Narodno blagostanje
Страна ние
Бр. 28
TRGOVINA · "0 | O O 0
МА NJ JE Услед велике: потражње вуне у Војводини, цена
је од:24 дин. по килограму~у. продко години. скочила ове
године на 28 и 30 дин: ; -
| — Немачка је одобрила ванредни контингенат у
1937 ' год. од 4100:000 Р;- М: за 'закупнине- ловишта у Југо-
cnaBHjH? CE поједини JO може купити. ПАТИ
0 Раме _ 320 | IJ пенала je укивула забрану извоза магнезиума и
његових легура. - ;
— Због превеликог И увоза живе, изазваној зипанским фатом, америчка производња смањила се са: 125 жиљина 165 хиљ. флаша (| флаша = 34,02 кг.).
= Бле: Вогзе ·допозћ Фа је tursko-jugoslovenski biro za opium u Carigradu u toku 1936 god. prodao 23.928. kg. morfiuma prema 8,486 kg. ı.· 1935 god. Od ove količine otpada 18.254 kg na Tursku a 5.074 kg na Jugoslaviju. Glavni kupci su bili SAD 11.647 kg., Nemačka 2.442 kg., Italija 2.127 kg., Francuska 1694 kg., Belgija, Švajcarska i Japan.
— U Grčkoj je izdan zakon, kojim je definitivno rešeno pitanje smanjenja površine zemljišta za proizvodnju suvog grožđa zbog hiperprodukcije tog proizvoda.
TRGOVINSKA POLITIKA
— Белгијска влада обавестила је Немачку да ће ау-
томатски применити у трговинским односима са Немачком олакшања у 'контингентима која је по споразуму у Ослу преузела спрам других држава. То исто учинила је раније Холандија за свој териториј и за колоније. : — После закључења трговинског споразума почетком 1935 на: бази клаузуле највећег повлашћења извоз Белгије у С.А.Д. повећао се са 26,1 мил. дол. 1934 на 39,9 мил, 1985, 53,8 мил. 1936 и на 20,8 у 3 месеца 1987.
— Енглеска влада издала је уредбе по којима су снижене царине на производе из железа и челика и то на 12:/2% (пре 25%) за шипке, блокове, плоче, трегере, штапове, итд, а на 27» (пре 10%) ако је увоз извршен у оквиРУ споразума ИРЕГ. Снижење царина важи само до 31 марта 1988. | .
НЕ U trećem tromesečju su znatno uvećani naši uvozni kontingenti za Italiju tako da imamo za meko drvo 5.075.000 lira prema 949.300 lira u prošlom Еготезесји, ха ђикКоуа stabla 1.812.000 lira prema ranijim 512.000 lira a za ostala drva. 3,625. 000 lira prema. 855.000 lira. Ukupan iznos u trećem tromesečju iznosi 9,291. 850 lira dok je u drugom tromesečju iznosio svega 10. 315. 000 lira.
— 1, januara Ove godine prestao. je da važi naš iri, šhi, „sporazum sa Švajcarskom. Sada je zaključen nov, koji stupa na snagu 15 jula o. g. Pored uvoznih kontingenata naših polioprivrednih. proizvoda. postoji mogućnost odobravanja uvoza naše robe iznad ovih količina putem dopunskih kontingenata. Mi nećemo primenjivati sistem uvozne kontrole prema 1 robi. U isto vreme se stalni meKliripški, MO nama 27% O u аса тако] za Нпапу ока Р]абапја, :prema 20%. u prethodnom: ugovoru.
s-<=: .Rumupski.. trgovinski bilans. prema Turskoj aktivan je, radi čega::je pretila opasnost.da će se smanjiti turske narudžbe rumunskog: drveta,. glavnog: izvoznog “artikla. Rumunsko ministarstvo finansija stavilo je: turškoj vladi na газројоХепје Ктеф: 04100 та. Јеја да 51 še izvoz повао паstavjfi. JB š
TURIZAM АЛА ПА OUN АЕ све Свистуристии радници: печалбари, који желе путовати.'у иностранство од 1 маја до 15: октобра; ослобођени су подношења уверења о плаћеној порези, · ;
- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ JAVNE FINANSIJE
— Министарство просвете закључило је зајам од 20 мил. дин. код Државне хипотекарне банке на израду своје . нове палате.
= У Бугарској је расписан зајам од 200 мил. лева са 5% интереса за израду и поправку друмова и путева, који се има уплатити у року 6 месеци и то у пуном износу а амортизовати у року 5 година извлачењем које би почело већ 15 децембра 1937 год. Зајам је ослобођен свих државних и јавних дажбина, а доспели купони се примају при наплати пореза, царина итд. у номиналној вредности.
— Упис 6%-тног зајма у висини од 75 милиона лира италијанског кредитног института у корист разних електричних предузећа преуписан је за неколико сати. Уписано је свега 131 милион лира.
— Америчка влада одобрила је паробродарским друштвима директну субвенцију у износу од 465 мил. дол. место 7,57 мил. индиректне колико су раније добивала.
— ИРИ према податцима талијанског министра финансија контролира 44,15% талијанског акцијског капитала.
— Дуг Рајха концем 1936/37 буџетске године износи 16,1 милијарди марака или 17 милијарди, ако зе саберу ставке дуга које се посебно воде. То је за 44 милијарде или 40% више него пре доласка националсоцијализма на власт. Ту нису убројани порески бонови ни менице које су у оптицају. |
— Изменом телеграма између америчког, енглеског и француског министра финансија тројни споразум остаје на снази, Француска влада дала је изјаву да ће радити У споразуму са Лондоном и Њујорком. У Паризу су банкарски кругови задовољни са том изјавом, јер у њој налазе гаранцију да држава неће прећи на контролу девиза и да неће посегнути за потраживањима у иностранству. Моргентау је изјавио да је тројни споразум обновљен најпре између три оснивачке земље и да ће се тек сад приступити конзултовању Холандије, Швајцарске и Белгије. Док је била затворена париска берза Њујоршка резервна банка куповала је франке за рачун Француске банке и мењала их за злато по дневном курсу. Из тог следи да ће С.А.Д. подржавати франак.
— Мањак у буџету за год. 1936/37, која је завршила са 30 МГ изнео је у САД. 2811 мил. дол. Приходи су били 5294, расходи 8105 мил. долара. Јавни дуг попео се 30 М! на 36,425 мил. са 38,779 мил. прошле године.
— У Бугарској је расписан унутрашњи зајам у износу од 200 мил. лева за градњу и оправку железничких пруга.
— Белгијски биланс плаћања активан је 1936 за 3,085 мил. франака. Потраживање спрам иностранства износило је 25,585 мил. а обавезе 22,500. Од тог вишка употребљено је око 2000 мил. за исплату државних дугова у иностранству, а велике износе страних папира купила је публика у току године.
— »Ге Меззагег ФА епез« допоз да је и Grčkoj prihod od poreza na alkohol iznosio 167,885 miliona drahma u 1936 g., prema 185,386 miliona u 1935 g. Smanjenje je posledica sniženja poreze.
| — Iznos grčkih letećih dugova, popeo se na 7,014 mi-
· liardi drahma u 1936 g. prema 6,239 miliardi u 1935 g.
— Iznos grčkih državnih prihoda namenjenih službi zajmova, koji se nalaze pod kontrolom međunarodne finansijske komisije, dostigao je 4,459 miliardi drahma u 1996 g. prema 4,264 miliardi u 19935 g.
- „= .Nemačko-engleski sporazum 12 1934 o otplati dugoročnih i kratkoročnih kredita Nemačkoj, produžen je još za pola godine, do 831 decembra, ako ne bude pre otkazan. Za kupone koji glase na šterlinge plaća se i nadalje 4% u fun-