Narodno blagostanje
-6. фебруар 1937.
ži u tvrđenju, da je najgora finansijska politika stvaranje prihoda putem devalvacije valute i revalorizacije zlata.
| ___Uzgred da napomenemo, da je sve veći broj glasova, takođe međ špekulantima a i izvesnim praviteljstvenim ljudima, koji bi hteli da skinu pitanje deficita s dnevnog reda, odlukom da se franak devalvira ispod u septembru utvrđene granice od 43 mgr. Mi mislimo da je to potpuno isključeno.
Zaimovi na strani ne mogu da stvore sredstva za pokriće deficita. Mi ne verujemo da Francuska može dobiti više od 10 milijardi franaka ukupno, ma se i služila putem kojim je pošla, naime: da pojedinim privrednim organizmima, koje država finansira, dopušta zaključenje tih zajmova. A 10 milijardi je daleko od 35 milijardi koliko može lako da bude deficit.
Kao što smo malo pre videli, profesor Žez ne pominje zaključenje zajma u zemlji. O toj kombinaciji niko više ne govori. Francuski kapitalist bojkotuje državnu kasu već 10 godina. Ne može se poreći, da je on ipak s vremena na vreme kreditirao državu dugoročno, ali su svi ti zajmovi dali mno8o manje, no što se OČekivalo s obzirom na ogromni disponibilitet narodne privrede. Notorna je stvar da je 30 do 40 milijardi franaka tezaurirano.
Prema tome profesor Žez ima potpuno pravo kad dolazi do logičkog zaključka da je inflacija jedini način za pokriće deticita. Kao što on veli, danas |e Francuska banka u rukama države, većina u Narodnoj skupštini surevnjivo podržava svoju vladu, a Senat |e digao
|J
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 85
ruke od toga da bude rešaVajući faktor u najosnovnijim pitanjima zemlje. Za poslednja dva meseca je državna blagajna uzela iz Francuske banke 7 milijardi franaka. Kako su državni izdaci vrlo prešni, naročito
„та naoružanje, to se sredstva moraju hitno da nađu. 1
dok francuska narodna privreda svojim ogromnim kapitalima na strani doprinosi nečuvenoj obilnosti na novčanim tržištima u Londonu, New-Yorku, Brislu, Cirihu i Amsterdamu, dok se tim kapitalom pravi »boom« na berzama ovih država, dotle Francuska mora da zajti taj isti kapital preko inostranstva. I zaključeni zajam u Londonu i oni koji će biti zaključeni, pretstavljaju, da upotrebimo jednu malo grubu figuru, francuski kapital. Francuz kreditira svoju zemlju preko inostranstva, jer smatra da tako ima više garancije.
Kad smo već kod ovih ideja, da napomenemo, da је poboljšanje državnog kredita u Belgiji za poslednjih godina izvedeno u neobičnoj razmeri Skok državnih hartija odnosno smanjenje rentabiliteta istih iznosi, za nešto preko godinu dana, punih 20%! Belgija je izvela jednu grandioznu konverziju pre dve godine, i sada |e na pragu da izvede drugu. Kamatna stopa državnih zajmova svedena je od 7 i 6 na 4%, a sada će biti verovatno svedena na 3%. Sve se ovo ima da zahvali francuskom kapitalu. |
Međutim, taj se kapital neće povratiti u otadžbinu bez povratka poverenja. Poverenje se neće povratiti bez ravnoteže budžeta, a budžet se ne može uravnotežiti bez vaspostavljanja poverenja. To je začarani krug večitog problema francuskog franka.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
У већем делу Врбаске банозине је шумско-пиланска индустрија најважнија привредна грана. То је разлог за велике промене које су наступиле код запослености на овом подручју. У чланку: „Привредно побољшање код нас 1936 г. у светлости статистике запослености“ (Н. Б. бр. 2 од о. г) ми смо констатовали да је једна од највећих промена у кретању занослености код нас за последњих десет година — смањење у _ шумско-пиланској индустрији код бањалучког уреда. Овај пад је у прошлој години компензиран делом градњом путева и других послова, које су спровеле самоуправне установе. Према стању у 1983 год. пораст запослености је у Врбаској бановини мањи него и у једној другој. Укупан број запосленик износи око 40.000, од чега више од трећине отпада на шумско-пиланску индустрију и скоро је за пола мањи од оног у најповољнијим годинама пре кризе. Од индустријских грана још је важна хемијска индустрија док све остале скупа запошљавају неколико стотина радника.
Слаби знаци оживљења привреде у Врбаској бановини
a _______________________Č___ı
У извештају бањалучке Т.-И. коморе за прошлу годину, који је публикован ових дана, може се наћи врло мало података о стању привреде на подручју Коморе. Извоз шљиве, ораха, стоке је у прошлој години био мањи него у 1985 г. Унутрашња трговина је у већим местима У назадовању, али је живља у мањим местима и селима. Као разлог овој појави у Извештају се наводе високе трошарине у варошима и повећање броја трговачких радњи по
селима. На скупштини комора од 12 јануара о. г. донета је и резолуција у којој се тражи предузимање сходних мера да се снизе градске трошарине и онемогући прекомерно оснивање трговачких радњи по селима. Крајем прошле године било је 5.084 трговачке радње, више за 115 него крајем 1985 год. Новооснованих је било 351, а затворених 235. Највише је трговина мешовите робе, чији се број смањио за 68 на 1827 и ситничарских (1287). Такође се повећао и број угоститељских радњи за 21 на 2.504, док је број новчаних завода (42) и индустријских предузећа (48) остао непромењен.
Према томе може се констатовати да је ово крај наше државе, где су наступиле најмање промене у привреди и уколико се виде знаци побољшања они су дошли углавном као последица радова предузетих од стране државе.
Radnički štrajkovi u prošloi godini
Mi smo registrovali radničke tarifne pokrete u našoi držaVi Hi toku 1986 2. Омћ dana publikovana је knjga »Radnički štraikovi u 1936 g.«, od Bogdana Krekića, u kojoi su doneti i podatci o radničkim štraikovima, koje su preko sindikalnih organizacija prikupile: šest naših radničkih komora. Nisu obuhvaćeni štrajkovi ruđarskih radnika i privatnih nameštenika, a nepotpuni Su i podaci za izvestan broj pokreta sa područja zagrebačke Radničke komore.
U toku cele OL godine bilo: je u tarifnim pokretima i štrajkovima u našoj državi verovatno preko 100.000 rad-