Narodno blagostanje

| "i

| |

| | |

14, август 1937.

| фелништва

Од прошле године у Подунављу почела су се вршити врло интересантна привредно-политичка кретања угправцу сарадње заинтересованих зема-

ља без обзира'да ли припадају једном или другом. "политичком: блоку. Иницијатива за разправцу дошла је са стране Чехословач

привредно вој у овај ке, која изјавила приправност-да се између зе“ маља Римскога блока. и Мале Антанте успостави што тешња веза и што интезивнија економска сарадња. Први. практичан корак ове нове оријентације био је закључење трговинског споразума са

Аустријом на бази преференцијалних контингена-·

та. Затим је дошло регулисање привредних односа са Мађарском са којом је Чехословачка више го-

дина била у отвореном царинском рату. После тога ·

следило је још неколико практичних резултата пре“

оријентације у правцу економске колаборације. зе-

маља Римскога блока и Мале Антанте. Аустрија је изјавила приправност да нашој земљи призна за пшеницу исти преференцијал који“ даје и Мађарима 1(- 950 ал. круна за мтц. На иницијативу Мађара. која је старијег датума, воде се између надлежних установа преговори о сарадњи на извозу стоке уопште и кукуруза у претстојећој кампањи. "Тражење сарадње мотивисано је конкретним приликама под којима се развија извоз аграрних. држава у земље, које су свој увоз ограничиле. Борба земаља извозница око ових тржишта води практично обарању цена и нерентабилности извоза. То је нарочито случај код

стоке. Са кукурузом ствар стоји друкчије. Ове го-

дине, наиме С. А. Д. очекују извозни вишак од 750.000 до 1,000.000 вагона. А толико износи пелокупна светска увозна потреба у нормалним годинама. Пред том чињеницом оправдано је страховање за будућу цену кукуруза, па следствено и брига да се још сада нешто учини за пласман извесне количине до доласка аргентинске робе. На питање ове сарадње ми ћемо се вратити када буду завршени преговори; сада је само наводимо као појаву у којој такође долази до изражаја нова при вредно-политичка оријентација у Подунављу. Али, за нас, најважнији догађај у овом погледу претстављају закључци Сталног економског италијанско-југословенског комитета чије је установљење предвиђено нашим привредно-политичким споразумом са Италијом од 25 марта ове године, · =“ _ Споразум који је постигнут и изражен у заКкључцима Комитета претставља трговинско-политички догађај 'од огромнот значаја. Први'пут нама

је Италија за извесне наше производе. признала. специјални третман. "Она, је нас начелно изједначи“. ла са Мађарском И Аустријом | у односу на префе: :

арту месецу. трговинско- полиЈедина ле за дрво (које ужива НО и 10 (које ужива Мађарска. тег |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„дући да са свима осталим | еренциј

авлика јесте у томе, 0 и А

мењени. према искру ском ан 7

"девизне квоте Циљује да'се у клирингу одржи пота

Страна 515

_ признати преференцијали, пошто ове не уживају

ни Мађари. Они су своју пшеницу, на основу Римског споразума, све до ове године продавали по, унапред утврђеним ценама. Уговорена продајна це-_ на била је увек виша од светског паритета. Прошле“

тодине међутим, од: оваквор начина продаје Ма- ђари су на извозу пшенине у Итадију, услед скока“ "цене на светском тржишту, који је. у међувремену

наступио, изгубили 88 мил. тдин. Стога су овога пута одустали од таквог начина продаје-па су уго“

· ворили да ће се цене утврђивати од случаја до слу“.

чаја за сваку продату партију понаособ. "Тај посту“ пак биће. примењен и код куповине пшенице у нашој земљи. Преференцијални контингенти за поје= дине производе износе: коњи 3.000 ком. говеда 30.000 ком. жива живина 34.000 кв. заклана жи-

„вина 6.000 | кв. говеђе месо“ неприпремљено 5.000

'KB., прерађено говеђе месо 400 кв., јаја 40.000 кв. =

маст и лој 3.000 кв., дрво за целулозу 10.000 тона; резано дрво 170. 000 тона. Као. и код Мађара и Ау-

стријанаца предвиђено. је да се приход од префе-. ренцијала не може употребити ни у: КОЛУ сврху без, И одобрења. итали

oil na имамо везану. употребу вефере

уживамо. од Немачке, Че

"Француске, имамо потпуно одреш не руке у по„тледу њихове "употребе. Исто. тако везано је и трајање преференцијала пошто је предвиђено да, уко„ЛИКО ови буду укинути према Мађарској и Ауст pr

ји, престају важити и према нашој земљи.

Предвиђене су такође И саобраћајне повластице, које чине саставни део талијанско аустриј. ског споразума. Према томе, наши производи које. извозимо у Италију или провозимо кроз Италију, да би долазили на тржиште. под истим условима под којима долазе и. „аустријски, уживаће све саобраћајне повластице које су признате и Аустрији. Ово се углавном односи на дрво. Исто тако ита: лијански производи који се увозе у“ "натну земљу. или се провозе уживаће исте" O UP повластице као и у Аустрији. ; ~

Ради појачања међусобне размене добара Италија нам је одобрила знатно веће контингенте, који су, и овога пута као и септембарским споразумом, изражени у вредности. Најважнији конти генти су следећи: коњи 4,5, говеда 39,0, свиње 4,55; жива 'и заклана ' живина 93, 28; sjaja: 196 'шшеница. 18,75 (2.500 вагона), кукуруз. 18,0 (3.000 вагона),

"разне руде 27,5, дрво 127,5, дрвени угаљ 3,0, коже _ јагњеће и дареће 30 мил. лира итд. Према. доса= "дањем обиму нашег извоза, који се развијао после споразума од Пра ЕМ O j дрва повећан ]ј иввода за: 100%.

чи: сто по сто клиринг, дакле искључење ма какв активе у нашу корист и ма колике одговарајуће.