Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

=. је:

HI KAKO ЈЕ ДАНАС

Данас је, међутим, све то један рђав сан, кога се велики део пословних људи више не сећа. Данас се из повремене и дневне штампе готово сасвим изгубио израз »криза капитализма«. У англо-саксонској штампи само се говори о полету. Велики део оних који су чекали да им нов привредни систем падне у крило као гњила крушка, увелико су се дали на посао да помоћу штрајкова и преко државне власти утичу да у рапидно растећем сонијалном продукту- буде што веће учешће радништва. Акције, које су биле скоро поп уајешт5, вратиле су се на висину од 1929 године. Може се рећи да се најбоље опорављао баш онај привредни ред који је највише страдао за време депресије и који је био најизразитији претставник капиталистичког привредног система, рентијери. Подузећа показују у 1986 години колосалне зараде, па слетствено и акције колосално скачу. 1936 "година је карактерисана великом борбом између рада и капитала, увек на иницијативу радништва, које је пожурило да од набујалих добитака изву"че што већу награду. | ___ HaiBehH. eo uOBGUaHCTBa живи данас онако као и пре 1929 године, делом и боље, јер је данашње привредно стање делом и боље но што је било 1929 године. Читав један број »Народног Благостања« не би био довољан да обухвати све податке које бисмо могли навести као доказ по враћеног просперитета.

Пољопривредна криза, као што рекосмо, нема никакве везе са коњунктурним кретањем капиталистичког привредног система. Она је, истина, страховито погоршала последњу кризу, али услед истовремености. Постоји један известан узајамни утицај, али се оне развијају потпуно независно и имају потпуно различите узроке. Теоријски се да

замислити полет пољопривреде усред привредне

кризе и обрнуто. Полет у пољопривреди дошао је у 1936 години, кад је и обрт коњунктуре у ин: дустрији и трговини зашао већ у трећу годину прогресивнога напредовања. Тим је, наравно, добила и пољопривреда. Пољопривреда је изишла највећим делом из кризе. То ниуколико не прејудицира њезино развиће у идућој кампањи, јер се могу лако да понове појави који изазивају кризу, премда је мало вероватно да то може бити одмах идуће године. |

На конгресу немачког друштва »Vereim Til Зожајроћик« у Дрезди, 1983 год. претресали су најугледнији научници питање о незапослености и сложили се у томе, да рационализација не може никад трајно да проузрокује незапосленост, јер капиталистички "привредни систем аутоматски спроводи рационализацијом ослобођену радну снагу у процес производње на другим секторима. Али, сем малог броја научника, мало је њих веровало У ову доктрину. Лаички кругови су тврдили да је свет толико хипериндустријализиран, да ће проћи много година док се буде понова појавила широка инвестициона делатност. Међутим; било

пуну сатисфакцију. Већ је друга година како инвестициона делатност у свету снажно напредује.

Критичари веле да је све то захваљујући државним наруџбинама и јавним радовима. Кад су пак пре четири године извесни економисти тражили, да држава, путем јавних радова, покуша да оживи привреду, ти су критичари говорили да је то бесмислица, да је држава апсолутно неспособна да изведе радове у оном обиму, у ком би то било потребно за оживљење привреде. Међутим у Северно-американским државама и у Пемачкој је покушај »запаљења мотора« од стране државе потпуно упалио. Јер одиста државе не би биле у стању да запосле непосредно онај број радника који је ушао у посао, откако су државе почеле да раде на оживљењу привреде. Од многобројних података о широкој инвестиционој делатности у последње две године ми ћемо навести само један. Налози тешкој електричној индустрији у Енглеској износили су (1920 = 100) 1932 г. 55, а 1985 г., у октобру, 178, утростручили се! '

Нема земље данас у којој се није осетило знатно побољшање према периоди 19289—1983 године. Најинтересантнији је случај са Француском која је најдоцније погођена светском привредном депресијом и која је најмање страдала од ње. Кад је у многим индустријским земљама обрт на боље био увелико у току, Француску је тек посетила светска привредна депресија (пре две године). Међутим, Француска је сада већ увелико у економском полету, упркос веома тешким социјалним конфликтима и рђавој финансијској и економској политици. Тако на пр. производња угља износила је у окторбу ове године 4,2 милиона тона за 27 радних дана према 3,5 милиона тона у септембру

„за 26 радних дана и 4,2 у октобру 1985 године.

Производња кокса у фабрикама угљених рудника била је у октобру 328.000 тона према 914.000 y септембру и 396.000 y октобру 1985 г. И влада је морала да повећа увозне контингенте за угаљ за 1,1 милион тона у децембру. После дуге кризе на новчаном тржишту почели су да расту улози на штедњу код великих француских банака: од

25,1 милијарди крајем септембра 1936 на 27,5 кра-

јем октобра исте г. Индекс производње гвожђа и челика скочио је од августа до октобра од 73 на 86, текстилија од 51 на 70, рударство од 87 на 103, а генерални индекс производње од 93 на 97. Други велики магазин по реду у Паризу имад је повећање обрта од јуна до августа за 15—20%. Енглески часопис »Тће Есопопизј« јавља да убрзање економске делатности потврђују индустријски и пословни кругови на својим годишњим састанцима. А Ми смо узели за пример на првом месту Француску, због тога што се о њој још увек могу читати неповољни извештаји. Читаоци »Народног Благостања« су упознати са економским полетом северно-европских држава. Исто је тако снажан полет у североисточним европским државама. . У

· "Финској је индекс индустријске производње за | "трећу четврт 1936 г. скочио од 119 на 165 по воје довољно две године па да професори добију ~

лумену (1926—100), а по вредности од 102 на 147. У средње-европским државама, у Чехословачкој, Аустрији итд. такође је снажан полет. Делетат