Narodno blagostanje

Страна. 54.

могла да буде употребљена сејалица. Када је наишла го-

ломразица уништила је знатан број (струкова, те; ће ПОРЕ

пшеница. на свима таквим местима бити ретка.

_ Ови: подаци не. пружају ни најмање утешну слику будуће жетве пшенице. Упркос. томе што се „доста. може поправити И надокнадити јарим усевима, непријатна изне-

нађења нису немогућа. и са њима би требало већ сада ра-

чунати.

годишње економске „политике, ономе UI OBal od извоза.

ЕШ Господин Рансимен, енглески

министар ·трговине отпутовао је у Америку као „при_ Он је специјалиста за трговинску политику. Али је за њим отпутовао и г. Ото Нимајер, финансијски стручњак Енглеске банке. Француска је наименовала за свога амбасадора у Вашингтону Г. Жоржа Бонеа, који важи као познавалац економ ских и финансијских питања. Очигледно је да се ради о

Једна загонетка ·

E ir ri ee BaTHO лице“.

некаквом конферисању између ових трију држава. Пред“,

MET „може бити, пре свега, трговинско- политички, свакако.

начелне природе, јер. за детаљније преговоре би био по.

требан већи број стручњака. Други предмет могу бити

међусавезнички ратни дугови, а трећи валутни проблем. |

Шта је од. овога највероватније2 Французи су; исти-. на, сами покренули питање ратних дугова; али Енглези немају ни најмање интереса на том питању. Много је вероватније да ће се преговарати о валутном питању, односно о међусобној стабилизацији валута. Енглези су били отсудно противи томе, као и плаћању ратних дугова. Ако г. Рузвелт наваљује, Енглези морају попустити из o6зира на све веће политичко зближење између ових двеју држава и на врло активну политику г. Рузвелта противу рата. Али се до споразума не може лако. доћи, јер под данашњим трговинско-политичким режимом у свету и при крајње затегнутим односима међ групама држава немогуће је извршити стабилизацију валута на широкој линији и добити укинуће девизних ограничења у појединим земљама.

Излази, дакле, да се од ове конференције не може ништа велико да очекује. Значи, даље, да предмет конферисања може бити нешто четврто. Зар није "могућно да Енглеска и Француска покрену у Вашингтону питање

поделе сировина и колонија, о чему ће се расправљати |

И у Женеви» Америка није члан Друштва Бода. а без ње се тај проблем не може да решава.

пена не. нНонИННН6 |) pre ктабков Viemena 20уотћо зе о bezizlaznoi ,Krizi svetskog brodarstva. „Danas | je potreba za prekomorskim transportnim sredstvima porasla do te.mere da se oseća ve-

Nema. dovolino brodova!

lika oskudica u njima. Mi smo već češće pisali o oživljenju ko-.

njunkture u svetu. Ona је morala zahvatiti i brodarstvo, jer je povećana delatnost pojedinih zemalia imala za posledicu znatno veću potrebu za sirovinama IZ prekomorskih zemalja. Sem ovog na oživlienije Dbrodarstva uticali su neki momenti nekonjunkturnog karaktera.

Ти аојам и prvom redu štrajk američkih mornara koji je izbacio iz prometa ijednu od najjačih trgovačkih morna-

пса па linijama seyernog Atlantika. Carinski konflikt između.

Australije i Japana prisilio je Japan da tekstilne sirovine do-

bavlja iz. mnogo udaljenije Južne Afrike. lako је оуај Копflikt posle višemesećnog trajanja okončan, normalizacija pro-

meta iziskivaće još koji mesec. Naizad rđava žetva u svetu imala je za posledicu DONIO OOU DO u | i

А то нас води најделикатнијем проблему наше ово- |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ. u Ip

kukuruza. u Sev. Americi. Slabi rezultati u Juž, Americi uči-

nili Su potrebu za dobavljanjem žita ioš hitnijom .

Usled: povećane i vrlo: prešne potrebe za. rodovi.

koja je prevazišla raspoloživu tonažu, nastala je пе samo

znatna oskudica u ovim nego i u stovarištima, koia mesecima prepunjena čekaju dok. im roba dođe na red. Između.

Australije i Južne Amerike brodovi iskorišćuju svoi puni Kapacitet i pri odlasku i povratku, na tai način što u Ameriku prevoze ugali a otuda pšenicu. Transport kaučuka, kalaja, železne rudače i drugih sirovina nailazi na velike teškoće jer

· su raspoloživi. brodovi OD O u prvom redu za 2110 -

i ugali. i Razumljivo je а je sve ovo imalo za posledicu znatan porast tarifa koje brodarska društva suvereno diktiraju. Mi smo već javili u prošlom broju, da su koncem decembra u La Plati, glavnoi izvoznoj žitnoi luci u Južnoj Americi, cene za prevoz u ANustraliiu iznosile po 30 a u januaru već 40 šilinga po-· toni, što znači skoro tri puta više nego pre godinu dana. Udeo transportnih troškova u ceni žita porastao је za nešto ispod 14%. To je momenat koji mnogo pridonosi čvrstini cena na svetskom tržištu. Veliki deo cena ostalih sirovma da se takođe objasniti velikim transportnim troško-

Vima. =

Po sebi se razume da ni na našem tržištu podvoznih prostora na moru nije situacija drugojačija. Ima više od mesec dana kako se kod nas čuju žalbe na nemanie brodova, a to naročito pogađa našu izvoznu trgovinu. Tvrdo drvo možemo neograničeno da izvozimo u Englesku po tamošnjoi tražnji, ali je izvoz sveden na najmanju meru usled oskudice brodova. Čeka se po 6 nedelja na brod i to je toliko nesigurno da se izvoznici ne mogu da obavezuju na rokove, a engleski kupci to traže bezuslovno. Ali ništa ne ilustruje tako

· sjaino konjunkturu naše trgovačke mornarice kao činjenica,

da se naš naikabastij izvozni artikal, bauksit, počeo da prevozi u Nemačku — železnicom. Ovakvo dalje razviće tržišta pomorskog podvoza u ovom pravcu, može da bude od strahovitih posledica za naš izVOZ.

· Холандски министар претсед-

ник г. Колајн дао је инициОдбрана малих народа

политичког споразума северно-европских држава у сми: слу конвенције у Ослу од 1930. Према одјеку, који је ова иницијатива имала код заинтересованих држава, Шведске, Норвешке, Финске, Белгије и Холандије, изгледа да опет стојимо пред важним догађајем као 1930 год. Као што је познато, тада су Северне државе закључиле споразум о царинском примирју и међусобној конзултацији у царинским питањима: Од овог споразума није се ништа остварило; јер је већ у јесен 1931 девалвација фунте поделила северне државе на фунтин и златни блок. После овог рас-

пада Белгија ЈИ Холандија. су учиниле нови покушај, Kana”

су 1982: у Уши закључиле“ споразум за' постепено спуштање царина и конзултовање о свакој новој царинско-политич= кој мери. И овај споразум је, нажалост, остао само мртво

слово, јер се Белгија, 1985, напуштањем златног блока, 08

зишла са Холандијом.

Мале државе. не могу осамљено чекати док равној с

у свету доведе до интензивније размене добара. Покушај северних држава. да „обнове · споразум од“ 1930 јасно показује потребу ових земаља да удруженим радом лакше

· сносе „тешки систем царинских ограничења у свету. Жеља

потписница. конвенције .у Ослу свакако је враћање систе- .

"му слободне трговине. Али "непосредна последица обнав- |

јативу за обнову трговинско- |