Narodno blagostanje
20. фебруар 1937.
да se veruje u stabilnost visokih kurseva, a u poslednje vreme i u zdravu osnovu hose. Dok su kapitalisti van berze zaradili ogromne kapitale u prvoj periodi jačanja državnog kredita od 1926 do 10931, dotle u drugoj periodi malo je njih koji su zaradili. Najviše je zaradila država. To je danas notorna činjenica. A oni koji su taj papir držali preko krize, vratili su se ponovo u noTr-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 117
malno stanje sa povratkom današnjih kurseva. Kao što ćemO docnije videti, berzijanac ne može da zaradi na varijaciji kurseva na duže, već samo na kraće vreme. A od 1034 godine kod nas je Ratna šteta bila manje-više stabilizirana. Berzijancima je dakle ostalo da prave račune o propuštenim dobitima u koliko nisu i sami rentijeri. ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Државни расходи у децембру извршени су за 8117 мил. дин. ефективно, а неисплаћених обавеза остало је свега 90.9 мил. дин. Према предвиБању расходи су извршени са 96.8%. Од ефективних расхода на личне издатке утрошено је 417.9 мил. дин. илинештто мање од 50% укупне суме, а остало употребљено је за материјалне. И у децембру, као у ранијим месецима, расход на пензије знатно премаша предвиђену суму, за 14.3%. Друга карактеристика огледа се у потпуном губљењу инвестиционих расхода из државног буџета. Приходи у децембру дали су 9./% преко буџетом предвиђене суме; 943.9 мил. дин. Ако упоредимо децембар 1936 са истим месецом за последњих пет година, онда видимо да је овај био најјачи пребацујући остале месеце сваки појединачно за скоро 100 мил. дин. Овоме повећању углавном доприносе посредни и непосредни порези и приход од државних железница. Остала државна привреда одбацује знатно мање но што је буџетом предвиђено. Ради поређења доносимо упоредни преглед кретања државних прихода у периоду април-децембар 19835 и 1936 године (све у милионима динара):
Држевне финансије у децембру
1935 1936 1936 + HHH
— према 1935 Април 650 - (691 == 41 Мај 744 791 + 47 Јуни 676 745 + 69 Јули 796 778 — 18 Август 904 903 — 1 Септембар 888 919 ап GI Октобар 915 992 4. 77. Новембар 939 967 == (28 Децембар 878 944 + 66 Укунно 7.340 7.730 +8390
·Као што се види, изузев јула и августа у прошлој години, у поређењу са 1985, сви месеци били су знатно јачи. То је несумњиви знак привредног побољшања.
Приходи у децембру по групама изгледају овако (у милионима динара):
Предвиђено Остварено + или—)%
Непосредни порези 191.5 2281 +16.4 Посредни порези 213.9 246.1 ~ 14.9 Монополи 163.0 169.0 58 O,8 Државна привреда 280.8 290.1 = 82
Међу приходима државне привреде најважнији су они од железница. Приход је од њих био за непуних 18% већи од предвиђеног. Исто тако и рудници су дали 17.2% више (25.3 према 21.6 мил. дин.). Приход од поште, телеграфа и телефона подбацио је и у децембру према предвиђању за непуних 5%. Највише подбацују приходи државне „Класне лутрије и пољопривредних установа.
Упоређењем ефективних расхода у децембру саприходом добија се вишак прихода од 132.2 мил. дин. Од _ овога, пре свега, треба одбити неисплаћене обавезе де-
цембра у износу 20.8 мил. дин. после чега остаје вишак од 111.2 мил. дин. који је употребљен за исплату неисплаћених обавеза ранијих месеци. - а
За девет месеци текуће буџетске године (априлдецембар) извршено је ефективних расхода за 6.704.6 мил. дин. што са неисплаћеним обавезама од 175.1 мил. дин. чини укупно 6.879,7 или 88.6% предвиђања. Као што се види, упркос томе што су се приходи систематски повећавали свакога месеца, у поређењу са прошлом буџетском годином, ови ипак нису били довољни.да покрију све предвиђене расходе. Поред тога у расходима настала су велика померања; док је већина! извршена знатно мање но што је било предвиђено, дотле су други знатно пребацили предвиђања. Међу ове последње долазе углавном лични расходи и то углавном пензије. На личне расходе утрошено је укупно 3.710.4 мил. дин. док је буџетом било предвиђено 3.704.5 мил. дин. На пензије међутим издато је 330.3 мил. дин. или 11.0% више но што је било предвиђено (747.9 мил. дин.. Најмањи проценат извршених расхода отпада на привредна министарства (Министарство грађевина 46.8%, саобраћаја 81.8%, пошта 89.3%, пољопривреде 78.9%, социјалне политике и народног здравља 78.9% итд.). Од резервног кредита у износу 30 мил. дин. утрошено је само 1.6 мил. дин.
„Док расходи знатно заостају за предвиђањем дотле приходи, у последње време, с овим држе корак. За девет месеци остварено је 7.730.0 мил. дин. или 99.84% од суме која је буџетом била предвиђена. Овоме углавном највише доприносе фискални приходи, док су сви остали знатно испод предвиђања. Приходи по групама изгледају овако (У милионима динара):
Предвиђено Остварено + или— % Непосредни порези 1.724.2 1.813.6 +5.2% Посредни порези 1.995.3 90146 +4.6% Монополи 1.467.0 1.481.5 + 0.9% Државна привреда 2.549.9 2.360.0 — 7.560
Међу фискалним приходима највеће повећање показује приход од царина што је последица повећања увоза и ажије. Од царина убрано је 601.9 мил. дин. док је буџетом било предвиђено 5254 мил. дин. Приход од трошарине повећао се незнатно, са 620.6 на 638.4 мил. дин. односно за 2:8%, а од такса био је 7743 мил. дин. према 779.2 колико је буџетом било предвиђено. Међу непосредним порезима повећање показује земљарина, течевина и службенички порез. Приход од монопола дао је колико Је било предвиђено. Одржавање прихода, међутим, није последица повећања потрошње дувана у земљи, већ извоза.
Приходи главних грана државне привреде изгледају овако (у милионима динара):
Предвиђено Остварено + или— % Поштанска штедионица 55.5 58.9 7 6:2 Фабрика шећера на Чукарици 321 22.8 —28.9 Државне железнице 1.505.2 1.569.8 2142 Речна пловидба 65.3 52.8 —19.2