Narodno blagostanje

17. јули 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(Страна 458

а извоз на 6,8 мил. Удео петролеја у укупном извозу попео се од 1926—1936 са 24,7% на 52,6%. Од 113 милијарди леја вредности свих минерала произведених од 1919 до 1934 отпада на сам петролеј 64 милијарде. Развој петролејске индустрије значио је много за санирање државних финансија које су биле већ дошле пред слом. 1936 било је 31% државног буџета покривено приходом од петролеја, а железнице су за превоз убрале 24% свих својих прихода. Тако је, напредак петролејске индустрије био фак: тор опорављања румунске привреде.

Други фактор оживљења била је добра жетва 1936 и високе цене аграрних производа у извозу.

Међутим, последњих месеци као да наступа обрт. Производња је још у полету, али трговина на велико и на мало не налазе више довољно снажно тржиште. Грађевинарство је попустило, текстилна роба пролази слабо, 4 пољопривредне машине купују се све мање. Рачуна се да је овај застој пролазан и да ће се прилике знатно поправити одмах после жетве, ако она буде добра и ако цене у свету не падну. За сада је сељак остао без залиха које би могао избацити на тржиште, тако да је његова куповна моћ смањена. А с друге стране, скок цена, који је потакнут повишењем цена сировина у свету, смањио је и куповну моћ других слојева друштва.

Влада се пожурила са разним мерама на сузбијању скока цена. Све те мере имају полицијски карактер и утолико се теже могу сложити с приликама које владају у румунској привреди. Поред скупих сировина које се увозе, главни фактор поскупљења била је депресијација леја и високе трошаринске таксе. У уредби о сузбијању скока цена утврђене су највише цене најважнијих животних на: мирница, и одређена је највиша разлика између цене коју трговац плаћа и уз коју продаје. Злоупотребе ће бити кажњене. Може се лако посумњати да ли ће ове поли: цијске мере донети резултате који се желе. Максимирање продајних цена врши реакцију на цене произвођача, што би значило да ће куповна моћ сељака остати слаба ако цене његових производа остану ниске. Аграрни сектор би тако слабо потпомогао даљи развој коњунктуре.

Други фактор, петролејска индустрија такође не пружа најбоље предзнаке. Производња је последњих година убрзана крајњим исцрпљивањем извоза. 1935 рачунало се да Румунија поседује петролејских поља у површини од 6100 ха и с резервама од 60 мил. тона. При садашњем обиму експлоатације оне би се исцрпле за 6 година. То је и у вези с природом извора, јер они припадају плиоценским наслагама које се одликују тим што дају велике количине У јединици времена, али не за дуго. Паралелно исцрпљивању врше се нова бушења, али засада нема већих резултата. За последњих 10 месеци производња се смањује. У јуну 1936 дневно се производило 2550 вагона, у децембру 2200, и фебруару 1937 г. 1950 в. То значи 600 вагона мање дневно и 216,000 годишње. С тим у вези прера-. byjy се мање количине петролеја (7%) и мање се извози (8,1%).

До извесног застоја у привреди дошло је и због клиринга. Румунски трговински биланс према великом делу клириншких земаља је активан, тако да извозници морају чекати на свој новац из иностранства. Нарочито је Немачка дуговала велике износе, зато што је увезла велике количине петролеја, и понудила је за изравнање салда да Румунија увезе ратни материјал. Извоз петролеја је у 1936 смањен у Немачку за 20%, а у Италију за 46%,, док је у земље које плаћају у девизама остао непромењен, односно порастао, нарочито у Енглеску и Француску.

__Поред потешкоћа на страни извоза има их и код увоза. У недостатку најважнијих сировина Румунија је

присиљена да их увози. Кад су скочиле цене, и настала оскудица жељезне робе и старог жељеза, румунска индустрија је дошла у тежак положај. Влада је покушала да склопи споразум с Француском и Немачком, које би за петролеј и пшеницу дале старо жељезо. Покушај није успео.

За румуску привреду последњих година много значи преоријентација извоза петролеја од клириншких 3емаља, у оне које плаћају девизама. Петролеј и пшеница постали су артикли за које се могу добити девизе. На тај начин врши се коректура штетних последица клиринга У коме лако долази до тог да једна мања земља упути највећи део свог извоза у једну велику земљу, и тако дође у јачу зависност од ње. Али Румунији претстоји да исправи још једну погрешку. Треба помагати развој других грана индустрије, тако да се смањи процентуални удео пе: тролејске у укупној националној привреди и у извозу. Јер ако је целокупни извоз зависан од успеха једног артикла довољно је да се он помери па да буде погођена четава национална привреда, а на првом месту државне финансије. Уколико је искрсао проблем цена, вероватно је и у Румунији чвор проблема у рационализацији трговине и смањењу режијских трошкова, тако да се за потрошача могу смањити цене, а да то не погоди произвођача.

|________---_______---. Pretsednički izbori u SAD poNovi Nju Dil kazali su da većina američkog naroda odobrava Ruzveitovu poпи пика 1 Ga, Se ne slaže S OdlUkama ustavnog suda o ukidanju Nju Dila. 1935 moglo ie izgledati da je Ruzvelt poražen. Godinu kasnije morao je sud uvideti da će on svojim tumačenjem ustava izazvati one SsOCIjalne sukobe s kojima može doći u pitanje održavanje роretka koji je posvećen ustavom. Reforma suda koju je najavio Ruzvelt, pojačala је pritisak što su ga izvršili izbori na sud. Tako se i moglo dogoditi da ustavni sud odobri neke Ruzveltove zakone, koji po sadržaju pripadaju sistemu Nju Dila.

Od N. I. R. A. sačuvao se samo jedan deo. Otpale su odredbe o kodovima i minimalnim cenama. One su imale smisla u krizi kada je trebalo ograničiti konkurenciju. U konjiunkturi ti problemi više ne postoje, ali je ostalo nerešeno radničko pitanje. Da se ono ublaži osnovan ie Labour Standards Board, koji ima zadaću da organizuje i sprovede 40časovnu radnu nedelju u svim industrijama, da odredi minimalnu nadnicu i da isključi iz posla sve radnike ispod 16 godina. Minimalna nadnica bila je predviđena na 40 centi po satu. Predlog je povučen zato što je taj minimum ispod faktičnog minimuma. U svojim prigovorima na predlog zakona radničke organizacije su iznele da i nekvalifikovani radnici imaju više i da i Crnkinje sabarice dobiju 50 centi. Da se osigura,sprovođenje ovih mera predviđa se da će biti zabranjena trgovina između pojedinih država onom robom Која je proizvedena pod uslovima suprotnim gornjim odredbama. Osnovni cili ovog zakona je da hoće radnicima da osigura izvesni standard života.

Drugi zakon Ruzveltove socijalne politike dobio je već potvrdu ustavnog suda. To je zakon o porezu na nadnice i preduzetničku dobit za fond osiguranja za slučai nezaposlenosti i za penzije starim radnicima. S tim su SAD konačno došle u red s evropskim zemljama u kojima je osiguranje sprovedeno već decenijama. S ovom potvrdom suda zakon vredi, ako ga pojedine države i ne donesu za svoje teritorile. Godišnji “efekat ovog zakona računa sena 1 milijardu dolara, a to će olakšati teret državnog budžeta, pošto je centralna vlada sve izdatke na radničke potrebe dosada morala