Narodno blagostanje

| 2. јануар 1937,

Евилене чипке, шалове од вештачке свиле, шарену хартију,

_ прскалице и пулверизаторе за винограде и водене пумпе.

Новим аранжманима Француска нам је дала максимално што је могла. А као што смо видели, "практична "вредност добијених повластица и контингената далеко је

"од њихове теоријске вредности. Добијање контингената не

-аначи и обезбеђење њиховог искоришћавања. То није слу-

"чај само са Француском, већ и са свима другим земљама. · Искуство наше земље у том погледу обогаћено је послед-

њих година искоришћавањем контингената за пшеницу, ја-

_ ја, вино, говеда итд. При томе, треба знати да нови контин-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна: i

TeHTH претстављају граничну линију за наш извоз у Француску. А према њима о неком изванредном повећању извоза не може бити ни речи. Али томе узрок не лежи У немању добре воље на страни Француске нити у њепом неком“ маћехинском трговинско-политичком држању према нашој земљи, већ у економским условима размене добара. Колико су ти услови ограничени, показује најбоље и трајање последњих преговора при којима је француска делегација морала уложити максимални напор да би колико товико задовољила наше жеље. :

ДОГАЂАЈ

Predlog državnog budžeta za

у Predlog budžeta za 1987/38 193738 god., koji ie ovih da-

godinu · na g. Ministar finansiia podneo Narodnoj skupštini, rađen је pod nešto drukčijim prili-

· kama nego lanjski. Oživljenje privrede nastupilo ie Чодихе |

već prošle godine, ali je ove godine snažnije. Tome je najviše doprineo rekordan rod skoro svih poljoprivrednih Dpro'izvoda. Nacionalni dohodak povećao se prema izračunavanjima Ministarstva finansija, prema prošloi godini za 4 milijarde ili za 12%. Povećanje novčanog prihoda sela ceni se na 600 din. godišnje po gazdinstvu (ili 17,1%). U ekspozeu зе kaže da će fiskalno opterećenje po stanovniku u novom budžetu iznositi 570,4 d.; prema tome, veće је od onog u

_ sadanjem budžetu za 27,6 d., ali će, na drugoj strani, novča_ ni deo prihoda, po odbitku dažbina, biti veći za 1.169 din. | po stanovniku. Stoga g. Ministar finansija smatra da znaci

pobolišania privrednih prilika, koji se manifestuju u nizu ројауа, dopuštaju u novom budžetu, prema sadašnjem, povećanie prihoda za 625 mil. din. Nije predviđeno uvođenje novih poreza, niti povećanje postojećih. Predlog budžeta rashoda i prihoda je izjednačen i iznosi 10,95 milijardi din.

U tehničkom pogledu predlog budžeta za 1937/38 god. ne razlikuje se od onog za 1936/37 g.; pokazani su zajedno rashodi državne administracije i državnih pr:vrednih preduzeća i ustanova.

Povodom predloga budžeta za 1936/37 god. mi smo u br. 3 od o. g. kazali da je procenat ličnih rashoda prevelik i da postoji velik deo izdataka, koji se mogu smatrati vanrednim, ali im je ipak mesto u redovnom budžetu. G. Ministar finansiia u ekspozeu novog predloga budžeta kaže da se nastavilo sa čišćenjem kredita, koji nisu imali pokrića, a

. nalazili se u Finansijskom zakonu.

| Od predviđenog povećanja rashoda otpada na lične 47,3 mil. din. (za 5.515 novih činovničkih mesta), a na ma. terijalne 478,1 mil.

Stoga se uprkos porastu: ličnih rashoda za 83 mil. din. prema sadanjem budžetu, Tijihov procentualni udeo u ukupnim rashodima smanjio, jer iznosi 46,59% (prema 48,6%

„ 1936/37 g. i 51,0% u 1935/36 g.).

Kod rashoda naiveće su promene u službi državnih zajmova. Povećanje iznosi 200 ти. а. Izdaci Ministarstva vojske su povećani za 150 mil. din., za potrebe zemaljske odbrane. Predviđen je izdatak od 50 mil. din. po Uredbi о likvidaciji zemljoradničkih dugova. Ostale promene na strani

· rashoda su manje i neznatnije.

Neposredni porezi su predviđeni sa 9,48 milijarde din.

~ ih za 180 mil. din. više no u sadanjem budžetu, a posredni

“sa 2,84 milijarde: din. ili za:277,7 mil, više, Predviđeno je po-

većanje prihoda od carina za 167,7 mil. din. na 868 mil dig. od poreza na poslovni promet za 100 mil. na 760 mil. 4, taksa za 80 mil. na 1.119 mil. d., od trošarine ха 30: ти, od tečevine za 30 mil., od Službeničkog poreza za 12 mil., od - леп ампе za 10 mil. i ođ kućarine za 10 mil. dinara.

> Грађевинска делатносту БеоНа крају грађевинске се- граду прошле године била зоне у Београду је знатно живља него ли 1985 године по броју 'подигнутих зграда и по уложеном капиталу. По. дужини трајања грађевинске сезоне, међутим, нема разлике, јер је и ове године лепо, време омогућило зидање до конца децембра. ;

У прошлој години (за десет месеци) подигнуто је У Београду 340 зграда према 286 у целој 1985, односно 259 зграда у 1934 години. По броју зграда прошла година

· биће најбоља за последње четири године; она, међутим, неће прећи 1931 и 1932 годину у којима је била из. „зетно јака грађевинска делатност. Друга карактеристи«а прошлогодишње. грађевинске делатности огледа се у гра ђењу знатно већег броја великих објеката. Таквих грађевина подигнуто је 114 према 65 у 1985 односно 43 У 1934 години. Остало отпада на приземне и једнос пратне зграде. Првих је подигнуто 136 према 135 у 1985, а других 83 према 86 у 1985. По величини станова зидано је

· више већих и средњих него ли мањих (нарочито у "ве

ликим · објектима). Прошлогодишња грађевинска- делатност била је углавном концентрисана на ужи центар H на главне саобраћајне артерије, нарочито према Александровој улици. Приземне зграде подизане су највише 'на периферији, саобраћајно добро повезаној. У осталим“ де: ловима периферије, који леже изван саобраћајних арт рија, зидање је било много мање но ранијих година, углавном због строге контроле, која ОНИ ЛУЈУ ује непро"писно зидање: Капитал уложен у нове зграде за д месеци био је 125 милиона динара према 69 у целој !% ' односно 82 у 1984. с Повољан развој грађевинске делатности у Београду у прошлој години има више разлога. Валутарне консидерације несумњиво биле су најјачи подстрекач. Други разлог лежи у повољнијем рентабилитету зграда у поређе њу са приносом од капитала датог на приплод. На почетку сезоне цене грађевинског материјала остале су непромењене према 1985 години, а радничке наднице; шта више, биле су и нешто ниже. Тек доцније Материјал је почео да скаче, а грађевински штрајк у јеку сезоне имао је за последицу повећање радничких надница. Овај - штрајк је биб најбољи доказ да су радничке наднице

o '