Narodno blagostanje

Страна 124

99,08% према 29,05% а златом у касама 28,49% према 28,45%. : Стање Народне банке у (милионима динара)

се ==)

; 31. XII| За ХИ | 91. HL |S || 15 |. ARKTMHBA 1933 1934 1935 1937. 1937

Подлога ; | зл, у касана и на стр.||17949] 17846]! — — = злато y KacaMa — — || · ·| 1336,9| 1599,6| 1602,3

злато на страни — — 946, 33.711 33,1

новч. у страној монети 0.0 00.3 0.0| — девазје — — — — = 1112). 1208 3217) — | = Укупно — || 1.906) 1905.5| 1464.3! 16333! 1635,4 Девизе које не улазе у ; подлогу — -— — — —|| 54,5| 104,4! 331.6| 68131 692,1 Кован новац: у никлу и срзбру— — || 239.91 206.1] 329.9) 365.4! 382,9 Зајнови; ua wene _ _ _ _ || 18088 15288) 15230 1432 7) 14224 за хартије од вреди. — || 293.1| 2351) 2583! 2471 246,5 Укупно — || 2101.9| 1763.9| 1781.3| 1679.8) 1668,9 Хартије од вредности — 11.7/ 1691 40:4| 115.3| 1153

Ранији аванси држави — ||1715.5] 1686.6] 1670.6| 1648.8| 1648.8 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — | 600.0) 600.0) 600.0| 600.0 600,0 Вредности рез, фонда — || 5%.9 106.4] 119.0| 145.0] 145,0 Вредности ост. фондова 117 12.0) 11,8, 28.2 28,2

Непокретности, завод за 153.7) 153.51 1540) 1562! 156,4

израду новч. и намештај Разна актива —_ — — — | #1514) 276.4! 4644) 846,5| 853,1

ПАСИВА Капитал — — — — — "|| 180.0] 180.0] 180,0) 180.0) 180,0 Резервни фовда — — — | 84,3! 112.4! 133,3| 1547| 154,9 Остала фондови — — —|| 13.7| 20.5| 27.4 299) 30,1

Новчанице у оптицају — || 4327 1! 4383,9| 4890.0| 5275,1| 5224,8

Обавезе по виђењу:

потраживање Државе— 1.3 6.9 7.4| 657| 47,4

– —_ _ __|| 4744) 5319) 6897) 8299) 875,4 КЕ — = _ || 549.2. 327.0. 6886. 1054.1| 1078 3 Укупно — || 1031.0] 865.8) 1385.7| 1949 7 2000,1

Обавезе са роком — —||1106.3| 952,9| 1934] 500) 50,0 Разна пасива — — — — || 222.9| 316.4) 166.6| 260.5| 286,2 Оптицај и обав. по виђ ||5358.2) 5249,8| 6275 7| 7224 8] 7224,9 Укуп, подл. | 28'5% прим | — — | 1881'6|.2098.8| 2101,5 Злато + 28:5% прим —| — — | 1717.9) 2055 5] 2059,0 укупно покриће — —| — — 12998 "2905 '. |2908% покриће у злату — —| — — 27317 |2845' |2849%

· Beogradska berza EFEKTNO TRŽIŠTE Izveštaina nedelja od 12—18 ]I 1937

Šta sve berzijanci među sobom razgovaraju Berza je čuvena kao kolevka veoma duhovitih dosetki. Beogradska berza još nije tako daleko, ali se na njoj češće reproduciraju dobri vicevi, može se čuti često po koja mudra reč. Ne radi se za sve vreme berzanskog sastanka; nekada je i te slučaj i to je bilo ove nedelje, pošto ie afmosfera veoma uzburkana. Inače i za vreme sastanka i posle sastanka berzijanci se skupljaju u grupice i razgovaraju o svemu 1 зуасеmu. Naravno da mi u berzanskom izveštaju možemo referisati samo o onim razgovorima koji se odnose na berzanske poslove. Evo kako је tekao jedan razgovor između desetak berzijanaca poslednjeg dana u ovoi izveštainoi nedelji.

— Ama mnogo ode Ratna šteta u visinu prema drugim

papirima, reći će jedan mladi berziiahac.

— Ti malo pamtiš, odgovori jedan stari berzijanac, za to treba da čitaš stare berzanske izveštaje. Tebi izgleda nije poznato da je Ratna šteta pre privredne depresije imala kurs od 490 i da je mesecima bila na kursu od 430 i 460. Nijedan papir na našoj berzi, naročito ni jedan državni papir, nije tako daleko ispod svoje kulminacione tačke kao Ratna šteta.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 8

— To su bila druga vremena, primetiće drugi jedan berzijanac. ; Пре |

— Jesu bila druga vremena, odgovoriće prvi stariji berzijanac, ali gora nego današnie. Između 1928 i 1931 godine nije ni iz daleka obilnost kapitala bila tako velika kao, danas. Mi smo. živeli u deflaciji od 1929 sve do pre dve godine. Narodna banka stezala je opticaj da bi popravila dinar ili da bi ga održala, a banke se zaglavile u industrijske Dpo-

·slove. A _ Državna. hipotekarna banka i Poštanska štedionica

su bile tanke kao ovaj moi prst. Pa kad je posle tih prilika našem tržištu konvenirao kurs od 4930 do 490, zašto ne bi i danas?” ; 1 Ба

— Sasvim ije tako, dobaci drugi jedan berziianac. To važi na primer i za dolarske papire. Izgleda da ste zaboravili da je 8%-tni Bler beležio 99.i to u onim dinarima koji su za 40% bili bolji od. današnieg. Ja ću jedno. da Vam Каžem, a to znaju svi stariji berzijanci, naime da se svi visoki kursevi koji su jedanput bili moraju da vrate.

— ! to vrlo skoro, upade jedan berzijanac koji je do sada ćutao. Od kad ја pamtim, produžava on, nikad nije bila ovakva tehnička pozicila Beogradske berze kao danas. Kad kaže »Narodno Blagostanie« da nema robe, to je bukvalno tačno. Svi koji imaju radnju moraju potvrditi ovu interesantnu činjenicu: od kako ja držim radnju uvek mi svakog ili svakog drugog dana stiže paket iz provincije u kom ima raznih papira a najviše Ratne štete. Ima 3—4 meseca od kako je cirkulacija u obrnutom smislu t. i. sad više ne stižu papiri nego ja pakujem i šaljem u provinciju.

— Tako je, dodade prvi berzijanac. I.ioš nešto, čega skoro. nije bilo. Kad su papiri pre dva meseca počeli da idu gore, moji komitenti davali su jedan za drugim nalog da ih prodam. Ti isti ljudi kupuju istu robu sad sa 5—10 i 15 punktova skuplje i samo vrte glavom kako su se prevarili.

— Kao što vidite Ratna šteta mora ići gore i ja se kladim, reče jedan od najjačih berzijanaca, da ćemo uskoro Dostići 490.

Na to uzviknuše još dva od najjačih berzijanaca:

— I mi nudimo opkladu od 1.000 dinara da će Šteta uskoro doći do 420.

— Neće, dreknu jedan od berzijanaca koji je naigore operisao u ovo vreme, i primam opkladu. I odiedanput padoše tri opklade, od 3.000 ukupno. i

Kod opklade je pravilo da iedan dobija, a drugi gubi. Kod ovakve opklade na berzi samo ijedan može da izgubi, drugi nikako. Zbog toga su i retke ovakve opklade. Evo dokaza. Onaj koji je tvrdio da Šteta neće stići 420. dinara niti tako misli, niti mu je stalo do toga da Šteta ne dođe do kursa od 4920 dinara. On će u svakom slučaju da zaradi. On ie kupio odmah 150 komada za 60.000 dinara i to na termin, bez para. Ako Šteta skoči na 490 on će prodati tu istu robu za 63.000 dinara i dobiće 3.000 dinara, koliko ima da plati opkladu. A ako ne dostigne on nema šta da gubi a dobija razliku između 400 i budućeg kursa. Ako dođe na 419, on dobija 3.000 dinara opklade i još 2.700 dinara na porastu kursa. Prema tome može se reći, da su svi mišlienia da će Šteta doći na 420. 3

Fizionomija Berze u ovoj nedelji

Kao što se vidi iz donje tablice prošla nedelja izgleda da je bila bez življeg pokreta. To međutim ne bi bilo tačno. Ovo je bila iedna od najživljih nedelia ne samo po obrtu kao što se dole vidi, već po celoj atmosferi. Nikad berzilanci nisu tako gestikulirali, nikad tako živo učestvovali u poslu, nikad tako glasno polemizirali kao ove nedelje. Jer je stanie kod berzijanaca uvek isto; još se ne mogu da reše da uskoče u papire za sav kapital kojim raspolažu, a još manje mogu da se reše da prodadu ono malo papira što imaju. U ovoj пе-