Narodno blagostanje
Страна 10
3,4 милијарде дин.). Вишак извоза смањио се за првих 1! месеци о г. на 114 мил. дин. према -315. мил. у претходном периоду исте године.
— "На лицитацији храстових јасенових 00) Це троварадинске имовинске отншштине, постигнуто је за 7.800 кубних метара храстовине:и 450 кубних метара јасеновине 8,6 мил. дин. за ! мил. (57%) више од службене процене. -— Удружење трговаца и индустријалаца шумских производа у Загребу упутило је претставку Министру финансија којом тражи да се снизе цене у ценику за обез: беђење валута за тврдо и мекано дрво.
— U Engleskoj je, pod imenom Compensation- Broker Ltd. osnovano društvo koje će se baviti kompenzacionim роslovima izmedu Engleske, dominiona i inostranstva. Firma namerava u prvom redu da posreduje kod razmene nemačkog čelika i britanskih sirovina. Engleska industrija moći će na ovaj način da izvrši svoje obaveze koje usled svoje preopterećenosti naoružanjem inače ne·bi bila u stanju izvršiti, a ipak neće morati da ustupi Nemcima O jedan deo rada.
— Из Кине је за првих 10 месеци 1936 извезено 140 мил. комада јаја нрема- 90. мил: у истом раздобљу 1985, тј за 30% више. Главни купац- је Енглеска.
— U Beogradu је osnovano akcionarsko društvo za industriju i trgovinu drvetom i njegovim derivatima sa glavnicom od 2 mil. din. Naziv firme je Društvo za industriju i irgovinu drvetom a. d. (Ditad).
— Ministar trgovine i industriie odobrio je osnivanje akcionarskog društva »Steg« za irgovinu i proizvodnju hemisko-farmaceutskih artikala u Beogradu. Društvo se osniva sa glavnicom od 500.000 din.
— U tursko-jugoslovenskom kliringu cena robe obračunavaće se franko lađa. Prevozni troškovi prema tome ne mogu se obračunavati preko Kkliringa.
— Аргентински одбор за жито укинуо је у децембру минималне цене за пшеницу и ланено семе, јер су цене на светском тржишту сада знатно више, а сва је прилика да ће на тој висини остати и у новој години. Услед тога је фонд за одржавање минималних цена постао излишан и зато је смањена разлика између званичног куповног и продајног девизног курса, која је фонду служила као из_ вор прихода. Куповни девизни курс је остао непромењен на 15 пезоса по фунти, а продајни је смањен са 17 на 16 пезоса. Разлике би могло. и потпуно нестати, јер све већи вишак извоза над увозом H притицање капитала омогуЋују одржавање курса пезоса и без контроле, што се јасно види по порасту курса на слободном тржишту и по приправности владе да врати један већи део доларских дугова. | |
— У Бечу је од Нове године цена млеку. снижена за 2 гроша по литру на 55—46 гроша; почетком марта млеко ће појевтинити за даља 2 гроша, али. ће се по | грош одвајати у фонд за обештећивање оних. млекара које су услед преуређења трговине млеком у Бечу морале обуставити рад. Беч годишње троши 220 мил. литара свежег млека; те ће, према томе, становништво уштедети 8,5 мил. шил. Истовремено је снижена цена шећеру у коцкама са 126 гр. по килограму на 120 гр. што ће бечким потрошачима омогућити уштеду од 10 мил. шилинга на TOJUIHYy. 25
SOCIJALNA POLITIKA
— Француски сенат израдио је закон о обавезној арбитражи код спорова између · радника и послодаваца. Овим законом проширује се обавезна арбитража, „коју je · увела влада, на целу индустрију; уколико у појединим ин-
„ip...
о + дустријским гранама нису предвиђени нарочити поступци за решавање оваквих спорова, -
-— „Хрватски дневник“ доноси репортажу о животу и
- адравственом стању херцеговачких сељака. Они станују
до 20 особа у једној соби. Чести су случајеви где морају да иду по воду 6—8 сати. Исхрана се састоји из кромпира
и кукуруза. Од болести је највише раширена туберкуло-
за, затим маларија, тифус и ендемични сифилис.
— Uprava grada Beograda naredbom je zabranila тад u hlebarsko-pekarskim гадпјата о4 3 sata po podne do 3 sata izjutra, ako se radi s jednom smenom, a od 7 časova uveče do 3 časa iziutra, ako se radi u dve smene. »Narodno Blagostanje« je češće pisalo protiv nehigijenskog i po zdravlje radnika štetnog načina rada u beogradskim pekarama. Naredba, koja ne ukida рофрипо, već samo ograničava noćni rad, doprineće pobolišanju uslova rada, ako se radnje Kkon“trolišu i ako se primenjuju sankcije protiv izigravanja рго-
_раза патедђе.
— Akcioni odDor za zimsku pomoć zaključio je па sednici održanoi u prisustvu Ministra pretsednika da se organizuje zimska pomoć u svim većim gradovima i da se Dpristupi gradnji radničkih stanova, ха što će Beogradska opština i Ministarstvo socijalne politike obezbediti sumu od 20 mil. dinara.
NOVČARSTVO
— 1 јапџага 1937 ge. Narodna banka pustila je u opticaj nove novčanice od 500 dinara. — У трећој недељи децембра златна подлога Швај-
. царске Народне банке порасла је за 46,4 мил. фр. на 2683
милиона.
— Југословенска банка исплаћиваће, почевши од ! јануара 1987 год. старе улоге под заштитом који на дан одобрења заштите 7 фебруара 1935 год. нису премашали 10.000 динара. Досад је банка исплаћивала улоге на штедњу до 5.000 и по текућем рачуну до 10.000 дин.
— Француски министар финансија укинуо је сва O-
граничења девизног промета са иностранством, заведена од почетка јула 1986 надаље. -
= У Грчкој је крајем новемора пр. г. било 1016 акционарских друштава према 880 годину дана раније, т.ј. за 136 више. Укупни капитал ових друштава износио је 5.613,8 мил. драхми (према 4.963,14 мил. у 1955).
= У Румунији се спрема оснивање Националне пољопривредне банке, са основеим капиталом од :! милијарде леја. Банка ће давати 3—12 месечне зајмове за финансирање производње, 1!—5 годшшње за инвестиције, а дугорочне зајмове, до 30 година, за куповање земље. Камата код ових зајмова не сме бити већа за више од 2% од нормалне есконтне стопе Румунске народне банке.
— U Banioj Luci osvećena је nova palata fili{ale Državne hipotekarne banke.
— Хапабка komora uputila ie Ministru finansija pretstavku u kojoj traži da država uplati preostatak svog udela
„1 akciiskom kapitalu Zanatske banke u iznosu od 11 „mil. _ dinara.
1 Srpska banka isplaćivaće od 1 januara 1937. god. uloge po tekućim računima pod zaštitom do iznosa od 8.000
· din: i. po uložnim knjižicama do 4.000 din. Za visinu tih izno:sa merodavan je dan odobrenja zaštite, 31 decembar 1934 g.
JAVNE FINANSIJE
_· == Бугарска је понудила портерима својих иностраних зајмова у 1987-38 трансфер камата у износу од 32:/,%. =Мрема последњем. споразуму, марта. 1986, био је O mpaHcdep oi 211/,%.
OGI era а ата