Narodno blagostanje

15, мај 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 309'

VI SKUPOĆA RASTE

Može se očekivati da će se položaj radnika i činovnika uskoro |oš pogoršati. Od januara meseca cene sirovina, kako industrijskih tako i poljoprivrednih, na svetskom tržištu u naglom su skoku. Danas ne postoji ni jedna sirovina ili polufabrikat, čija cena, u poređenju sa onom u istom vremenu prošle godine, nije porasla za 5—120%. Važno je takođe da sadanji skok nije izazvan čistom spekulacijom, već realnim odnosom ponude i tražnje, te nema izgleda da bi se moglo očekivati popuštanje cena artikala za ishranu i za industrijsku preradu. Međutim, taj veliki skok cena sirovina nije |oš došao do punog izražaja i u cenama gotovih proizvoda. Iz iskustva se zna da cene nikada ne skaču podjednako na celoj liniji. Obično biva tako da prvo skoče cene sirovina da bi, tek posle izvesnog perioda, u još većoj meri skočile cene gotovih proizvoda. Isto tako skok cena gotovih proizvoda prvo dolazi do izražaja u cenama na veliko, dok cene na malo izvesno vreme (dok traju zalihe) ne pokazuju skoro nikakvu reakciju, ali posle toga one skaču obično brže nego li cene na veliko. Tada, u koliko se prihodi ne povećavaju, realna nadnica pada, to jest, rastu troškovi života.

Kretanje cena u našoj zemlji indicira znatno poskupljenje svih životnih potreba, odnosno poskupljenje života. Ako se nadnice i plate ne bi povećale, realna zarada će pasti.

Indeks cena poljoprivrednih proizvoda u skoku je od juna meseca prošle godine. U prvim mesecima 1937

raste dalje, pa iako se pšenica nešto pokolebala, izgledi na novu žetvu nisu takvi da bi se moglo očekivati pojevtinjenje života. Cene stoke na veliko veće su za 2030% prema prvom tromesečju prošle godine a na malo 30—50%. Minerali i industrijski proizvodi od avgusta odnosno septembra meseca takođe su u stalnom skoku. Cene na malo, međutim, sve do februara meseca nisu osetnije reagirale. Njihovo povećanje bilo je relativno malo. Ali, kao što smo već napomenuli, treba očekivati da će se ovih narednih meseci povećavati znatno brže nego cene na veliko. U Beogradu, na primer, cene mesa skočile su posljednjih dana za 15—20%. Mast je takođe skočila za 15%. Za nepune dve nedelje imali smo dva puta povećanje cene hleba sa ukupno 33% za beli i 50% za crni hleb. Usled naglog i velikog skoka cena građevinskog materijala zakupnina stanova, koja u Beogradu još preistavlja najveći deo troškova ŽivoOta, skočila je za oko 10%. Povećanje kirije, međutim, neće se ograničiti samo na Beograd budući da se u ovoj godini neće izidati prostor, koji odgovara priraštaju domaćinstva. Sve ovo jasno kazuje o znatnom pogoršanju odnosa nominalne i realne plate javnih siužbenika. To pogoršanje u toliko je teže, jer, kao što smo videli, i u ranijem periodu, dok su cene bile niske i stagnirale, nominalne plate najvećeg broja javnih službenika bile su ispod teoretskog minimuma četvoročlane radničke porodice. (Nastaviće se).

s i BB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ

E KSGEzKKKK—

Код војвођанских окружних уреда број запослених се смањио у 1981 и 1982 год. али је већ у 1988 г. почео пораст и у прошлој години је био највећи. Опште оживљење привредне делатности, рекордна жетва, велико проширење производње индустријскога биља изазвали су повећање броја запослених радника, нарочито у пословима сезонске природе. Као што смо раније констатовали највећи је пораст код новосадског Уреда. Просечан број осигураних се према најнижем стању за време кризе повећад за 15—20% и премашио је онај у годинама пре кризе. Крајем прошле године број осигураних код свих војвођанских Уреда премашио је 90.000. Такође се, још у највећој мери, повећао број запослених у пољопривреди, које не обухвата осигурање. |

Изузев новосадски, код осталих уреда просечна осигурана надница је и у прошлој години смањена. Код петровградског је пала за (0,23 m. Ba 15,58 д., и иначе ови уреди имају најнижу просечну надницу. Извештај новосадске Р. коморе показује да су се наднице у Војводини у прошлој години повећале, о чему смо писали у чланчићу „Пољопривредни радници — централно радчичко питање у Војводини" (Н. Б. број 5 од 30-1-1937 г.). Опадање просечне осигуране наднице је последица повећања броја запослених у разредима са нижом надницом. Процентуални удео запослених у нижим надничним разредима стално расте. Код петровградског уреда надницу испод 20 дин. имало је 75% свих осигураних, (према 73% У

Неиспуњене обавезе општина пооштргавају кризу радничкога осигурања

ан ритав-----=====-=

1985 г.). а од ових 5728 или 25% било је са надницом ис-.

под 8 дин.

Осим природе посла (сезонски радови који не захтевају квалификоване раднике), још су два разлога сталном опадању просечне наднице. Прво, врло велика понуда радне снаге са села, јер пољопривредни радници, у недостатку посла на селу долазе у град и запослују се по на:нижој надници, па је понуда радне снаге много већа него тражња. Друго, пораст броја запослених шегрта. У Извештају петровградског уреда се каже да занатлије и трговци, а Један део и мањих индустријалаца, држи велики број шегрта, које по истеку учења отпуштају и узимају нове шегрте. Тако исто се жали и суботички уред да има много запослене малолетне деце, која се награђују невероватно слабо. Уз то је запослење нестално, јер је у прошлој години сваки радник код петровградског уреда 7,2 пута пријављен, одн. одјављен!

Здравствено стање радника се погоршало. Првих лекарских прегледа је било код петровградског уреда 73.850 према 65.110 у 1985 год. а укупних 208.400 (210.950), те је просечно сваки мушки у току једне године 2 пут оболео, а женске 2,5. Повећао се број оболелих од туберкулозе. Још је велик број оболелих од трахоме, а смртност одојчади је необично велика и по приближним подацима умире свако десето!

Опадање просечне наднице, погоршање здравственога стања и друге околности учинили су, да и поред пове: ћања броја запослених, уреди западну у још већу-кризу. Петровградски уред је завршио годину са дефицитом ол 450.000 дин.; а дуг код Сузора се повећао за 1,5 мил. дин., суботички је имао дефицит од 198.000 д. Издаци на лекове повећали су се за 199.000 дин. по члану за 5,3 дин. Врло је велики проценат заосталих дугова послодаваца и петровградски уред у своме извештају каже: