Narodno blagostanje
Страна 483
31. јули 1937, НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
у РЕТАМЈЕ |
Iz атефтизеуа ЗВАН ЗВАНО ОРН НЕ пне |
. _ WĆOLOMEJALMNO
_ ~ ; ___— Бугбејак —
. | _L DISKUSIJA: Englezi smatraju da Nemci nemaju kapitala та;
izvoz, i da im zato nisu potrebne kolonije. Odgovor je. = isti kao kod izvoza robe. Nemci smatraju da bi izvozom:
____а) олоупе = _ да obe strane u diskusiji najvažnije je pitanje si-
rovina. Snaga zadđovoljenih leži u posedu izvora Širovina. Nezadovoljeni bi Hteli da novom podelom poseda izjedn age na svetskom tržištu i u međusobnim odnosima. __ | _ 4.
ovoljeni odbijaju podelu, {er ni oni nemaju izvore svih Sirovina, iako poseduju velike teritorije. Nedostatak moraju naknaditi razmenom. Pre rata, kad je imala kolonije, Nemačka ih je ekonomski minimalno iškorišćavala, pa ipak je napredovala, kažu Englezi. Nemci odgovaraju da oni nisu kolonije iskorišća-
vali zato što je postojala živa međunarodna razmena ·
dobara. Ona je iščezla i Nemačka bi sada iskoristila prirodna bogatstva kolonija do krajnjih granica. Dotle dok ne dobije teritorij na kome bi mogla da razvije svoju delatnost, ona. mora da ostane u bedi. Glavni uzrok nemačke oskudice sirovina je nepravedna podela sveta, jer sve zemlje bez kolonija imaju zajedno izvore 9 sirovina, a to je koliko: Francuska: ili Holandija pojedinačno. Od 30 važnih sirovina englesko carstvo raspolaže sa 18 u nadprosečnoj meri.
Englesku tezu da se razmenom može dobiti ono
što nedostaje, Nemci odbijaju kao ironiju, jer. je fakat.
da međunarodna razmena ne funkcioniše.
b) Izvoz robe
” Dok je funkcionisala međunarodna razmena dobira, kolonijalni posed nije isključivao treće da trguju. To je princip: otvorenih vrata u kolonijama. Pa i u poslednjoj krizi oteo je Japan Engleskoj deo pamučnog tržišta u Indiji. Ali kad je počela da se jače praktikuje autarkijska politika, razne zaštite učinile su da kolonije budu veliko preimućstvo za izvoz robe zemljama koje ih poseduju.
| Englezi upozoravaju da je kolonijalna uprava skupa i da guta Više nego što se dobije izvozom robe. Ako je okrnjen princip otvorenih vrata, najbolje je da se on sporazumom vrati u život. .
Nemci odgovaraju da za njih, na bazi njihove ekonomske politike, izvoz robe danas ima promenjen značaj. Kolonije bi primile jedan deo robe iz metropole, i to bi ih osposobilo da i same više izvezu. Troškovi kolonijalne uprave ušli bi u troškove proizvodnje onih artikala koji se mogu dobiti iz kolonije, i za koje bi nacilja morala da odvoji jedan deo svojih proizvodnih snaga, bez obzira koliko to košta.
с) Izvoz kapitala.
_ ___Izvoz kapitala osetljiviji je od izvoža robe, Kapital ostaje u koloniji neodređeno vreme, i hoće pre svega
da i politički bude siguran na području gde je plasiran.
Ako bi se izvoz robe u tuđe kolonije mogao razviti na spo_ razumu, Nemći prigovaraju da hikakav sporazum ne otvara dovolino vrata izvozu kapitala. Kapital koji ode iu tuđu koloniju pripada stranom monetarnom sistemu, pa i kad bi proizvodio, još uvek ne bi proizvode mogla da dobije nacija čiji je kapital, nego bi morala da ih kupuje:kao da ih proizvodi strani kapital. 6
=
та па, Које bi se montirale u kolonijama, bila proši--
· Tena baza investiranja..kapitala. I kao što nemačka in--
dustrija investira u zemlji, tako bi isto i u kolonijama, samo što bi u tom slučaju bile povoljnije prirodne pretpostavke investiranja i prema tome'i korist veća. . d) Kolonizacija. _ · Pre nekoliko gođina, zahtev za kolonijama oprav-_ davao se najviše prenaseljenošću zemlje. Ponavljana je“ parola da naciji treba naći mesta pod suncem. Princip. otvorenih vrata ne vredi više ni za naseljavanje. Ali i. da nema zapreka naseljavanju, iz nacionalnih razloga . Nemačka ne može da toleriše da se njezini najbolji si-_ novi sele. Oni su izgubljeni za. naciju čim se pomešaju., sa strancima koji su tu u većini. Kad bi se iseljavali u vlastitu koloniju, oni bi ostali ogranak nacije. · Englezi odgovaraju da bivše nemačke kolonije nisu: za naseljavanje, iz klimatskih razloga. Pa i kad bi bile, nisu potrebne, jer prenaseljenost ne postoji. Izgledalo je da ona postoji u krizi, kad je ogromna masa nezaposlenih pritiskala ulice. Ali čim |e došao konjunkturni polet, nestalo je suvišnih radnika, pojavila se oskudica radne. snage i o prenaseljenosti se ne govori. Uostalom, u isto vreme dok je govoreno o:prenaseljenosti, naglašavalo se, da je potrebno sve učiniti da se nacija brže množi:: Ta kontradikcija dobija objašnjenje kad se zahtev za. kolonijama shvati kao zahtev za ekspanzijom koja se. na koncu. ostvaruje ratom.
e) Za aufarkiju ili šjobodnu trgovinu.
Diskusija po pitanju kolonija dala je međusobnu kritiku ekonomske politike. Nemačkoj zadovoljeni pre-· bacuju autarkiju. Nemačka upozorava da je ona bila паterana na autarkiju ekonomskom politikom zadovoljenih..
Autarkiju su, kažu Nemci, najpre počeli da prakti-. kuju Francuzi i Englezi. Ako je Nemačka upotrebila devize prvenstveno za nabavku sirovina ratnoj industriji, to je bilo iz nužde, jer je na nju vršen politički pritisak, tako da je morala da misli na odbranu. I zato je morala da razvija svoju poljoprivredu i da guši uvOZ. namirnica. A fakat da zadovoljene zemlje grčevito držekolonije pokazuje, da niko neće da se odrekne koristi koju one pružaju. Pa kad se tako u kolonijama nalazi: spas, onda znači da je privredni razvoj u svetu doveo: do takvih odnosa, da je nemoguće vratiti se starim metodama liberalnog kapitalizma. Zato Nemačka hoće da s kolonijalnim posedom:proširi:okvir u kome se razvija. nacionalna privreda. Kolonije bi, po primeru francuskom, bile spojene s metropolom u jedinstveno carinsko. i monetarno područje. Time bi se dobila solidnija osnova privrede, nemačka privreda ne bi pretstavljala, sa svojom nepotpunošću, slabu tačku svetske privrede, | tako usavršena, ona bi mogla da više doprinese u me. đunarodnoj privrednoj saradnji. | 4
Tu saradnju otežali su najviše Englezi, s otavskim: sporazumima, prigovaraju s. nemačke sffane.: Oni se
•