Narodno blagostanje
Страна 312.
них и сировинских земаља. Светска трговина расте и по
количини и вредности, у чему учествују сировине, жито и
сретства производње. Тражња последњих већа је од понуде. Осећа се све више лабављење увозних забрана; царине показују тенденцију спуштања. На кредитном тржишту ситуација се после девалвације валута Златног блока по-
правила. У неким земљама дискутује се могућност рева-.
лоризације валуте. Тржиште новца и O и даље је ликвидно, чему политика „јевтиног новца“ неких новчаничних банака знатно погодује. Тенденција на ефектном тржишту чврста.
У Немачкој високи ниво производње отежава снабдевање сировинама и стручним радницима. Државом утвр-
Бене цене почињу, нарочито у текстилној индустрији, да.
лагано попуштају пред неизбежним скоковима. Грађевинска делатност је на врхунцу. Вредност увоза појачана услед скока цена животних намирница; она извоза пора-
стом готових производа. Активни салдо прва два месеца,
скоро је дупло већи него прошле године. Кредитно тржиште и даље ликвидно; консолидација дугова наставља се. Трговина страним вредностима на берзама обустављена је. Девизно стање и даље оскудно. Са новим консолидованим зајмом од 700 мил. марака фундирано је до сада 5 милијарди краткорочних зајмова Рајха.
У Вел. Британији наруџбе за наоружање убрзавају развој коњунктуре на више. Осећа се јака оскудица жељеза и челика. Пораст запослености и надница изазива већу производњу потрошних добара. Спољна трговина и даље је у порасту. Контрола извоза капитала појачана, да би се осигурао успех зајмова за наоружање. Падање рентовних папира заустављено. Буџетска година 1936/37 закључена са вишком од 7,5 мил. фунти.
Од почетка године у Француској се привредно опорављење наставља углавном само у индустријама,, које раде за државу. Увођење 40-часовне недеље погодовало смањењу незапослености. Вредност спољне трговине у дз љем порасту: извоз за 43%, а увоз 72% према прошлој години. Ради враћања поверења у валуту и државне финансије врши се ревизија финансијске политике. Слободна трговина златом повраћена. Курс франка паз до доње границе предвиђгне законом о девалвацији. "Очекивани бупетски дефицит брисањем предвиђених издатака од 6 милијарди смањен је на 30 милијарди. Државни приходи у фебруару прешли су предвиђену суму.
У Белгији, Холандији и Швајнарској осећа се знатно оживљење које захвата и индустрију производних и потрошних добара. Пораст спољне трговине убрзан je, aac меном са већим државама, Девизно стање повраћањем побеглих капитала из иностранства и напуштањем скривница у знаку је јаког напредовања. У Ђелгији повољно стање тржишта капитала карактерисано је успехом 3, %тног државног зајма од 1,5 милијарди франака, који је уписан за један дан. Високи курсеви државних папира показују повољно стање и у осталим земљама. У Белгији и Холандији развој буџетске године повољан, у Швајцарској дефицит остаје непромењен.
Северо-европске земље су у знаку угушивања“ спе“
кулативног терања коњунктуре на више. Спољна тргови: на расте: Дискутује се снижење увозних царина ради
ублажења скакања цена и повећање валутних курсева,
ради кочења коњунктурног полета. Кредитно тржиште је
·_ изванредно ликвидно. Државни приходи у сталном су по-
расту. у
Подунавље · И. Балкан показују ' оживљење на свим странама. Цене на велико: су у порасту. У Аустрији оживљење инвестиционе делатности: новим програмом за сузби-
~
НАРОДНО O
„Бре 20 јање "незапослености. Чехословачка индустрија. даље "снажно оживљује, Румунија "организује привреду да би омогућила лакшу преоријентацију у случају рата. Југославија утврђује минималне наднице. Пољопривреда и рударство У знаку су снажног полета. У Грчкој незапосленост испод стања 1928.
Североамеричке државе имају нагло повећање производње продукционих добара и оживљење грађевинске индустрије. Капацитет челичне индустрије искоришћује се 100%-тно. У порасту је производња потрошних добара. Куповна снага пољопривреде порасла је изнад стања 1928. Пораст производње прате велики скокови цена, повећање надница и раднички штрајкови. Привредна политика иде за спречавањем „бум -а. Активни салдо спољне трговине, нерачунајући сребро, знатно се смањио. Даљи прилив злата из иностранства неутралисан је у приличној ме-
Претерана ликвидност кредитног тржишта ограничена је поновним повећањем обавезних резерви чланица Федералног резервног система. Хоса акција средином марта је заустављена. У државним финансијама дефицит је знатно смањен. Издапи на наоружање повећани.
У Јапану просперитет је успорен. На место извозне индустрије сада воде ратна индустрија и бродоградња. Индустрија боја изграђује се на широкој бази. Памучне ни свилене тканине подбациле су у прођи. Пољопривредна депресија још траје. Цене и индекс коштања живота у порасту. Великом порасту увоза одговара смањење извоза. Јен изискује знатне суме за одржавање курса. Курсеви акција нестално расту, државни папири нешто попуштају. .
Posle dužih pregovora naizad je završena međunarodna konferencija o Ššećeru potpisom jednog petogodišnjeg sporazu:· ава ma, Ono Što se želelo postići 1933, u vremenu održanja svetske privredne konferencije u Londonu, ostvareno je tek sada. Pregovori su išli dosta teško, glavna i velika borba vodila se oko raspodele izvoznih kvota na pojedine zemlje što pretstavlja bitnu tačku зроrazuma. Na tome pitanju pokazale su se ogromne divergencije interesa pojedinih zemalja, koje, moglo. bi, se, reći, ne opravdavaju suvišni optimizam u budućnost sporazuma, koji će važiti od 1 septembra ove godine do 1 septembra 1949 g. Za to vreme godišnja izvozna kvota za slobodna tržišta, izuzev onih metropola, za koja dolazi u obzir uvoz iz njihovih dominiona i kolonija, utvrđena je na 967.000 vagona. Pri utvrđivaniu ove kvote polazilo se sa stanovišta da ona odgovara faktičnom stanju sadašnje potrošnie. Prikuplieni statistički materijal pokazao je, međutim, da ta potrošnja iznosi svega 317.000 vagona. Međutim, u okviru ove globalne kvote, nikako nije moglo da dođe do sporazuma O njenoj raspodeli na pojedine zemlje. Držanje pojedinih zemalia u tome pitanju bilo je tako intrasigentno da je pretila opasnost da зе Копветепс ја газде. Izlaz ie nađen u povećanju globalne i ustanovljeniu dopunskih kvota za ·pojedine zemlje a na osnovu pretpostavke. da pojedine: zemlie u prvo vreme neće u pofpunosti iskoristiti dodeliene im kvote. Raspodela globalne kvote izvršena je ovako (u vagonima): Holandija: sa njenim kolonijama 105.000, Kuba 94.000, Dominikanska Republika 40.000,
Zaključen ie međunarodni sporazum o šećeru
'Peru 33.000, Čehoslovačka 25.000, Sovjetska Киза (зато 12702 't Mongoliju i Kinu) 98.000, Nemačka 12:000; Ронака 12.000,
Brazilija 6.000, Mađarska 4.000, Hajiti 3.950, Portugalija. sa njenim kolonijama 3.000, Belgija 2.000 vagona. Izvoz britanških kolonija ograhičen je na 96. 59% vagona, a onaj dominiona на 61.542 vag. Sem toga, za prve tri godine Čehoslovačka. ie