Narodno blagostanje
Страва 440
svih zemalia, pomognuta konjunkturnom politikom, mogla da se oporavlja, spolina trgovina nije mogla da se pomogne konjunkturnom politikom. Da bi se ona pomogla izvršene su rizične operacije s obaranjem nacionalnih valuta, pa je i tada akcija jedne zemlje bila paralisana reakcijom druge. TreБајо је da industriiska Ronjiunktura svake pojedine zemlje dođe do visokog napona, pa da se tek tada stvore pretpostavke uz koje je i trgovina u svetu mogla da jače oživi i DOkaže tendenciju ka saniranju.
Industrijska konijunktura izazvala je veliku potrebu za sirovinama. Tražnja je nadmašila ponudu i kad je izgledalo da proizvodnja neće moći podmiriti potrebe došlo je do spekulativne tražnje. U prvoi četvrti 1937 popeo se uvoz industriiskih zemalja više nego izvoz (u procentima prema ргуој četvrti 1936):
Zemlja Uvoz Izvoz Engleska 14,6 14,2 SAD 42,5 23,5 Nemačka ~ 37 18,1 Егапсизка 69,9 44,3 Јарап 30,3 20)
Izuzetak čini samo Nemačka. U takvoj situaciji došlo je do skoka cena, koji je u aprilu dostigao vrhunac, a pošto ie otpala spekulaciia, one su nešto opale. Konjunktura je dakle bila glavni faktor koji je nešto jače ograničio delovanje zapreka spolinoj trgovini.
Nisu samo sirovine ušle jače u međunarodni promet. Industrijalizacija koja je nastavljena u konjunkturi izazvala je potrebu da industrijske zemlje uvoze više mašina jedna od druge. To se najbolje videlo u Engleskoj u toku сеје 1936, gde je uvoz izvesnih mašina bio veći nego i u jednoj godini posle rata, iako je cela domaća industrija bila angažovana za potrebe domaćeg tržišta.
Trgovina nekih zemalja oživela je u 1936 i zbog sloma zlatnog bloka i devalvacija pred konac godine. Ali to je bio sekundaran faktor. Devalvaciia je oslobodila spolinu trgovinu Francuske, Holanđije i Švaicarske pritiska cena koji se osećao zbog deflacije. Ali da ta devalvacija nije došla u situaciji koja je vladala koncem 1936, ne bi njihova trgovina pošla onim pravcem kojim se momentano Kreće.
Кад је tako uvoz u svetskoj trgovini nadmašio iZVOZ, ublažila se i devizna kriza pojedinih zemalja. Slobodni kursevi nekih valuta skočili su, tako da je kupovna moć ovih Zemalja veća. Argentina i Braziliia i službeno su povisili kurseve. A u vezi sa svim tim promenama došlo ie do ekonomskog razoružanja. Pisali smo već o trgovinskim ugovorima SAD na bazi klauzule najvećeg povlašćenja i o Oslo-bloku. Holandija ie proširila svoje ustupke u Oslo-bloku i na Nemačku. Trgovinski ugovor između Engleske i SAD, na kome upravo radi, imao bi da u toi preorijentaciji spolino-trgovinske politike izvrši prevrat.
Dalji razvoj svetske trgovine zavisiće najviše od toga kako će se razvijati konjunktura u pojedinim zemljama. Ekonomsko razoružanje nastaviće se samo u tom slučaju ako i konjunktura nastavi. Ono će sa svoje strane doprineti da se konjunktura može produžiti. Ali, malo je verovatnoće da će se ona moći oporaviti potpuno. Jer posle industrijalizacije agrarnih zemalja i obrnuto, agrarizaciie industrijskih, i posle proizvođenja sirovina sintetičkim putem, potrebe izvesnih zemalja za uvozom robe smanjene su. Najosetnije je DOgodena trgovina životnih namirnica. Ona je još, po količini, za 10% ispod nivoa 1929, dok je promet sirovina dostigao 1929. Zavisi od trgovinskih ugovora i od uviđavnosti i ustupaka' da li će se i u kojoj meri moći obnoviti raniji odnosi u međunarodnoj trgovini.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 28
Енглеска влада одлучила је "да Егализациони фонд може имати за 200 милиона фунти злата више него досада
Егализациони фонд образован је у Енглеској 1931 са задатком да подржава курс фунте на светским берзама. Тада је било одређено да ће фонд моћи да скупи злата само до износа од 175 милиона фунти. Али, уједно је одређено да се неће објављивати податци о кретању злата у фонду. Само два висока чиновника знала су колико га има. Чување ове тајне у супротности је с правом парламента да врши финансијску контролу владе. Али парламенат је пристао да му се окрњи право, јер је положај фунте 1981 био врло слаб. Сазнање да је подлога фунте У фонду смањена, могло је у годинама депресије да појача панику и бекство из фунте. Дошло би до колебања њезиног курса које би захтевало веће жртве у злату и нашкодило би енглеској спољној трговини. Али позиција фунте је ојачала. 1933 повишена је граница до које фонд може накупити злата на 375 милиона, што значи да је доња граница већ била прениска. По најновијој одлуци може фонд скупити 575 милиона.
Фунта и франак
Уједно скинута је и тајна са фонда. Одсада објавиће се концем јуна и децембра сваке године стање на дан 31 марта и 30 септембра. По објављеним податцима 3! марта о. г. Енглеска Банка имала је 516,9 мил. фунти шт. а Егализациони фонд 186,7 мил. Укупна маса монетарног злата износила је 7036 мил.
После марта дошло је до велике детезаурације злата, тако да је и Егализациони фонд данас далеко пунији него пре три месеца. А већ концем 1936 он се ослободио једног дела свог злата уступивши Енглеској банци 60 мил, фунти. Даљи прилив злата ударио би брзо о границу. Да би се могла наставити досадашња политика откупа злата требало је повисити количину до које фонд може да набавља злато. А та потреба појачала се након промене монетарне политике у Француској.
Француски девизни фонд остао је без злата, тако да моментано нема могућности да јаче интервенише на одржавању курса франка. Енглеска не сме допустити да франак падне у јачој мери тако да поколеба садашњу равнотежу У односима курсева разних националних валута. Колико Боне мисли да обори франак није још познато. Рачуна се на 125 за 1 фунту, а и до 145—150. Трипартитни уговор не дозвољава му да одабере самостално најнижи курс франка. А и кад не би постојао тај споразум, Енглеска би морала да води политику помагања франка. Јер ако би франак својим падом повукао за собом и курсеве других валута, онда би фунта или остала прескупа и тиме би била погођена извозна трговина Енглеске, или би и она морала да буде девалвирана. Ова утакмица у девалвирању скопчана је с огромним ризиком и у страху од њезиних последица дошло је до трипартитног споразума. Он заправо и значи само то да је утакмица у обарању валуте искључена. Дотле док постоји извесна равнотежа у односу између курсева разних валута, није ни једна валута изложена нарочитом притиску. Али кад се једна међу њима почне да колеба зависи од интервенције и сарадње друге валуте која је остала снажна да та колебања не буду превелика. Па пошто је неизвесно у којој ће се мери колебати франак, мора фунта бити што солиднија, да би се могла остварити онаква ситуација, која је најповољнија
"за енглески капитал. Иако би с временом било потребно "повисити капитал Егализационог фонда, да би се могло
наставити с откупом злата, нова монетарна политика У Француској убрзала је одлуку која омогућује да се то оствари. | , |
|: