Narodno blagostanje

Страна 154

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 7: "Бре 10

целокупан увоз каучука треба да буде замењен производ: њом у земљи.

— Производња калаја у свету износила је 1936 171.888 према 140.652 тона у 1985, што претставља највећу продукцију после 1929, када је износила 186.986 тона.

ТРГОВИНА

— 5уезка зроЏпа trgovina povećala se u poslednjem tromesečju 1986 prema istom periodu 1935 za 6% prema

vrednosti ı 2% po količini. Spolina trgovina evropskih ze-.

malia povećana ije za svega 2.5%, dok ie ona prekomorskih zemalja porasla za 11%. Slabije popravlianje evropske spoljne trgovine posledica je političkih nemira u Španiji, slablienja kupovne moći devalviranih zemalja i opštih smetnji privrednog i političkog karaktera. Preračunato u zlatnoi vrednosti opao je uvoz Švajcarske za 10%, Halandije za 3%, dok je izvoz Francuske opao za 16% a Švajcarske za 13%.

— Prema novom francusko-čehoslovačkom trgovinskom ugovoru povišeni su Čehoslovačkoi kontingenti za 70 mil. kč, ali to još uvek nije dovolino da uravnoteži čehoslovački trgovinski bilans sa Francuskom. Od industrijskih proizvoda Čehoslovačka je dobila olakšice za izvoz tkanina, rublja, hartije, koža, konfekcije, šešira, nameštaja, stakla, mašina i oruđa, a od poljoprivrednih za voće, sveže povrće i ječam.

— Usled smanjenia francuske proizvodnje uglja povišeni su uvozni kontingenti za mart na 65% prema normalnom. Uvoz u januaru povećao se je na 2.02 mil. tona od 1.94 u decembru ı 1.43 mil. tona u januaru 1936.

— U prošloi godini povećan je izvoz jaja iz Rumunije na 1.336 vagona prema 805 u 1995. Višak izvoza iznosi oko 2.000 vagona. Najveći deo izvoza otpada na Englesku i iznosi u 1936 75.5% prema 40% u 1995 i 26%. u 1934. Posle Engleske dolazi Nemačka, zatim Čehoslovačka koja je uvezla u 1936 109 ili 8.2% od ukupnog rumunskog izvoza jaja.

— U Ankari je osnovano Čehoslovačko-tursko druŠtVO Za izvoz Voća sa kapitalom od 100.000 turskih lira, od čega je 51% u rukama turske Poljoprivredne banke, a zainteresovano je i iedno čehoslovačko preduzeće.

— Odobreno je osnivanje društva „Balkan oil kompani” sa sedištem u Beogradu. Društvo ima za cili trgovinu petroleja i ostalih produkata nafte, podizanje garaža i DTOdaju automobila. Glavnica društva iznosi 1 milion din.

— У Белгији је укинута увозна такса за пшеницу од 10 фр. за 100 кг. која је била уведена ради одржавања цена у земљи на висини која омогућује рентабилну домаћу производњу. При данашњем развоју цена на светском тржишту ова такса постала је излишна.

— На заседању европског картела дрвета у Лондону није закључено повишење контингената. Садања извозна квота искоришћена је за 55% по повишеним ценама, али према извештају са овог заседања понуда и тражња одржавају равнотежу на светском тржишту.

— Енглеска је у 1936 извезла капитала 19 мил. фунти, док је у 1985 увезла 33 мил. а у 1934 такође извезла 7 мил. Трговински биланс био је пасиван у 1934 за 294 мил., у 1985 за 260 и 1986 за 347 мил. Повећање пасиве трговинског биланса, што је углавном последица скока цена, изравнато је већим делом повећањем прихода од бродарског саобраћаја (1934 г. 70 мил. 1985 75, 1936 95) и приходом од увоженог капитала у прекоморским земљама (1934 г. 170 мил. 1935 180: и 1936 195 мил.).

— Грчка влада је дозволила: Пољопривредној бан. ци увоз 300 вагона ражи и 700 вагона кукуруза за девизе.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Услед нерегулисаних трговинских односа између нас и Холандије, југословенска роба почиње да наилази на сметње при прелазу холандске границе. Ових дана тамо је заустављена већа пошиљка робе, тако и 10 вагона сувих шљива, и тек после интервенције пуштена је преко границе.

— Buzgzarske fabrike konzervi od patlidžana tražile su od vlade potporu od 2 leva za 1 kg. proizvedenog pirea, radi uspešnije konkurencije, naročito talijanske i mađarske, na stranim pijacama. Bugarska danas ima rezervu od 700 tona pirea od patlidžana za iZzVOZ.

— Pri bugarskom Eksportnom institutu osnovan je odbor, koji će ispitati mogućnost naknade gubitka izVOZnicima od devalvacije u septembru i oktobru prošle godine.

— Dodatak na carinu za žitarice u Čehoslovačkoj iznosi od 10 o. m. 89 kr. za raž, 39 kr. za ovas; 25 za pšenicu i 9G za ječam. |

— Zaključci u pregovorima između inostranih Dpoverilaca i Nemačke, vođenim u Berlinu, stupili su na snagu 28. februara t. g. Po njima će se i dalie služba po nemačkim dugovima vršiti putem pretvarania u turističke marke, ali tako da poverioci gube 40 do 50% svojih potraživania. Nemačka je na taj način do sada isplatila 4 milijarde maraka, i za isplatu još ostaje 1,2 milijarda. Ovaj aranžman Rajha ostaje u važnosti do 28 februara 1938.

— У. Прагу је парафиран нови француско-чехословачки трговински споразум за 1937, којим је осигуран повољан извоз чехословачке индустријске робе у Француску, и знатно повећање извоза аграрних производа.

— Француски сенат одбио је предлог закона, који је усвојила Скупштина да се продужи овлашћење, према коме влада има право одређивања царина против страног демпинга.

— Према саопштењу мађарског министарства пољс“ привреде југословенски купци на будимпештанском међународном сајму приплодне стоке, који ће се одржати од 17 до 22 марта, уживаће следеће повластице: !. транспорт купљене стоке до југословенске границе вршиће се бесплатно; 2. сразмерно куповној цени вратиће се купцу (у име транспортних трошкова) 140 до 250 пенга од сваког купљеног бика или пастува, а од сваког брава или овна 40 пенга; 3. све динарске суме депоноване код овлаштених југословенских новчаних завода у сврху куповине приплодне стоке исплатиће се са 46%-тном премијом изнад службеничког курса.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U Zagrebu je izbio štraik špediterskih radnika, usled koga su pogođena preduzeća morala obustaviti svoju delatnost. Pokušaji za izmirenje ostali su do sada bez uspeha.

— Ministar socijalne politike ukinuo je drugi nadnični razred kod Suzorovog bolesničkog osiguranja. U prvi nadnički razred spadaju članovi mlađi od Ii8 g. sa nadnicom do 8 din., a u treći oni sa nadnicom do 11,G din.

— Рад организације исељеника у Загребу у прошлој години, према извештају Управе, састојао се у главном у помоћи нашим исељеницима, који живе у невољи.

— У Бања Луци се ради на оснивању самосталне радничке коморе за Врбаску бановину. До сада је тамо» постојало само повереништво. А