Narodno blagostanje

Страна 622

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Основна ситуација на тржишту није се мењала. Робе има довољно. Али је тражња врло жива. Високи обрт је природна последица тог сусрета обилности робе са потребом за њом. Берлин је био целе недеље чврст. У терминима је “курс био нешто нижи него промптне робе, и то за 7 пое-на-за 15 октобар и за 9 за 15 децембар. Нормална је појава да се наш извоз у Немачку у јесењим месецима повећава. То је есконтовано у терминском курсу. Велика тражња за Беч' отерала је његов курс нешто више. Грчки бонови су 1 стабилни. Фунта је непромењена.

, Грчка

Лондон Берлин Беч Мадрид Милано бонов“ 17- IX 238.— 1.282.— 841.— U 29,75 (а пр. 250.60 1.746.96 — — 229.24 == Без пр. 167.79 1.859.51 — — 178.40 201Х .., 238 — 1.282. — 843 — = — 29.95 211 | 938 1.282.— 843.89 — — 29.99 22-IX 238.— 1.282.— 846.50 — — 30.25 23% | 238. 2 1.282.— 847.— — — 30.25

Обрт је био врло велик, 38,4 мил. према 34,3 мил. дин. И ове недеље у највећем износу је рађен Берлин 14 мил. дин. према 16 мил. затим Лондон 12,4 мил. према 11 мил, Беч 7,1 мил. према 5 мил, Грчки бонови 610.000 према '954.000 итд. - |

(О ситуацији француског франка пишемо на другом месту. На циришкој девизној берзи курсеви су виши него претходне: недеље. Непромењени су динар и чешка круна. Званична нотица немачке марке је нешто нижа.

28-1 2917 26-УШ 16-1Х 23-IX

Лондон 21,43! 2 2:57 21.70 21.541ija 21.56 Амстердам 299.75. 299.95 240.30 „239.55 240.37 5 Њујорк 347.50 43Gi|a 43558 4859, 435 | Берлин 179.80.. 175.50. 175.05 174.75 174.67: 5 Париз " 28.384 1915 16.385 14.70 14.87 Праг 15.26 15:22 15.19 15.20 15.20 Београд 10— 10— 10—. 10 10.—

На тржишту злата у Лондону цене су биле немирне. Оне су се кретале између 140/2—140/8 шилинга. : шилинг пенса по унци Дин.покг.

1933 126 6 40.405 1934 141 54.345 i | 19998 | А 141 2 54.409 | 1936 : 141 7 54.569 14.1%Х -1934 | 140/6—140/7 54.151—54.184 21-1Х -1937 140/2—140/8 54.055—54.216

На приватном девизном тржишту у Београду чула се цена за наполеон од 305—.

Робно тржиште

Пшеница. — Ситуација на светском тржишту пшенице и у овој недељи била је у знаку неизвесности и осетнијег колебања курсева. Ипак цене нису попустиле, јер се и даље одржавају вести о суши у главним произвођачким подручјима Аргентине. Да се ове вести могу сматрати тачним види се и по томе што Аргентина, последњих лана, уопште не реагира на спуштање курсева на осталим светским берзама. И ако би ова чињеница, при средњој статистичкој позицији пшенице на светском тржишту, могла да делује хосистички, њен утицај се минимално осећа благодарећи разним заплетима на Далеком истоку пошто се претпоставља да ове земље неће бити у стању да увезу прошлогодишњу количину пшенице. Према томе, за тајизнос биће повећана понуда на европском тржишту.

Термински курсеви средином недеље изгледали су овако:

Бр. 38. Х XII III Ливерпул шил. MTI 19/2 19/2 18/4 Ротердам, хлф. мтц. 7,85 7,47 7,70 Б.Аирес пез. мтц. 14,15 13,64 Чикаго центи буш. 106 106 107 Винипег центи буш. 127 123 194

На домаћем тржишту ситуација је у овој недељи остала непромењена. Довози су врло мали и углавном цео посао своди се на куповине војске и млинова. Призадова цена остала је непромењена тј. 170 дин. база шлеп Тиса. Остали купци, међутим плаћају за Тису-Бегеј 180—182 дин.; за остале провенијенције слабијег квалитета 148—170 дин. према појединим возаринским релацијама.

Извозни паритет према Ливерпулу био је средином недеље 15450 дин.

Кукуруз. — На међународном тржишту кукуруза ситуација и даље је чврста. Поред Европе, у последње време, појавила се и тражња из САД. које су, у очекивању властите бербе, остале без промптне робе услед чега се опет између цене пшенице и кукуруза појавила диференција у корист другог. Ротердам је нотирао 5,55 хлф. за мтц., а Чикаго 112:/5 центи за бушел.

На домаћем тржишту пословање је доста живо, јер се почело радити и са новом робом. Шлеповска роба плаћана је 99—102 дин. а вагонска 92—96 дин. Нови сушени за октобар рађен је на бази 94—96 дин.

Суве шљиве. — 20 ов. мес. отпочело је пословање сувом шљивом. Према досадањим довозима изгледа да производња неће бити већа од 400—500 вагона. Квалитет овогодишње робе, услед неповољних временских прилика и опадања листа са дрвета, није задовољавајући. На појединим тржиштима шљива се тргује 440—950 дин. за мтц.

Пекмеза је произведено око 80 ваг., а тргује се по 4,50 до 4,60 дин 100 кг.

Сваки напредак у производњи и

употреби, сбђе знање и сна иску-

ства, што су их од године 1866

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон.

STANDAPD — МАСИИМ

Oil Company ot Jugoslavia Inc. ЗАГРЕБ БЕОГРАД

|