Narodno blagostanje

24, април 1937.

19 ТУ 238— 1.209.44 798.66 —— 225— 31.656

20-IV 938. 19208— 78 ~ — _ 25 1.65, 21-IV 938—- |1.211.80 70804 —— 299... 31.50 22-IV 9988.— 1.214.060 800.50 | —— — 81.65

Обрт је бно 25,6 мил. дин. према 18 мил. Највише је рађен Лондон за 11,9 мил. Берлин 8,1 мил. Беч 8,1 мил. Грчки бонови 909.000 и т. д. Курсеви на циришкој берзи били су следећи: 21-1-26 28-1 951 15 ТУ 22 1У

Лондон 15:15 21.431, 21 445 21.38 21598.

Амстердам 208.95 299.75 240.15 240.25 289.40 Њујорк 30786 | 23750. 4000 238. 2575 Берлин 123.70 179.90 76.50 176.85 175.70 Париз 20:35, 20.387], 20.165, 19.575, 19.40 Праг 12.79 15.26 15.31 15.82 15.24 Београд 7— 10.— 10.— 10.— 10.—

Фуанцуски франак је и даље слаб. У извештшајној недељи попустили су према швајцарском. франку холандска форинта и долар док је фунта порасла.

На београдском приватном девизном тржишту чуо се курс наполеона од 318.

Робно тржиште

Сировине. —-· Друга половина прошле недеље на светском тржишту сировина била је врло бурна; курсеви скоро свију важнијих сировина падали су много брже но што су се дизали претходних недеља, у времену опште хосе. У овој недељи наступило је извесно смирење и стабилизација курсева на нижем нивоу. Ипак, нервоза се и даље осећа те се може претпоставити да ће флуктуације курсева потрајати дуже. Али и ови нижи курсеви свих сировина још увек су знатно виши од оних у истом периоду прошле године. Сматра се да појава осетнијег попуштања курсева нема никакве везе са коњунктуром, већ да претставља сасвим природну реакцију на необузданост хосистичке шпекулације, која је успела да за релативно врло кратко време реализује такве скокове какви су ретки и у доба већих привредно-политичких поремећаја. Чим је шпекулација била принуђена на извесне реализације тржиште је одмах постало нервозно и реагирало спуштањем курсева. Индустрија која је, уплашена великим ска: кањем цена и вестима о исцрпљењу залиха, пожурила са попуњавањем и повећањем својих залиха, није у овоме ишла до краја, и ускоро постала у куповинама резервисанија да би добила чистију ситуацију. Ово повлачење од ужурбаног куповања имало је за последицу да су, последњих дана, у Лондону залихе скоро свих индустријских сировина знатно порасле.

Пшеница. — У прошлом извештају ми смо констатовали да бесисти нису у стању да минирају тржиште и изазову јаче попуштање цена. Међутим, при концу саме недеље, у суботу, и у понедељак они су имали извесног успеха. У суботу на свима берзама дошло је, прилично изненада, до великог попуштања курсева и ситуација на светском тржишту карактерисана је као неки мањи крах. Главни потстицај за поремећај дале су многобројне вести из С.А.Д. и Канаде којима је лансирана одлична жетва са великим извозним вишком, довољним да подмири највећи део. целокупне увозне светске потребе. Шта више, из извесних америчких кругова тврђено је, да ће се САД, упркос одлуци о стварању гвоздене резерве, појавити у наредној кампањи са извозом. На ове извештаје прво је реагирао Буенос Аирес, а за њим и све континенталне берзе. Винипег међутим, и овога пута, показао је веђу отпорност и није се дао завести овим вестима. У таквој,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 269

N

прилично збуњеној, ситуацији шпекулација је покушала да изврши извесне реализације па је сасвим природно да су курсеви почели да се стропоштавају. На челу падања ишао је Чикаго, а за њим све остале берзе. Но то није дуго трајало. Већ у понедељак по подне дошло је до преокрета. Видело се да су америчке процене преурањене и да су оне биле срачунате на стварање забуне. Критична фаза сазревања у САД. долази у мају и јуну месецу, а дотле се не може ништа позитивно рећи. Коначни резултат жетве може да буде дијаметрално супротан садањим изгледима. Услед тога курсеви су понова пошли линијом систематског успона да би се већ половином недеље, тј. само за три дана знатно приближили највишем нивоу уочи прошлонедељног пада. Чврстоћу ситуације доприносе и најновије забране извоза. После Пољскг извоз је забранила и Румунија и то дотле док не прикупи податке о залихама. За њом је дошла и Бугарска, која више не располаже никаквим извозним вишком. А француски Житни уред објавио је да ће Француска, с обзиром на садање изгледе жетве, и у идућој економској години морати сигурно рачунати са увозом. Све ове чињенице доприносе чврстој тенденцији. Поврх тога ни Италија ни Немачка нису се повукле са куповинама. А Енглеска, како се чује, стоји пред одлуком да купи врло велики део канадске залихе.

Термински курсеви средином недеље изгледали су

овако:

М VII IX-X XI Ливерпул шил. мтц. 214 20/8 19/4 Ротердам Хфл. мтц. 9.27 9.35 8.45 8.45 Б. Аирес пез. 13.70 13.60 13.60 Чикаго центи буш. . 135 135 121 => Винипег центи буш. 137 138 119 =

Под утицајем нестабилности светског тржишта и домаће тржиште од прошле суботе доживело је интересантне промене. Нагло попуштање курсева и срозавање извозног паритета на око 156 дин. натерало је Призад да у неколико наврата, у једном врло кратком периоду, обори своју цену са 190 на 165 дин. база шлеп Тиса. Услед тога понуда се сасвим повукла. Међутим, чим су се курсеви у иностранству почели: поправљати Призад је одмах почео да повећава своје цене дошавши у четвртак на дин. 185.—. Довози произвођача су врло мали, јер су ови заузети пољским радовима, нарочито сејањем кукуруза. Прилив робе Призаду од стране друге руке — трговаца такође је све мањи што је доказ да она не располаже већим залихама. Поред Призада, последњих дана купују нешто живље и млинови, који су пожурили да покрију н један део каснијих потреба услед нижих цена. Цене половином недеље биле су следеће: база шлеп Тиса 18, остале провенијенције 178—184 дин.

Од 1 августа до 12 априла извезено је укупно 35.484 вагона. До конца априла Призад ће отпремити за Француску обе транше у износу од 10.000 вагона.

Паритет према мајском термину и Ливерпулу био је средином недеље 181 дин, а према Ротердаму 194 дин.

Кукуруз. — Светско тржиште кукуруза последњих недеља мање је нервозно од тржишта пшенице па је и овога пута ситуација на њему била стабилнија. Попуштање термина, попут развоја прилика на тржишту пшенице, било је знатно мање него код пшенице. Ротердам је нотирао 5.50 хфл. за мтц. према 545 у прошлој недељи, а Чикаго 128 центи за бушел према 125. Енглеска је плаћа: ла за ефективну робу 122 шил. за тону циф Лондон/Ливерпул. На домаћем тржишту нема промена. Довози су =