Narodno blagostanje
28. август 1937. __
:· TRGOVINSKA. POLITIKA
· — Румунија је одобрила извозне: премије од 3000 "леја по вагону пшенице. Премија важи од 12 августа до конца месеца. Тражено је да се овај БЕК продужи до 10 септембра: ::: Ано
JAVNE FINANSIJE
= Opština grada Озуека iražila, io dugoročni zajam od Državne hipotekarne banke. u iznosu od 50 miliona din. za konverziju dugova, koje ona ima kod Prve Hrvatske šte„dionice. Ovaj zajam opština niie mogla da dobije, nego će se пјој, verovatno, odobriti iedan M O 0 & miliona dinara. — Dug SAD narastao je na 36,827 ера а и аугиstu o. g. i veći je za 10,230 miliona nego za vreme rata.
KRIZA |I KONJUNKTURA
— Број протестираних меница до јуна 1987 у Немачкој изнео је 295,359, у износу од 40,08 мил. марака, а то је за 7,1% мање бројно а за 0,6% од прошлогодишњег износа. — Анализа биланса 1.500 акционарских друштава у Немачкој, која претстављају (2 укупног акционарског капитала, на основу стања до краја децембра 1936, показује да је промет порастао и да је капитал искоришћен у већој мери него прошлих година. Рентабилитет је већи а финансијски положај консолидован. Салдо добитка, који се добије кад се од свих добитака одбију сви губитци, попео се од 1985 са 488 на 600 мил. мар. односно са 47% на 5,7% од властитог капитала, Сума дивиденди повисила се са 405 на 447 мил. или са 4,7 на 5,1% просечно.
— Индекс индустријске производње у Енглеској (1980 = 100) попео се концем јуна на 1347 према 193,5 roдину дана раније и 1317 концем марта, т. ј. 32 9,1% више него лане. Индекс железне и челичне индустрије највише је скочио, на 165,6 (пр. г. 149,5) док је производња угља дошла тек, на ниво из 1930 (100,7). Међутим и она је у јаком порасту према прошлој години (за 14%).
— Број незапослених у САД у првој половини 1937 спао је са 8,3 на 6,1 милион. Број запослених радника, У пољопривреди и индустрији, попео се на 46,9 милиона (1929 просечно је било запослено 47,1). Да је број незапо· слених још увек тако велик долази отуд што привредни полет није толики да: би могао апсорбовати и нову радну снагу која се рекрутује поред старијих радника.
— Детаљна трговина развија се последњих месеци у Немачкој нешто брже, захваљујући општем коњунктурном полету. У целини она је још увек далеко испод 1928 по вредности, али по количини се скоро изравнала. Пошто Је број становника нарастао, требало би да је промет по количини већи, што значи да још увек није достигнут стандард живота из 1928. У милијардама марака промет је изнео 1928 год. 36 милијарди, 1936 год. 27,8 милијарди марака, у првој половини 12,7 милијарди, а 1937 год 14 милијарди. Промет животних намирница, 1928 = 100, попео (се 1937, прво полугодиште, на 81,6, текстилна роба 75,9, кућни намештај“ 89,5, обућа. 77,1. Стечајева је било 359 и 84. поступка поравнања,
— Привредни одбор румунске владе процењује оптимистички развој привреде. Буџет ће завршити са суфицитом. Жетва пшенице. је. богатија од лањске и извоз ће бити 19%' већи: Извоз до" конца јула изнео је 18' милијарди леја, према 21,7 у целој 1936, трговински биланс активан је већ сад за 8 милијарди према 8,9 пр. г. За читаву годину држави треба управо 8 милијарди. за "службу дуга у иностранству (5 милијарди) и за друга плаћања 3. Пошто. има довољно девиза пустиће се слободнији увоз-и то 14 мили-
1 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 555.
јарди у другој половини према 8 у првој. Народна банка се тужи да према неким земљама Румунија има велика
"клириншка потраживања, а да их трговина не искоришћа-
ва, а спрам других, као на пр. САД нема довољно покрића да би се могле набавити специјалне машине, које се -y другој земљи не могу набавити.
— Коњунктурни полет у земљи наставља се све бржим темпом. Број осигураних радника у јуну 0. г. попео се на 713,835 (540,522 м. и 183,313 ж.), више за 20.862 него у мају и за 83,115 него у јуну 1936 и за 128,705 него у јуну 1935. Највећи пораст према јуну 1936 забележен је код градње железница, путева и водоградње (12,938), код градње над земљом (10,970), шумско-пиланској индустрији (9,772). У постотцима највећи пораст је код градње железница (49,40) грађења превозних средстава (36,37%). У текстилној индустрији за 7177 (13,72%), индустрија камена и земље 5173 (16,14), трговина 5039 (8,85). Оволики пораст код трговине значајан је зато што је то грана привреде. која своје оживљење показује најслабије на већем броју запослених. Новчани и осигуравајући заводи који су до сад били у опадању забележили су пораст за 185 (1,32%). Највећи је пораст код уреда у Београду (14,760), Љубљани (11,563), Загребу (7,832) а процентуално у Бањалуци (28,26%), Сушаку (23,91%), Сарајеву (19,11%). Просечна обезбеђена надница износила је 22,73 динара или за 1,17 више него у јуну 1936 и 0,29 у мају 0. г. Укупна обезбеђена надница 405.55, према 388,82 мил. у мају и 339,29 у јуну 1987.
— Broi nezaposlenih radnika u Belgiji početkom avgusta o. g. iznosio je još samo 103 hiliade, prema 132 u istom periodu prošle godine.
SAOBRAĆAJ
— Оживљење привреде и светске трговине огледа се на промету у западно европским лукама (Хамбургу, Бремену, Ротердаму, Антверпену). У првој половини 1937 промет робе изнео је 48 мил. тона. (1936 = 39.9: 1988 = 20,3) и први пут је прекорачен промет из прве половине 1928 (46,8 мил. т.). Пораст промета у Ротердаму 45 у Антверпену 1,9 мил. Хамбургу 1,2 и Бремену 0,54 мил, тона. Већи промет Антверпена, а специјално Ротердама почива на оживљењу привреде у Рајнском и Рурском подручју, и на транспорту робе кроз Немачку.
— Конкуренција између белгијских и француских лука присилила је владе да се споразуму о начину којим би је отстранили. Белгија ће снизити тарифу за робу која иде у Француску, а добиће зато нешто веће контингенте. Француска ће спустити лучке таксе.
— Промет Суеским Каналом повећао се у првој по-
ловини 1987 према истом периоду 1936 и то: прошло је 3407 лађа (према 2952) са 25,80 мил. БРТ (22,44), и 18,55 нето РТ (16,04). Под енглеском заставом било је 46,81% свих лађа, (45,98), под талијаском 16,17 (20,90), немачком 9,13 (8,82), холандском 7,48 (6,86), норвешком 4,95 (3,74), француском 4,58 (5,12), јапанском 3,02 (2,05)%. . — Немачка трговачка флота састојала се почетком 1937 од 3579 бродова са 3,9 мил. Б.Р.Т., скоро две трећине предратне. У току 1986 повећала се флота за 151 брод и за 255.000 БРТ. Од 1934 до 1937 проценат бродова који "нису старији од 3 године попео се са 14% на 8,5%.
| — Светска танк-флота састоји се од 1650 бродова са 10,08 БРТ. У градњи се налази 95 бродова за 735,612 БРТ, а наруџби, које још нису могле да се узму у обзир има 1,22 мил. БРТ. Производња је раздељена међу 11 земаља, од којих на првом месту долази Немачка са 158,090, Енглеска са 140,765 и САД са 128,255 БРТ.
— Због догађаја око Шангаја паробродарске линије које саобраћају с Далеким Истоком закључиле су да не