolektivna tržišna
organizacija. Slabo tu pomaže zataškavanje stvarnog značaja
ovih mera tvrdenjem da vlada ne namerava da veže ni proizvodnju ni potrošnju, jer bi to značilo mešanje u privatni privredni rad i u domaćinstvo. Obaveznom isporukom od strane seljaka: određene·su već i. nainiže · granice količina, koje se ne smeju preći ni onda, ako: se prodaje po::garanto-
'vanim utvrđenim cenama. Drugim rečima, svako gazdinstvo i
preduzeće mora ostati onakvo kakvo je danas. Isto vredi za potrošače, ako se uzme u obzir, da. monopolisanjem ргоdaje i potrošači manje ili više moraju ostati na jednom. utvT-
·đenom standardu života. Monopolisanje prodaje reguliše se
iz deviznih razloga bez obzira na želie potrošača. Ove, uostalom, nije ni moguće ustanoviti, jer se bez slobodnog obrazovanja cena nedaju ni saznati.
вгвва
ОБАВЕШТАЛ
ИВДУСТРИЈА
— Brazililanska industrijska proizvodnia imala Je, Drema posledniim procenama, u 1985 god. vrednost od 8 mil. kontosa, prema 6,75 mil. u 1933 i 5,5 mil. u 1080. Oko 37% celokupne industrijske proizvodnje otpada na državu Sao Paulo. a oko 23% na federalni distrikt.
— Између велике румунске фабрике вагона и мотора „Астра у Брашову с једне, и фабрике челика „Решица“ и фабрике локомотива „Малакса"“ с друге стране воде се преговори о стапању. Рачуна се да ће 85% акцијског капитала „Астре" (420 мил. леја) прећи у руке „Решице", а 15% у портфељ Румунске банке која је заинтересована код „Решице". После фузије би се производња распоредила тако да би се у фабрикама „Астре: производио искључиво ратни материјал, док би приватне поруџбине код те фирме преузела „Решица“.
— Франнуска угљенокопна друштва Бетин и Лиџевен оснивају заједнички продајни биро за свој синтетични бензин. Обе фирме производе сада око 6000 тона синтетичног бензина месечно. Према одобреним статутима, имаоци концесија за увоз бензина мораће учествовати У овој продајној организацији и куповати синтетични бензин од произвођача по производној цени, која је виша него цена природног бензина. Ако покушај са овом организацијом успе, влада ће и даље финансијски помагати подизање фабрика синтетичног бензина.
— Бугарска акционарска индустријска предузећа имају укупно инвестиран капитал од 3.228 мил. лева; од тога на домаћи капитал отпада 53,2%, а на страни 46,8%. (према 581% у 1932 год.) Страног капитала у Бугарској има укупно 2,066, мил. лева; 1,5% отпада на осигуравајућа и превозна предузећа, 105% на трговину, 13% Ha _ новчане заводе, а 75% на индустрију. Највише страног индустријског капитала има процентуално код шећерана
СЛУЖБА.
(95,8% или 350 мил. лева), млинова (924% или 72,9 мил. лева), у грађевинској индустрији (80,7% или 25 мил. лева), индустрији дувана (59,7% или 60 мил. лева), цемента (59,3%
или 450 мил. лева), хартије (57,5% или 78 мил. лева) ихемијској (55,9% или 39,8 мил. лева). Од целокупног страног капитала (1.5075 мил. лева) највише је инвестирано у индустрији цемента (450 мил). шећера (3505 мил.), текстилној (205,45 мил.) и електричној (156,3 мил.). Страног капитала уопште нема у керамичкој, дрварској и уљаној индустрији, а испод 10% у рударској индустрији, инду-
„стрији алкохола.и пиварама. Према пореклу има највише
швајцарског капитала (496,2 мил. лева), који је скоро искључиво у индустрији цемента, и белгијског (467,7 мил), већином у електричној и текстилној индустрији. Затим долазе француски (141,8 мил.), ч чехословачки (118,5 мил.), аустријски (39 мил.), немачки (35,3 мил.) и енглески (20 мил.).
_- Рочедпј izveštaji londonskog Топ and Steel Exchange konstatuje da se situacila na tržištu železa i čelika pogoršava, jer se oseća рогазг neštašice robe na strani ponude.
= Сушачка градска општина намерава да купи акције Електре д. д. у Сушаку. Економско- грађевински отсек предложио је скупштини, да по салду по акцији одобри 205 дин. што би за 35.000 акција чинило укупно 7,175 мил. дин. Куповна цена би се исплатила на следећи начин:
2 мил. дин. одмах, при чему би Електра одобрила граду "његова потраживања, а остатак од нешто преко 5 мил. дин.
за 8 год. са 8% камате. Номинална акција Електре д.д. износи 100 дин., тако да би се акције платиле са ажиом од 105%. .
— У Бугарској је ове године произведено 1040 вагона шећера; око 50% производње отпада на задружну шећерану у Долњој Митрополији. Са лањским залихама располагаће се укупно са 1850 вагона шећера, који ће се вероватно продати у земљи. Потрошња шећера у Бугар-