Narodno blagostanje

Страна 266

се смањила у. Енглеској ни за један поен, и била је 193: и 1933 изнад 1929. У САД. смањила се потрошња највише 1982, за :/, према 1929;

— Наднице у Енглеској опале су за време депресије од. 1929-1933 за: 45/.%, а трошкови живота за 18], тако да је реална надница скочила за- 117. % код запослених „адника. Проценат незапослених увећао се у том периоду од 10,3 на 21,9%. Од 1933-1936 надница је порасла за 4:/,, дакле, изравнала се готово с 1929, а живот је поскупио за 5%. Међутим, у првим месецима 1937 живот нагло поскупљује, а високе цене чине да добит расте. То доводи до јачег гибања радника, и очекује се да ће у најскорије време синдикати изићи са захтевом да повисе наднице.

— lndeks cena na veliko u Čehoslovačkoi porastao je 1 aprila na 764 (prethodne god. 703), prema 754 (706) 1 marta. Povećanje indeksa prema prethodnom mesecu iznosi 1.8%, a prema prošloj. godini 2.9%, koje dolazi isključivo usled povećanja cena industrijskih sirovina i gotove robe, koje su prema prošloi godini skočile za 20.1%. Cene predmeta za hranu opale su za 1.5%.

— U prošloj nedelji zabeležen je u Francuskoj dalji skok “cena. Indeks cena na Veliko porastao je za 2 poena na 541, što je posledica podjednakog skoka cena uvoznim i izvoznim proizvodima. Za drugu polovinu aprila treba očekivati znatno jači skok cena obzirom na skraćenje radnog vremena kod većine industrijskih grana i dalieg pada kursne vrednosti franka. U ovakvoj situaciji nema mnogo izgleda, da bi vlada mogla postići veći uspeh u borbi protiv skupoće. I sami rezultati rada Odbora za kontrolu cena dokazuju, da nisu u pravu oni koji tvrde, da je skok cena posledica želie poduzimača za preteranim zaradama. Tako ie ovaj odbor za vreme svog šestomesečnog rada samo u izuzetnim slučajevima konstatovao neopravdano povišenje cena u trgovini, dok kod velikih preduzeća nile bilo nijednog takvog slučaja.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Послодавци мањих и средњих индустријских пре: лузећа у околним местима Париза поднели су претставку Савезу француских послодаваца, у којој износе, да су радничким захтевима изашли до крајњих граница у сусрет и да више не могу да трпе штрајкаче у својим фабрикама, као и контролу синдиката над постављањем радника.

— Ha седници централе радничких синдиката У Француској постављен захтев, да влада повећа за 10 милијарди франака кредите за набаву рада у грађе винској индустрији, а финансијска средства да набави присилним зајмом на имања већа од 500 хиљ. фр.

— После успелих. радничких покрета у Детроиту Џенерал Моторс и. Форд покушаће да децентрализацијом својих предузећа смање опасност, која им прети од великог броја радника у једном месту. У Буфалу подиже II. Моторс фабрику за Шевролет, са дневним капацитетом од 1200 мотора и осовина, у Окланду биће подигнута још једна фабрика. Г. Моторс почео је децентрализацијом још пре две године после штрајка у Толеду, и сада је само проширио план; Форд, међутим, ограничио се до сада на државу Мичиген. Али он не мисли да поступи као Џ. М, него да подиже „индустријска села". Радници би производили само делове, а били би везани за земљу, и тако би били задовољнији и мирнији. До сада почело је да се подиже 20 таквих села.

SAOBRAĆAJ

— Odbor za vazdušni saobraćaj Internacionalne trgovačke komore u Parizu rešavao je na зуојој poslednjoj sednici o pitanju uvođenja vazdušnog saobraćaja preko зеуегпог

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ______

Atlantika, o izjednačenjiu transportnih. dokumenata u zemljama Evrope i Amerike, zatim o ukidaniu dodataka za vazdušnu poštu, uvođeniu vrednosnih pošiljaka i poštanskih paketa u svim zemljama i o saradnji sa željiezničkim saobraćaiem. O svim ovim pitanjima rešavaće se | na Berlinskom kongresu џ јипи |. {%

РАЗНО : — Naša delegacija koja će da vodi trgovinske pregovore sa Švedskom, Norveškom i Danskom otputovala ie. Delegaciju vodi pomoćnik Ministra spolinih poslova g. Milivoi Pilia, a njen član ie između ostalih g. d-r Ivo. Belin, viceguverner Narodne banke.

— Na Rijeci osnovana je Jugoslovensko-itali{anska trgovinska komora, čili se upravni odbor sastoji od tri jugoslovena i tri Talijana.

— Број радио претплатника износи према најновијим податцима 96.000, од чега отпада на београдску станицу око 60.000. Појачање београдске станице на 20 киловата, које је већ отпочело треба да се доврши до краја ове године.

— »Slovenec« piše da su izgledi za ес ја građevinsku sezonu u Ljubljani povolini. Od iavnih zgrada će se роdići univerzitetska biblioteka i školska poliklinika. Od pri-

'vatnika nameravaju da zidaju veće zgrade firme Majer, »Ba-

ta«, Banka »Slavija«, a podići će se i novi veliki hotel na mestu današnjeg hotela »Slon«.

— Ministar finansija rešio je da se perforiraju nostrifikovane obveznice 7% Stabalizacionog zaima sa oznakom »payable en dinars« i to ne samo plašt obveznice nego i kuponi od | јипа о. 2.

— Ма područiz Trgovinsko-industriijske i zanatske komore bilo je 31 marta o. g. 476 industriiskih preduzeća prema 408 istog dana prošle godine. |

— Odredbe o unapređenju motorizacije u Čehoslovačkoj od 12 iuna 1936 imale su za posledicu povećanje ргоdaje automobila za 43%. Sa zvanične strane se saopštava, da će ioš u toku ove godine biti donete nove mere u cilju daljeg unapređenja motorizacije.

— Prema izveštaju engleskog Lloyda iznosi izgradnja novih lađa (bez ratnih) u Engleskoi krajem marta 1.014.454 bruto reg. tona, odnosno više za 50.812 nego u decembru 1936 i više za 172.093 nego u martu 1936. To pretstvalja rekordnu izgradnju posle septembra 1930 i više nego što se izgrađuje u četiri ostale glavne zemlje.

— »Hrvatski dnevnik« donosi da su skočile cene riba na Primoriu. Potražnja sardela sa strane fabrika konzervi je velika, tako da ih ribari neće morati nuditi na pijaci. Fabrike plaćaju sardele 3,25—9,50 dinara.

BIBLIOGRAFIJA

Finansijski zakon za 1987-8388 godinu. Zbirka zakona izdavačkog i knjižarskog. preduzeća Geca Kon a. d. Hr ogradi. Зу. 8.

D-r Slobodan Drašković, Autarkija ili svetska privređa. Biblioteka Politika i društvo. Princu 0 srpska knjižara А M. Popović. Beograd 1937.

D-r Božidar S. Marković, Načela demolcratiic, Biblioteka Politika i društvo. Francusko-srpska knjižara A. M. Popović. Beograd 1937. : |

3BOPOBH АКЦИОНАРСКИХ АВА и: ' 28 април — Српска HDD JOTA · Danska LN, y ON (редован). 1 мај — „Хигиса" прва југосл. творница. чепова да. у Загребу (редован). — Осјечка љеваоница NOĆ и твор: una стројева дед. у Осијеку. (редован). _ у |